Kompanije su kroz inicijative za održivost u 2025. godini unapredile efikasnost i podržale zajednice sa preko 200.000 evra

Coca-Cola HBC Srbija i Bambi ostvarili su značajan napredak u održivom poslovanju za 2025. godinu, prema najnovijem izveštaju kompanija. Ključna tema izveštaja je smanjenje emisija CO₂ do 75 odsto i investicija od 35,2 miliona evra, dok su istovremeno podržali zajednice i unapredili efikasnost resursa. Rezultati su deo širih ciljeva programa Mission 2025, koji je usklađen sa strategijom održivosti Coca-Cola HBC Grupe.

Tokom 2025. godine, kompanije su smanjile direktne emisije CO₂ iz Scope 1 i Scope 2 za više od 75 odsto (Coca-Cola HBC Srbija) i gotovo 55 odsto (Bambi) u poređenju sa baznom 2019. godinom. Osim toga, Coca-Cola HBC Srbija investirala je 35,2 miliona evra u razvoj poslovanja, proizvodnih kapaciteta i unapređenje operacija. Ove investicije doprinele su napretku ka lancu vrednosti sa nižim emisijama, što je prepoznato kao jedan od prioriteta kompanije.

Smanjenje potrošnje vode i inovacije u ambalaži

Odgovorno upravljanje vodnim resursima ostaje u fokusu kompanija. Coca-Cola HBC Srbija je od 2007. do 2025. godine smanjila potrošnju vode po litru proizvedenog napitka za 55 odsto. Bambi je do kraja 2025. godine smanjio ukupnu potrošnju vode za gotovo 49 odsto u odnosu na 2019. godinu. Kroz inicijative za smanjenje mase ambalaže, masa PET boce od jednog litra smanjena je sa 37 na 32 grama. Kao rezultat, emisije CO₂ su smanjene za procenjenih 514 tona godišnje. Projekat „Fabrika nula otpada“ omogućio je da sva tri proizvodna pogona Coca-Cola HBC Srbija ostvare cilj nultog odlaganja otpada na deponije. Fabrika Bambi u Požarevcu, gde se gotovo 100 odsto otpada zbrinjava održivo, takođe je blizu ovom cilju.

Kompanija je tokom godine proširila 24/7 portfolio proizvoda. Lansirano je 14 novih ukusa i 43 nova formata pakovanja, sa fokusom na proizvode sa manje ili bez šećera. Noviteti uključuju Coca-Cola Lime, Fanta Grape, Schweppes Purple, Powerade Mountain Blast Zero i Monster Zero Sugar. Inovacije su obuhvatile i kategorije energetskih, funkcionalnih i gotovih napitaka spremnih za konzumaciju.

Podrška zajednici i razvoj zaposlenih

Uporedo sa tim, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi izdvojili su više od 200.000 evra, više od 225.000 litara napitaka i 42 tone proizvoda kroz donacije i inicijative za zajednicu. Angažovanje zaposlenih prevazišlo je okvire radnog mesta — više od 260 zaposlenih učestvovalo je u volonterskim i mentorskim programima, doprinoseći sa više od 5.400 sati svog vremena.

Podrška zaposlenima i profesionalnom razvoju ostala je prioritet. Čak 93 odsto zaposlenih izjavilo je da je ponosno što radi u kompanijama Coca-Cola HBC Srbija i Bambi. Prema rečima Saše Markovića, generalnog direktora Coca-Cola HBC Srbija: „Napredak koji smo ostvarili tokom 2025. godine pokazuje da možemo da nastavimo da razvijamo poslovanje, istovremeno smanjujući emisije, odgovorno upravljajući resursima i stvarajući vrednost za naše partnere i zajednicu.“

Bambi: niska fluktuacija i rast kroz inovacije

Za Bambi, 2025. je bila godina prekretnica. Kompanija je zabeležila rekordno nisku stopu fluktuacije zaposlenih od oko 3 odsto, uz značajna ulaganja u proizvodne kapacitete i povratak Plazme na tržište. Nova pakovanja Plazme od 400 g i 800 g postala su najuspešnija lansiranja u kategoriji, a brend je ponovo zauzeo vodeću poziciju u kategoriji tvrdog keksa.

U zaključku, rezultate kompanija potvrđuje nastavak strategije održivosti i jačanja konkurentnosti na srpskom tržištu. Ove inicijative doprinose izgradnji održivije i otpornije privrede, dok istovremeno donose koristi zaposlenima, partnerima i lokalnim zajednicama.

Hrvatska kompanija širi proizvodnju hrane za pčele u Odesi, uz rast globalnog tržišta na 3,1 milijardu dolara do 2034.

Agro Simpa iz Siska sa partnerom VRM AHRO pokreće izgradnju proizvodnog pogona u Odesi kapaciteta 2.000 tona godišnje. Ova investicija u ukrajinsko pčelarstvo dolazi dok rat u Ukrajini traje četvrtu godinu, a kompanija planira da do njegovog završetka ima uhodanu proizvodnju, poznat proizvod i partnera na lokalnom tržištu.

Kompanija će u projekat uneti svoj know-how, tehnologiju i recepture, kao i proteinske dodatke i suplemente razvijane godinama, koji se koriste za prevenciju bolesti pčela i ulaze u sastav finalnog proizvoda. S druge strane, VRM AHRO preuzima lokalnu proizvodnju i distribuciju u Ukrajini. Pored toga, partneri planiraju razvoj novih proizvoda i razmenu tržišnih iskustava.

Razlozi za ulaganje u ukrajinsko pčelarstvo

Prema rečima direktora Agro Simpe, Saša Simić, organizovanje proizvodnje u Ukrajini omogućava nižu cenu ključne sirovine – šećera – i niže logističke i radne troškove u poređenju sa uvozom iz Hrvatske. Kontrola kvaliteta ostaje u rukama Agro Simpe, dok VRM AHRO organizuje proizvodnju i distribuciju na terenu. Ukrajina je među najvećim pčelarskim zemljama Evrope, sa oko 2,3 miliona pčelinjih zajednica i 187.000 registrovanih pčelara.

Duge zime i letnje suše stvaraju stalnu potrebu za prihranom pčela tokom skoro celog ciklusa – energetskom hranom za prezimljavanje i proteinskom hranom za razvoj zajednica. Iako rat traje, iz Agro Simpe poručuju da privreda mora da funkcioniše, a novi proizvodi zahtevaju vreme za pozicioniranje. Kada sukob završi, kompanija očekuje da ima uhodanu proizvodnju i mogućnost brzog širenja kapaciteta.

Tržište hrane za pčele beleži ubrzan rast

Globalno tržište hrane za pčele vredelo je oko 1,8 milijardi dolara u 2025, sa projekcijom rasta na 3,1 milijardu dolara do 2034. godine, uz prosečnu godišnju stopu od 6,2 odsto. Druga analiza predviđa još bržu ekspanziju: od 1,41 milijarde dolara u 2026. do 5,5 milijardi dolara do 2035, po stopi od 9 odsto godišnje. Evropa je drugo najveće regionalno tržište sa 27,6 odsto udela u 2025. godini, a glavna tržišta su Nemačka, Francuska, Španija i Velika Britanija sa preko 16 miliona registrovanih pčelinjih zajednica.

Dodatno, sve stroža regulativa o pesticidima u EU i Britaniji smanjuje prirodnu pašu, pa raste potražnja za veštačkom prihranom. Prema istraživanjima, košnice koje redovno dobijaju nutritivnu prihranu imaju do 2,3 puta veće šanse za uspešno prezimljavanje. Šire tržište pčelinjih proizvoda u Evropi procenjuje se na 3,66 milijardi dolara u 2024, sa projekcijom rasta na 6,99 milijardi dolara do 2032, po stopi od 8,41 odsto godišnje.

Pritisak na globalno pčelarstvo stvara i visoka stopa gubitka zajednica – 35 do 40 odsto godišnje u ključnim tržištima. Zbog toga prihrana postaje ključan alat za očuvanje pčelinjaka i povećanje prinosa. U tom kontekstu, ulazak Agro Simpe na ukrajinsko tržište predstavlja logičan korak kompanije koja želi da osigura poziciju pre očekivanog rasta tržišta nakon završetka rata.

Novo istraživanje pokazuje da objašnjenje povećanja cena tržišnim pritiscima smanjuje gubitak kupaca više od drugih strategija

Tržišne snage postaju najvažniji faktor kada kompanije žele da povećaju cene, a da ne izgube veliki broj kupaca. Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Marketing, objašnjenje povećanja cena tržišnim okolnostima rezultira manjim odlivom kupaca u poređenju sa tradicionalnim opravdanjima. U vremenima produžene inflacije, opravdanja zasnovana na rastu troškova više ne funkcionišu kao ranije.

Povećanje cena i ponašanje kupaca

Kada kompanija odluči da poveća cene, najčešće koristi dva pristupa: pravdanje kroz rast ulaznih troškova ili isticanje unapređenja kvaliteta i korisničkog iskustva. Međutim, oba pristupa često nailaze na nepoverenje ili pomešane reakcije. Kupci su sve manje skloni da prihvate opravdanja zasnovana na troškovima jer svaka kompanija koristi isti izgovor. S druge strane, deo kupaca koji preferira niže cene, umesto boljeg kvaliteta, traži alternative.

Prednosti iskrenosti o tržišnim snagama

Studija je testirala i treći, ređe korišćeni pristup: otvoreno objašnjenje da rast cena dolazi zbog povećane potražnje i smanjenja konkurencije. Ako kupci znaju da je potražnja visoka i da postoji manje konkurenata, smatraće da je teže pronaći zamenu. Kao rezultat, manje verovatno će odustati od proizvoda ili usluge, čak i kada smatraju da nova cena nije sasvim fer. Istraživači su ovaj pristup testirali na više od 1.600 kupaca jedne kanadske kompanije za skladištenje. Rezultati su pokazali da je iskrenost o tržišnim snagama smanjila broj kupaca koji prelaze konkurenciji.

Implikacije za kompanije i sektor

Iako kupci možda ne vole ovakvu poruku, efekat na zadržavanje kupaca je značajan. Iskrenost i jasnoća komunikacije smanjuju rizik od masovnog odliva. Preduzeća koja moraju da povećaju cene trebalo bi da pažljivo formulišu poruku, naglašavajući pritiske na celokupnu industriju i ograničene alternative na tržištu. Takva strategija može napraviti razliku između zadržavanja lojalnosti i gubitka tržišnog udela. Ovi rezultati pokazuju da, iako će povećanje cena uvek izazvati nezadovoljstvo, način na koji se saopštava može značajno uticati na poslovne rezultate. U složenim tržišnim uslovima, razumevanje ponašanja kupaca postaje ključno za održivost i dalji rast kompanije.