Bezbednosne službe sprovode hapšenja, centralna vlast destabilizovana, izvori navode kućni pritvor visokih zvaničnika

Teheran se suočava sa ozbiljnom političkom i ekonomskom krizom, dok izveštaji ukazuju na unutrašnji državni udar i preuzimanje kontrole nad ključnim institucijama od strane Revolucionarne garde. Prema navodima bezbednosnih izvora, najviši državni zvaničnici, uključujući predsednika Masuda Pezeškijana, ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija i predsednika parlamenta Mohameda Bagera Galibafa, stavljeni su u kućni pritvor. Ove informacije čekaju dodatnu potvrdu.

Iran beleži dnevne gubitke od oko 500 miliona dolara usled potpune pomorske blokade, što je dovelo do dramatičnog nedostatka gotovine i otežanog funkcionisanja državnih struktura. Pripadnici vojske i policije javno su izrazili nezadovoljstvo zbog neisplaćenih zarada, što dodatno komplikuje situaciju u zemlji.

U izjavi američkog predsednika Donalda Trampa na društvenim mrežama, potvrđeno je da je situacija u Teheranu ozbiljna. Tramp je naveo da su feldmaršal Asim Munir i premijer Pakistana Šebaz Šarif zatražili odlaganje planiranog vojnog napada na Iran. On je saopštio da je odlučio da produži prekid vatre, ali da američka vojska ostaje u stanju pune borbene pripravnosti.

U okviru strategije maksimalnog pritiska, američka mornarica nastavlja sa blokadom iranskih luka, a ministar finansija SAD Skot Besent upozorio je da će skladišta nafte biti popunjena za nekoliko dana, što bi moglo dovesti do zatvaranja naftnih bušotina. Besent je istakao da će svi pokušaji olakšavanja protoka sredstava iranskom režimu biti sankcionisani, a sredstva zamrznuta dok ne budu vraćena građanima Irana.

“Ne zna se ko zaista upravlja Iranom, a postoji i otvoreni sukob unutar državnog vrha”, izjavio je srpski bezbednosni analitičar Darko Obradović, dodajući da se očekuje dalji razvoj situacije i moguća dodatna hapšenja u narednom periodu.

Kompanija sprovodi mere štednje, privremeno suspendovan deo posade, letovi sa više aerodroma preusmereni

Nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je da će do oktobra otkazati oko 20.000 kratkih letova, nakon odluke o prevremenom zatvaranju svoje regionalne podružnice Sitilajn. Ova mera deo je strategije smanjenja troškova usled rasta cena goriva i radnih sporova.

Prema zvaničnim informacijama, otkazivanjem letova kompanija planira da ostvari uštedu od oko 40.000 tona kerozina, čija je cena značajno porasla. Uklanjanjem neprofitabilnih kratkih ruta, Lufthanza će optimizovati letnji raspored na šest glavnih čvorišta: Frankfurt, Minhen, Cirih, Beč, Brisel i Rim, čime će putnicima i dalje biti omogućen pristup globalnoj mreži destinacija.

Kompanija je prethodno najavila prevremeni prekid rada regionalne kompanije Sitilajn, dok će i osnovni brend Lufthanza smanjiti broj letova. Prema internom dopisu, deo članova pilotske kabine i posade biće privremeno suspendovan, uz određene izuzetke, a 27 starijih aviona tipa “Kanader CRJ” već je prizemljeno.

Od ponedeljka je započeto sprovođenje oko 120 otkazivanja letova dnevno, što će trajati do kraja maja, a putnici su o promenama obavešteni. Privremeno su obustavljene rute iz Frankfurta ka Poljskoj i Stavangeru u Norveškoj, dok će deset veza unutar grupe biti preusmereno preko drugih aerodroma, uključujući Heringsdorf, Kork, Gdanjsk, Ljubljanu, Rijeku, Sibiu, Štutgart, Trondhajm, Tivat i Vroclav.

Lufthanza je najavila da će detalji revidiranog srednjoročnog plana ruta biti objavljeni krajem aprila ili početkom maja, uz očekivanje stabilnog snabdevanja gorivom tokom letnjeg reda letenja.

Britanska vojna služba saopštila o napadima na teretni i kontejnerski brod kod obala Omana i Irana, posade bezbedne

Dva trgovačka broda napadnuta su u Ormuskom moreuzu, saopštila je britanska vojna služba za nadzor pomorskog prometa (UKMTO) u sredu ujutru. Prema navodima britanske mornarice, incidenti su zabeleženi u razmaku od nekoliko sati, a pogođeni su jedan kontejnerski i jedan teretni brod, dok su svi članovi posada prijavljeni kao bezbedni.

Prvi napad dogodio se 15 nautičkih milja severoistočno od Omana, gde je, prema izveštaju UKMTO, brod kontejnerskog tipa bio meta vatre za koju je navedeno da je ispaljena sa plovila povezanim sa Iranskom revolucionarnom gardom. U saopštenju se navodi da nije bilo prethodnog radio upozorenja pre napada, dok je na brodu pričinjena “veća šteta na komandnom mostu”. Svi članovi posade su, prema informacijama britanske mornarice, na sigurnom.

Tri sata kasnije, UKMTO je izvestio o drugom incidentu koji se dogodio osam nautičkih milja zapadno od Irana. Ovom prilikom je teretni brod prijavio da je bio meta vatre i da je potom zaustavljen na vodi. Posada je, prema izveštaju, bezbedna i svi članovi su na broju. Izvor napada nije preciziran u saopštenju.

Podaci sa sajta za praćenje brodova MarineTraffic pokazuju da su dva kontejnerska broda, “MSC Francesca” pod panamskom zastavom i “Epaminondas” kojim upravlja grčka kompanija, zaustavljena kod iranske obale u blizini Ormuskog moreuza tokom jutra. Oba broda su ranije emitovala svoje pozicije u Persijskom zalivu.

Ormuski moreuz je strateški važan pomorski prolaz kroz koji prolazi značajan deo svetskog transporta nafte i robe. U poslednje vreme, napetosti u regionu su pojačane, a incidenti u blizini moreuza mogu imati uticaj na šire bezbednosne i diplomatske procese, uključujući napore za obnovu pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Do sada nije bilo zvaničnih izjava o uticaju ovih napada na planirane mirovne razgovore.

Međunarodni posmatrači ističu da su slični incidenti u prošlosti često dovodili do porasta napetosti u regionu, dok su relevantne strane do sada uglavnom pozivale na uzdržanost i očuvanje slobode navigacije kroz Ormuski moreuz. Nema izveštaja o civilnim žrtvama, a istraga o okolnostima oba napada je u toku.

Neutralni izvori napominju da se broj i tip napadnutih brodova, kao i precizan tok događaja, zasnivaju na podacima dostupnim britanskoj mornarici i sajtovima za praćenje pomorskog saobraćaja. Dodatne informacije se očekuju kako istraga bude napredovala.