Prijave za 15. NLB Organic konkurs otvorene do 21. juna, nagrade po milion dinara za najbolje projekte

NLB Komercijalna banka objavila je da je nagradni fond za 15. NLB Organic konkurs ove godine povećan na 3,5 miliona dinara, dok su prijave otvorene do 21. juna. Konkurs je namenjen proizvođačima organske hrane i poljoprivrednicima koji čuvaju stare sorte, a ove godine uvedena je i nova kategorija „Čuvari starih sorti“.

Za najbolje projekte iz oblasti organske biljne proizvodnje, kao i za projekte iz oblasti organske stočarske proizvodnje ili prerade, predviđene su dve glavne nagrade od po milion dinara. Dodatno, dodeljuju se dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara – jedna za mlade proizvođače do 40 godina, a druga za žene liderke u organskoj proizvodnji ili preradi hrane. Projekti iz kategorije „Čuvari starih sorti“, koji podrazumevaju očuvanje tradicionalnih sorti voća i povrća iz Srbije, takođe mogu osvojiti nagradu od 500.000 dinara.

Pravo učešća imaju registrovani poljoprivredni proizvođači koji su sertifikovani ili su u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, kao i oni sa grupnim sertifikatom ili ugovorom sa organizatorom proizvodnje. Za proizvođače starih sorti, organski sertifikat nije obavezan, ali gazdinstvo mora biti registrovano.

Prijave se podnose elektronski na adresu organic@nlbkb.rs, uz naznaku „Prijava za 15. NLB Organic konkurs”. Finalisti i pobednici biće objavljeni do kraja oktobra 2026. godine.

Konkurs NLB Komercijalne banke ima za cilj jačanje organske poljoprivrede, podsticanje inovacija, odgovorne prakse i očuvanje prirodnih resursa. Kroz ovu inicijativu, banka već godinama podržava proizvođače i projekte koji doprinose razvoju lokalnih zajednica i održivoj budućnosti.

Više od 51,7% prevara na WhatsApp-u i drugim aplikacijama realizuje se za manje od 30 minuta, prosečan gubitak doseže 425 evra

Kompanija Kaspersky objavila je rezultate globalnog istraživanja o prevarama putem aplikacija za razmenu poruka, prema kojem su korisnici u Srbiji u proseku izgubili 425 evra po prevari. Ovo istraživanje, sprovedeno na osnovu iskustava žrtava širom sveta, pokazuje da su online prevaranti izuzetno efikasni – više od 51,7% prevara u Srbiji realizovano je u roku kraćem od 30 minuta. Na globalnom nivou, prosečan gubitak po osobi iznosi 733 evra.

Podaci pokazuju da najviše prevara počinje na WhatsApp-u (38,4%), Facebook-u (32%) i putem SMS/iMessage poruka (27,2%), dok slede Instagram (27,20%), Telegram (26,4%) i Viber (18%). Prevaranti često koriste više komunikacionih kanala, što potvrđuje činjenica da se čak 63% svih prevara odvija kroz kombinaciju platformi, prelazeći sa jedne aplikacije na drugu kako bi žrtvu dodatno zbunili.

Brzina kojom se novac ili lični podaci ustupaju je zabrinjavajuća – 52% žrtava u Srbiji reagovalo je za manje od 30 minuta, dok je 14% to učinilo za manje od pet minuta. Prevaranti se predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji ili poznate kompanije, koristeći veštačku inteligenciju za imitaciju komunikacije i uverljivost poruka.

Finansijske posledice su ozbiljne: 54% žrtava izgubilo je novac, dok je 39% ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), e-mail adresu (37,76%) i kućnu adresu. Iako je 44% ispitanika prijavilo gubitke do 117 evra, značajan broj je pretrpeo veće gubitke – 13,33% žrtava izgubilo je više od 1.165 evra. Više od šestine ispitanika (16,40%) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci.

Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT), izjavio je: „Ovaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmišljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije. Veštačka inteligencija ubrzava ovaj trend, pomažući prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i međuljudske odnose. Kao rezultat toga, sama svest o postojanju pretnji više nije dovoljna zaštita.”

Stručnjaci ističu da prevaranti koriste poznate kontekste i jezičke obrasce kako bi žrtve uverili da su njihove odluke racionalne. Dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu, naglašava važnost razgovora sa porodicom i prijateljima o aktivnostima na internetu kako bi se na vreme prepoznale potencijalne prevare. U uslovima rasta životnih troškova, gubici ovog tipa mogu predstavljati ozbiljan udarac za domaćinstva u Srbiji.

Program „Čuvari Zmajevog blaga“ na Naučnom pikniku okupio veliki broj dece i roditelja u Beogradu

Erste Banka Srbija realizovala je program finansijske pismenosti za decu na četvrtom Naučnom pikniku, održanom 29. i 30. maja u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu. Tokom dvodnevnog događaja, najmlađi posetioci učestvovali su u radionicama „Porodični budžet u teglama“ i „Kasica iz snova“, gde su sticali znanja o razlikovanju potreba i želja, važnosti štednje i planiranju finansijskih ciljeva.

Kroz crtanje, razgovor, igru i interaktivnu predstavu „Čuvari Zmajevog blaga“, deca su usvajala osnovne veštine upravljanja novcem. Posebno interesovanje izazvala je igra „Finansijski točak znanja“, koja je podstakla radoznalost i diskusiju o ličnim finansijama. Program je deo inicijative za unapređenje finansijske pismenosti kod najmlađih, a realizovan je pod sloganom „Misli zeleno“, u saradnji sa Festivalom nauke i Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

„Većina finansijskih navika formira se upravo u detinjstvu i zato verujemo da nikada nije prerano da sa decom razgovaramo o novcu, štednji i odgovornom donošenju odluka. Finansijska pismenost je važna životna veština koja nam pomaže da pametno upravljamo novcem – od prvog džeparca do velikih životnih ciljeva. Kako se ovim temama još uvek ne posvećuje dovoljno prostora kroz formalno obrazovanje, u Erste Banci nastojimo da iskoristimo svaku priliku da kroz zanimljive i pristupačne sadržaje doprinesemo razvoju finansijske pismenosti kod dece i mladih“, izjavila je Marija Mutić, direktorka Direkcije komunikacija Erste Banke.

Naučni piknik je i ove godine okupio veliki broj dece, roditelja i ljubitelja nauke sa ciljem popularizacije znanja, istraživanja i kritičkog razmišljanja. Aktivnosti koje su realizovane deo su strateške posvećenosti Erste Banke unapređenju finansijske pismenosti u Srbiji, a kroz platformu #ErsteZnali Banka kontinuirano razvija edukativne sadržaje namenjene različitim generacijama kako bi teme poput štednje i odgovornog planiranja bile dostupnije široj javnosti.