Kompanija otvorila izložbu „Dizajn je čin ljubavi“ kroz 12 imerzivnih zona, fokus na human centric pristup i AI x (EI+HI) formulu

Samsung Electronics najavio je otvaranje izložbe „Dizajn je čin ljubavi“ na Milan Design Weeku 2026, koja će trajati od 20. do 26. aprila. U okviru Samsung Design Open Lab prostora u Superstudio Più u Milanu, kompanija je postavila izložbu kroz 12 imerzivnih zona, omogućujući posetiocima da istraže nove načine življenja i pristup dizajnu usmeren na čoveka. Svaka od 12 zona predstavlja zasebno istraživanje o tome kako dizajn utiče na svakodnevni život i odgovara na promene u ljudskim potrebama i ponašanju. Izložba je zamišljena kao otvorena laboratorija, sa ciljem da ponudi prostor za istraživanje, eksperimentisanje i otkrivanje bez gotove poruke, već kao deo kontinuiranog razvoja dizajnerske vizije kompanije. Posetioci su pozvani da se uključe u proces i upoznaju sa idejama i budućim pravcima razvoja Samsung Design pristupa.

Prema rečima Maura Porcinija, predsednika i glavnog direktora za dizajn (CDO) odeljenja Device eXperience (DX) Samsung Electronics, dizajn treba da održava raznolikost čovečanstva, prihvatajući različite stilove života, vrednosti i načine na koje ljudi žive. „Ne radi se samo o stvaranju proizvoda, već o oblikovanju iskustava koja su relevantna, lična i smislena u svakodnevnom životu. Kroz Samsung Design Open Lab delimo kako ovaj način razmišljanja oblikuje naš pristup dizajnu i životu u budućnosti“, izjavio je Porcini.

U središtu Samsung vizije nalazi se pristup veštačkoj inteligenciji usmeren na čoveka, predstavljen formulom AI x (EI+HI), gde prava vrednost tehnologije leži u njenom vođenju ljudskom namerom, empatijom i maštom. Izložba na Milan Design Weeku 2026. godine pokazuje kako Samsung kroz ekspresivni dizajn i human centric pristup nastoji da oblikuje iskustva i proizvode relevantne za svakodnevni život korisnika.

Solarna elektrana snage 450 MW i baterijski sistem kapaciteta 250 MW/1 GWh biće izgrađeni u severoistočnoj Mađarskoj

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kreditno finansiranje u iznosu od 70 miliona evra za razvoj velikog hibridnog energetskog postrojenja u Mađarskoj, saopštila je banka. Projekat realizuje regionalni proizvođač energije Renalfa IPP i obuhvata izgradnju solarne elektrane snage 450 megavata (MW) i baterijskog sistema za skladištenje kapaciteta 250 MW/1 gigavat-čas (GWh) na lokaciji u severoistočnoj Mađarskoj.

Nakon završetka izgradnje, ovaj kompleks bi trebalo da proizvodi oko 448 GWh električne energije godišnje, što će doprineti ostvarenju cilja Mađarske da do 2030. godine pokrije 30 odsto ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora. Projekat je posebno značajan jer će proizvedena električna energija biti plasirana na tržište bez državnih subvencija ili dugoročnih korporativnih ugovora, što se u saopštenju EBRD ocenjuje kao potvrda poverenja u tržišni model finansiranja obnovljivih izvora.

Integracija solarne proizvodnje i baterijskog skladištenja ima za cilj da reši izazove nestabilnosti proizvodnje iz obnovljivih izvora, poboljša fleksibilnost elektroenergetske mreže i ojača sigurnost snabdevanja električnom energijom, posebno u uslovima povećane volatilnosti tržišta. EBRD u saopštenju ističe da je ova investicija važan korak u jačanju energetske tranzicije i unapređenju regionalne energetske sigurnosti u srednjoj i istočnoj Evropi.

Prema objavljenim podacima, hibridni sistem će omogućiti bolje balansiranje sistema i doprineti većoj stabilnosti u snabdevanju električnom energijom. Mađarska na ovaj način nastavlja da ulaže u obnovljive izvore energije i infrastrukturne projekte koji smanjuju zavisnost od fosilnih goriva.

Od 222 firme koje su platile otkup, samo 83 obnovile sisteme, dok je 4,3 odsto pretrpelo gubitke veće od milijardu jena

Najmanje 222 japanske kompanije uplatile su otkup hakerima tokom sajber-napada, ali oko 60 odsto njih nije uspelo da povrati svoje podatke, pokazuje anketa Japanskog instituta za promociju digitalne ekonomije i zajednice. U istraživanju, sprovedenom u januaru među 1.107 kompanija, 507 firmi prijavilo je da su bile meta ransomware napada, u kojima sajber-kriminalci zaključavaju pristup podacima i zahtevaju novčanu nadoknadu za njihovo otključavanje.

Među kompanijama koje su platile otkup, samo 83 su uspele da obnove svoje sisteme, dok 139 nije povratilo podatke. Dodatno, 141 firma prijavila je da su povratili podatke bez plaćanja otkupnine. Stručnjaci upozoravaju da plaćanje otkupnine finansira kriminalne i terorističke organizacije, a Institut naglašava da rezultati ankete jasno pokazuju da “plaćanje otkupnine ne garantuje oporavak podataka”.

Oko polovine ispitanih kompanija izjavilo je da su ukupni finansijski gubici – uključujući troškove otkupnine i oporavka sistema – iznosili između milion i 50 miliona jena. Istovremeno, 16 odsto preduzeća prijavilo je malu ili nikakvu štetu, dok je 4,3 odsto firmi pretrpelo gubitke od milijardu jena ili više.

Obnavljanje podataka trajalo je od jedne nedelje do mesec dana za 176 pogođenih firmi, dok je deo kompanija naveo da ni nakon tri meseca podaci nisu bili vraćeni. Jukimi Sota iz japanskog ogranka američke firme za sajber bezbednost Proofpoint savetuje: „Takođe je važno redovno praviti rezervne kopije podataka kako bi se šteta smanjila”, dok Institut preporučuje i redovno ažuriranje bezbednosnog softvera.