Miloševići iz Drmna obeležavaju 80 godina pčelarenja i 20 godina prisustva svog meda na tržištu, uz proizvodnju vina i rakije od meda

Porodica Milošević iz Drmna kod Požarevca, sa tradicijom dugom 80 godina i 800 pčelinjih zajednica, proširila je proizvodnju na medni penušavac, vino koje se ne pravi od grožđa, već fermentacijom rastvora meda i vode. Ova inovacija je rezultat znanja Nemanje Miloševića, četvrte generacije pčelara, koji je diplomirao 2019. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na smeru Prehrambena tehnologija-konzervisanje i vrenje, a zatim završio i master rad na temu proizvodnje penušavca od meda.

Proizvodnja vina od meda i posebno penušavog vina zahteva posebnu tehnologiju, jer gotovo nijedna mašina iz klasične vinarske proizvodnje nije primenjiva. “Tehnologija je veoma zahtevna i skupa, nismo znali u šta se upuštamo dok nismo krenuli sa proizvodnjom,” navodi Nemanja Milošević. Klasična tradicionalna metoda podrazumeva stvaranje pritiska od 6 bara prirodnim putem u bocama, a flaše za penušavac moraju izdržati i do 10 bara. Nakon devetomesečnog sazrevanja, grlić flaše se zamrzava radi uklanjanja taloga, a ekspedicijski liker podešava slatkoću penušavca. “Posebno bih želeo da naglasim, da u vinu od meda i penušavcu od meda nema grožđa ili vina od grožđa”, ističe Milošević.

Za sva pića porodica koristi mešavinu livadskog, lipovog i šumskog meda, a proizvode i rakiju od meda (medovaču) i likere. Medni liker sadrži 26% alkohola, a dobijen je dodavanjem meda u rakiju od meda. “Počeli smo sa rakijom od meda-medovačom kako bismo proširili asortiman proizvoda i napravili pravu medovaču koja se dobija fermentacijom i destilacijom rastvora meda i vode,” objašnjava Milošević.

Vina od meda najbolje se uparuju sa belim mesom, svinjetinom, suvim voćem i sirevima, dok se penušavac preporučuje uz predjela, blage sireve ili ribu. Rakija od meda odgovara suvom mesu i pečenju, a liker je namenjen uz deserte.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka Miloševići su započeli intenzivnu proizvodnju matica i rojeva, kako za sopstvene potrebe tako i za tržište. Prošla godina bila je izuzetno teška za pčelare, sa gubicima pčelinjih zajednica i do 60%, pa čak i 100% na pojedinim mestima. Kao ključni problem, Nemanja Milošević navodi klimatske promene i parazitsku grinju Varroa destructor, protiv koje je neophodno koristiti različite organske preparate tokom cele godine.

Prekretnica u razvoju poslovanja bila je 2007. godina kada su, zbog niske otkupne cene meda na veliko, Miloševići odlučili da plasiraju svoje proizvode u maloprodajnim marketima i razvijaju sopstveni brend. Sledeće godine, 2027, proslaviće 80 godina pčelarenja i 20 godina prisutnosti na tržištu.

Globalna emisija zelenih obveznica premašila 500 milijardi dolara godišnje; korporativni sektor drži 40 odsto udela

Deutsche Bank je nedavno emitovala zelene obveznice u iznosu od 500 miliona evra (oko 58,5 milijardi dinara), namenjene kreditima za održive stambene objekte, čime je realizovana prva emisija u skladu sa Evropskim standardom za zelene obveznice. Prema podacima Climate Bonds Initiative, ukupna globalna emisija zelenih obveznica premašila je 500 milijardi dolara u prošloj godini, dok je ukupna vrednost ovih hartija u opticaju dostigla tri biliona američkih dolara (oko 324 milijarde dinara).

Najveći deo ovog tržišta čine korporativne obveznice, gde energetski sektor i povezane industrije čine 40 odsto ukupnog iznosa. Među vodećim emiterima nalaze se španska energetska kompanija Iberdrola, sa izdatih blizu 14 milijardi evra zelenih obveznica, i francuska multinacionalna kompanija Engie sa emisijom vrednom 8,75 milijardi evra. Posmatrano po regionima, Severna Amerika ima najveći udeo sa 33 odsto izdatih zelenih obveznica.

Projekcije Coherent Market Insights ukazuju da bi tržište zelenih obveznica u narednim godinama moglo rasti po godišnjoj stopi većoj od deset odsto, a da bi ukupna emisija do 2032. godine mogla dostići oko hiljadu biliona američkih dolara.

Evropski standard za zelene obveznice (European Green Bond Standard – EuGB), čija je uredba usvojena 2023. godine i primena počela 21. decembra 2024. godine, postavlja stroga pravila za izdavanje ovih hartija. Standard zahteva da se gotovo sva prikupljena sredstva usmere na projekte usklađene sa EU taksonomijom održivih aktivnosti, uz transparentno izveštavanje i merenje ekološkog uticaja. Dodatne izmene standarda usvojene su tokom 2025. godine, a dobrovoljna primena EuGB-a donosi najviši nivo kredibiliteta na tržištu Evropske unije.

Zelene obveznice predstavljaju dužničke hartije od vrednosti čija su sredstva namenjena isključivo za finansiranje ili refinansiranje projekata sa pozitivnim ekološkim efektima, uključujući obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivu infrastrukturu. Banke i druge finansijske institucije ih koriste za finansiranje zelenih kreditnih portfolija, što uključuje stambene kredite za energetski efikasne zgrade, projekte obnovljive energije i održivi transport. Ove hartije ne izdaju samo banke i države, već i velike korporacije iz energetskog, industrijskog i tehnološkog sektora, koje su do sada prikupile stotine milijardi dolara za tranziciju ka niskougljeničnom poslovanju.

Izvor: Sveonovcu

Fluktuacija zaposlenih ostaje na 12 odsto, dok 19 odsto poslodavaca još nije odlučilo o zapošljavanju

Kompanija Manpower Southeast Europe objavila je da u prvoj polovini 2026. godine više od tri četvrtine poslodavaca u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini planira povećanje plata, pretežno u okvirima do 10 odsto. Prema SATR izveštaju, 41 odsto poslodavaca najavljuje rast zapošljavanja, a samo 7 odsto očekuje smanjenje broja radnika, dok je čak 19 odsto i dalje neodlučno u vezi sa budućim kadrovskim planovima.

Povećanja zarada rezultat su pritiska na zadržavanje zaposlenih i inflacije, što navodi 60 odsto firmi u regionu. Kompanije sve više koriste plate kao ključni instrument za stabilnost poslovanja i sprečavanje odliva talenata. Iako plate rastu, 77 odsto kompanija ne planira veće promene u benefitima, dok svaki peti poslodavac koristi dodatne benefite u cilju popunjavanja teško dostupnih pozicija.

Prema podacima iz izveštaja, fluktuacija zaposlenih ostala je stabilna na oko 12 odsto, a više od polovine poslodavaca kao glavni razlog odlaska radnika navodi bolje ponude iz konkurentskih kompanija. Najveći izazovi u zapošljavanju su u sektoru proizvodnje (34 odsto), logistike i skladišta (26 odsto) i prodaje i nabavke (25 odsto), što ukazuje da rast kompanija zavisi od dostupnosti kvalifikovanog kadra.

SATR izveštaj za prvu polovinu 2026. godine baziran je na anketi sprovedenoj među više od 1.000 poslodavaca iz šest zemalja regiona. Analizom su obuhvaćene teme planiranja zarada i benefita, fluktuacije, izazova u zapošljavanju i strategija za privlačenje i zadržavanje zaposlenih. Regionalni rezultati predstavljeni su kao ponderisani proseci po zemlji, čime je omogućena uporedivost između država.

Manpower Southeast Europe obuhvata kancelarije u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu i Albaniji, i deo je globalne grupe ManpowerGroup. Ovaj klaster podržava firme u zapošljavanju i strategiji talenata, sa naglaskom na operativne i industrijske sektore, kao i uslužne industrije.