Nacionalna komisija za razvoj i reforme objavila promenu, vozači ostvaruju uštedu na punjenju rezervoara

Cene benzina i dizela na pumpama u Kini snižene su po prvi put od početka rata u Iranu, saopštila je Nacionalna komisija za razvoj i reforme. Odluka je doneta u skladu sa promenama na globalnim tržištima nafte, a nova cena će vozačima omogućiti uštedu od oko tri dolara prilikom punjenja rezervoara od 50 litara benzina od 92 oktana.

Nacionalna komisija, koja ima ulogu vodećeg ekonomskog planera u zemlji, određuje cene goriva svakih 10 radnih dana, na osnovu međunarodnih kretanja cena sirove nafte. Prema navodima iz saopštenja, poslednja izmena sledi nakon perioda tokom kog je Peking više puta podizao maksimalne maloprodajne cene zbog rasta vrednosti nafte na svetskim berzama.

“Sniženje cena odražava trenutne promene na međunarodnom tržištu nafte”, navodi se u saopštenju Nacionalne komisije za razvoj i reforme.

Prema dosadašnjoj praksi, maloprodajne cene goriva u Kini redovno se prilagođavaju, a poslednje sniženje predstavlja odgovor na pad cena sirove nafte na svetskom tržištu. Dodatne informacije o daljim koracima i potencijalnim promenama biće objavljene u narednim danima, navodi se u zvaničnom obaveštenju.

Policija sprovodi istragu, šest putnika hospitalizovano u Burgasu, deset zbrinuto u Malkom Trnovu

Dve osobe su poginule, a više putnika je povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 22. aprila 2026. godine u jutarnjim časovima, kada se autobus sa 39 ukrajinskih državljana prevrnuo u jaruzi u Malotrnovskoj oblasti, nedaleko od bugarsko-turske granice. Prema informacijama koje su saopštili policijski izvori, u autobusu je bilo 37 putnika i dva vozača.

Nesreća se dogodila neposredno pre 7:00 časova dok je autobus bio na putu ka Turskoj. Na lice mesta odmah su upućene ekipe hitne pomoći, a svi povređeni su izvučeni iz vozila. Šest osoba sa težim povredama prevezeno je u bolnice u Burgasu, dok je još deset putnika zbrinuto u Centru za hitnu medicinsku pomoć u Malkom Trnovu.

Regionalna direkcija Ministarstva unutrašnjih poslova u Burgasu potvrdila je broj poginulih i povređenih. “Istraga je u toku”, navedeno je u zvaničnoj izjavi policije.

Lokalni zvaničnici i policija potvrdili su da su svi povređeni putnici ukrajinski državljani. Saobraćaj na ovom delu puta bio je privremeno obustavljen radi uviđaja. Dodatne informacije o uzroku nesreće biće poznate nakon završetka istrage.

Novi dokument Saveta EU ističe važnost ubrzanja energetske tranzicije i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva

Savet Evropske unije zvanično je odobrio zaključke o energetskoj i klimatskoj diplomatiji, čime je postavljen novi strateški okvir za međunarodno angažovanje Unije. U saopštenju se navodi da je ubrzanje globalne energetske tranzicije sada ključni faktor za bezbednost, konkurentnost i stratešku autonomiju Evrope.

Prema dokumentu, egzistencijalna pretnja od klimatskih promena i rizici za energetsku bezbednost predstavljaju ozbiljan izazov za suverenitet Evropske unije. Naglašava se da su aktuelni sukobi, poput rata u Ukrajini i nestabilnosti na Bliskom istoku, dodatno istakli ranjivost evropskih država zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.

Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, naglasila je tokom sastanka Saveta važnost donošenja ovakve odluke, ističući da „ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini pokazuju koliko je presudno diversifikovati snabdevanje i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva. Čista tranzicija donosi ekonomsku sigurnost i jača otpornost na nestabilnosti tržišta“.

Savet je u zaključcima istakao da prelazak na čistu energiju podstiče inovacije i ekonomski rast, a rešenja razvijena unutar Unije mogu doprineti i jačanju odbrambene spremnosti. EU namerava da kroz spoljnu politiku aktivno promoviše evropska rešenja za čistu tehnologiju širom sveta.

U dokumentu je pozdravljeno i Zajedničko saopštenje o globalnoj viziji klime i energije EU za 2025. godinu, kojim se određuju prioriteti međunarodnog delovanja na ovom polju. Evropska unija nastavlja da teži ostvarivanju ciljeva Pariskog sporazuma i ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, a kao najveći svetski pružalac klimatskog finansiranja planira dalje jačanje partnerstava sa trećim zemljama.

Zaključak Saveta upozorava da klimatska kriza direktno ugrožava mir i stabilnost, izazivajući nestabilnost država i masovna raseljavanja. Zbog toga će spoljna, bezbednosna i odbrambena politika EU u narednom periodu biti još čvršće povezane sa klimatskim ciljevima.