Više od 120 kineskih firmi i 10 trgovinskih lanaca razmatra mogućnosti saradnje i prezentaciju srpskih vina

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se 21. aprila 2026. godine u Guangdžou sa predstavnicima tri kineske kompanije iz provincije Sičuan: Tongwei Solar, Huantian Wisdom Technology i Sichuan Ukylin Technology Ukylin, radi razgovora o potencijalnim investicijama u Srbiju. Tongwei Solar je najveći proizvođač solarnih panela na svetu, Huantian Wisdom Technology je glavni operater komercijalnih satelitskih podataka, dok se Sichuan Ukylin Technology Ukylin bavi istraživanjem, razvojem i proizvodnjom električnih vozila na dva točka.

“Ove velike i uspešne kompanije iz provincije Sečuan su na lični zahtev danas došle u Guangdžou kako bi sa nama obavile značajne sastanke i razgovarale o detaljima vezanim za ulaganje u Srbiju. U višednevnoj radnoj poseti Narodnoj Republici Kini imaćemo niz jako važnih sastanaka i svakodnevno se boriti i za nove investicije za našu zemlju, ali i za plasman naših proizvoda na kinesko tržište”, izjavila je Mesarović.

Tokom posete Kini, od 20. do 29. aprila, Mesarović će obići tri provincije: Guangdong, Šandung i Hebej, i šest gradova: Guangdžou, Fošan, Šenžen, Đinan, Šiđažuang i Tjenđin. U programu su konferencije sa više od 120 kompanija, od kojih je preko 90 iz industrije nameštaja, kao i pojedinačni sastanci sa više od 15 kompanija. Planirani su i sastanci sa više od 10 trgovinskih lanaca, maloprodajnih objekata i distributera, tokom kojih će biti predstavljena srpska vina.

Srpsku delegaciju čine i predstavnici pet domaćih vinarija. Mesarović je istakla da su mogućnosti za saradnju Srbije i Kine neograničene zahvaljujući prijateljskim odnosima i Sporazumu o slobodnoj trgovini.

Na aerodromu u Guangdžou ministarku su dočekali rukovodstva provincije Guangdong i ambasadorka Srbije u Kini, Maja Stefanović.

OECD prosek iznosi 71 dolar, dok Norveška, Luksemburg i Belgija premašuju 100 dolara po satu rada

Irska je prema najnovijim podacima OECD za 2023. godinu zabeležila najvišu vrednost BDP-a po satu rada među razvijenim zemljama, sa čak 151 dolarom po satu (PPP). Ovaj iznos značajno nadmašuje prosek OECD-a, koji iznosi 71 dolar. Na listi najproduktivnijih zemalja, uz Irsku, nalaze se Norveška sa 132 dolara, Luksemburg sa 125 dolara, Belgija sa 100 dolara, Švajcarska i Danska po 99 dolara, dok Sjedinjene Američke Države beleže 97 dolara po satu rada.

Austrija i Island imaju po 95 dolara, a Nizozemska i Nemačka po 94 dolara. Slede Švedska sa 90 dolara, Francuska sa 88 dolara, Finska sa 83 dolara i Australija sa 79 dolara.

Međutim, ekonomski analitičari ukazuju da su podaci za Irsku delimično uvećani zbog značajnog prisustva multinacionalnih kompanija koje zbog poreskih pogodnosti prijavljuju profit u toj zemlji, što povećava zvanični BDP. Kada se koristi bruto nacionalni dohodak (GNI) kao alternativna mera, irska produktivnost pada za 31 odsto, na oko 115 dolara po satu rada. Sličan efekat primećen je i u Luksemburgu, gde je pad produktivnosti do 54 odsto nakon izuzimanja uticaja međunarodnih finansijskih tokova.

Visoka produktivnost pojedinih ekonomija objašnjava se strukturom privrede. Norveška koristi prednosti energetskog sektora (nafta i gas), Luksemburg ima koristi od statusa globalnog finansijskog centra, dok Irska privlači tehnološke gigante. Nasuprot tome, zemlje koje se više oslanjaju na turizam, poljoprivredu i usluge sa nižom dodatom vrednošću beleže niže vrednosti po satu rada.

Iako Sjedinjene Američke Države i Nemačka sa 97, odnosno 94 dolara po satu rada premašuju prosek OECD-a, ne nalaze se na samom vrhu zbog različite ekonomske strukture. Ove razlike oslikavaju uticaj tehnološkog sektora, finansijske industrije i kapitalno intenzivnih delatnosti na ukupnu produktivnost privrede.

Predsednik Donald Tramp potpisao memorandum za ubrzano širenje proizvodnje i logistike nafte i gasa

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je memorandum kojim nalaže proširenje domaće proizvodnje, prerade i logističkih kapaciteta nafte i gasa, pozivajući se na Zakon o odbrambenoj proizvodnji. Ova odluka doneta je radi sprečavanja potencijalnog nedostatka ključnih industrijskih resursa koji bi mogli ugroziti nacionalnu odbranu, saopšteno je iz Bele kuće.

U dokumentu se podseća da je 20. januara 2025. godine proglašena nacionalna energetska vanredna situacija izvršnom uredbom, uz ocenu da nedovoljna proizvodnja, transport i infrastruktura energije predstavljaju ozbiljnu pretnju za ekonomiju, nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD. Tramp je upozorio da zastarela i ograničena elektro-energetska mreža, kao i zavisnost od uvozne opreme i poremećaji u lancima snabdevanja, dodatno povećavaju ranjivost zemlje tokom rata, katastrofa ili ekonomskih poremećaja.

Posebne predsedničke odluke obuhvataju razvoj velike energetske infrastrukture, proširenje kapaciteta za transport, preradu i skladištenje prirodnog gasa i tečnog prirodnog gasa (LNG). Prema navodima Bele kuće, Tramp je ukazao da su ti sektori ključni za odbrambene operacije SAD i energetsku bezbednost saveznika, upozoravajući da bi nedovoljni kapaciteti mogli izložiti zemlju i partnere ozbiljnim rizicima u kriznim situacijama.

U cilju ubrzanja realizacije, predsednik je odlučio da privremeno ukine pojedine zakonske procedure predviđene Zakonom o odbrambenoj proizvodnji, čime se omogućava brže proširenje proizvodnje i infrastrukture u sektoru nafte i gasa. Ova mera ima za cilj obezbeđivanje dovoljno resursa za očuvanje stabilnosti i sigurnosti američke privrede i nacionalne odbrane.