Ruski predsednik saopštio ekonomske izazove, dok analitičari ocenjuju da nema naznaka unutrašnje pobune

Predsednik Rusije Vladimir Putin potvrdio je pad bruto domaćeg proizvoda u januaru i februaru 2026. godine, ističući ekonomske izazove sa kojima se zemlja suočava. Iako je ekonomska situacija označena kao ozbiljna, predsednik nije direktno naveo rat u Ukrajini kao glavni uzrok, iako on nastavlja da opterećuje ruske resurse.

Parada povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata, tradicionalno održavana u Moskvi kao simbol državne moći, mogla bi biti otkazana zbog bezbednosnih pretnji ukrajinskih dronova, prema navodima međunarodnih izvora. Ova mogućnost ukazuje na povećane izazove po unutrašnju sigurnost Rusije.

Analitičari ocenjuju da su šanse za unutrašnju pobunu ili svrgavanje režima u aktuelnim okolnostima male, dok se rat nastavlja. “Bruto domaći proizvod opao je i u januaru i u februaru 2026. godine”, izjavio je predsednik Vladimir Putin, što predstavlja retko javno priznanje ekonomskih problema iz Kremlja. Međutim, nije komentarisao ratne operacije u Ukrajini kao uzrok ovih poteškoća.

Stručnjaci upozoravaju da sankcije i vojni sukob mogu dugoročno dovesti rusku ekonomiju do ozbiljne krize, a mogućnost bankrota ne može biti isključena. Ipak, neizvesno je kako će se situacija razvijati i kakve posledice može imati po stabilnost režima i ekonomski položaj zemlje. Ovi događaji dodatno menjaju političku i ekonomsku sliku Rusije i utiču na međunarodne odnose.

Međunarodna koalicija okuplja se 11. maja radi povratka dece deportovane tokom sukoba, saopštili su zvaničnici

Evropska unija, u saradnji sa Ukrajinom i Kanadom, biće domaćin sastanka na visokom nivou Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, zakazanog za 11.05.2024. godine u Briselu. Glavni cilj ovog skupa je jačanje međunarodne saradnje na pronalaženju i povratku hiljada ukrajinske dece koja su, prema navodima zvaničnika, prisilno deportovana iz svojih porodica od početka sukoba.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da ruska agresija nije samo uticala na živote i teritoriju, već je posebno pogodila najranjivije. “Više od 20.000 ukrajinske dece prisilno je odvedeno iz svojih porodica i domova. Zajedno sa Ukrajinom i Kanadom, okupićemo svet kako bismo zahtevali pravdu. Radićemo na tome da uđemo u trag svakom detetu, da ih vratimo kućama i osiguramo da odgovorni snose posledice. Ova deca su budućnost Ukrajine i nećemo mirovati dok se i poslednje dete ne vrati”, navela je fon der Lajen u zvaničnoj izjavi.

Sastanak će okupiti visoke zvaničnike i predstavnike država članica, sa fokusom na konkretne mere i međunarodnu pravnu saradnju. Izvorima bliskim organizatorima potvrđeno je da će teme uključivati razmenu informacija, koordinaciju napora i obezbeđivanje bezbednog povratka dece svojim porodicama.

Zvaničnici ističu da je povratak dece prioritet u okviru šire strategije zaštite ljudskih prava tokom sukoba i apelovali su na međunarodnu zajednicu da pruži podršku ovom procesu. Dalji detalji o učesnicima i agendi sastanka očekuju se u narednim danima.

Finansijska tržišta beleže blagi rast, dok zvaničnici prate reakcije na najnoviju odluku američkog predsednika

Cena sirove nafte Brent pala je danas na 98,012 dolara po barelu nakon što je američki predsednik Donald Tramp produžio dvonedeljno primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Odluka o produžetku primirja objavljena je na društvenoj mreži Trut soušal, a Tramp je naveo da će ono trajati dok iranski lideri ne podnesu zajednički predlog za okončanje rata sa SAD i Izraelom.

Prema podacima sa berzi u 9.30 časova, cena sirove nafte pala je za 0,91 odsto na 88,850 dolara, dok je cena nafte Brent zabeležila pad od 0,65 odsto na 98,012 dolara po barelu. Istovremeno, evropski fjučersi gasa za maj na amsterdamskoj berzi TTF iznosili su 43,3 evra (5.070 dinara) za megavat-sat na otvaranju trgovanja.

Indeks Frankfurtske berze DAX porastao je za 0,29 odsto na 24.355,53 poena, dok je francuski CAC 40 zabeležio rast od 0,05 odsto na 8.239,49 poena. Moskovski MOEX indeks porastao je za 0,19 odsto na 2.763,16 poena, dok je britanski FTSE 100 pao za 0,09 odsto na 10.489,74 poena.

Zvaničnici navode da su promene na tržištima rezultat aktuelnih geopolitičkih tenzija i neizvesnosti oko daljih pregovora između SAD i Irana. Tramp je istakao da je vlada u Teheranu “ozbiljno podeljena” po pitanju okončanja sukoba, te da se produžetak primirja odnosi na trenutni tok pregovora.

“Pratimo sve promene na tržištu i analiziraćemo moguće posledice produžetka primirja na globalno snabdevanje energentima”, navode iz zvaničnih izvora.

Ostaje da se vidi kako će se nastavak pregovora između dve zemlje i dalje odražavati na cene energenata i kretanja na evropskim i svetskim berzama.