Američka vojska potvrdila operaciju u istočnom Pacifiku, broj poginulih od početka akcija premašio 170, potraga za nestalima obustavljena

Američka vojska izvela je još jedan napad na brod za koji se sumnja da je bio uključen u trgovinu drogom u istočnom delu Tihog okeana, saopšteno je u utorak. U napadu su, prema zvaničnim informacijama, poginule četiri osobe, što predstavlja četvrti ovakav incident u poslednjih nekoliko dana.

Američka Komanda za južnu hemisferu objavila je snimak iz vazduha na društvenim mrežama, na kome se vidi plovilo kako pluta na vodi neposredno pre nego što ga pogađa projektil, nakon čega dolazi do eksplozije. Prethodno je vojska saopštila da su tokom vikenda izvršena dva slična napada, dok je treći zabeležen u ponedeljak.

Prema saopštenju američkih vojnih vlasti, svi pogođeni brodovi „bili su u rukama organizacija koje se nalaze na zvaničnoj listi terorističkih“, a vojna obaveštajna služba navodi da su se „kretali poznatim rutama za krijumčarenje narkotika u istočnom Pacifiku i bili uključeni u operacije vezane za trgovinu drogom“. Međutim, za ove tvrdnje nisu predočeni dodatni dokazi.

Na pitanje o napadu u ponedeljak, u kojem su poginula dva muškarca, portparol američke Komande za južnu hemisferu izjavio je da „iz bezbednosnih razloga nije moguće iznositi detalje o izvorima i metodama prikupljanja informacija“.

Prema dostupnim podacima, poslednji napad povećava ukupan broj poginulih na 175 od početka operacija u septembru prethodne godine. Američka obalska straža saopštila je da je obustavila potragu za jednim preživelim iz napada koji se dogodio u subotu.

U najmanje šest slučajeva, ljudi su preživeli napade na brodove za koje se sumnja da su učestvovali u trgovini drogom, što je dovelo do pokretanja spasilačkih operacija. Vlasti su, međutim, više puta obustavljale te potrage. U jednoj od operacija u oktobru, dva preživela su pronađena helikopterom mornarice i vraćena u svoje matične zemlje, Ekvador i Kolumbiju.

Tokom prve akcije na brod u okviru tadašnje kampanje američke administracije u septembru, dva člana posade preživela su prvi udar, ali su kasnije poginuli u nastavku napada, što je izazvalo određene kontroverze i optužbe da je drugi napad možda bio u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Nadležne službe nisu dale dodatne komentare povodom poslednjih događaja, a nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz vojnog saopštenja. Operacije u istočnom Pacifiku deo su šireg nastojanja američkih snaga da suzbiju krijumčarenje narkotika morskim putem na ovom području.

Američki zvaničnici potvrdili da je zakon donet nakon sudara putničkog aviona i vojnog helikoptera u blizini Vašingtona, u cilju unapređenja mera bezbednosti u vazdušnom saobraćaju

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 14. aprila 2026. godine zakon o unapređenju bezbednosti u avijaciji, nekoliko meseci nakon što je odbio prethodnu verziju koju je Senat jednoglasno podržao. Ova odluka usledila je nakon sudara putničkog aviona kompanije American Airlines i vojnog helikoptera u blizini aerodroma Ronald Reagan u Vašingtonu, u januaru 2025. godine, kada je poginulo svih 67 osoba iz oba vazduhoplova, prema navodima američkih zvaničnika.

Zakon, poznat kao ALERT Act, usvojen je sa 396 glasova za i 10 protiv. Prema usvojenom tekstu, sve letelice, uključujući i vojne avione, koje lete u blizini prometnih aerodroma, biće u obavezi da imaju ugrađene uređaje za primanje podataka o položaju drugih letelica u okruženju. Većina aviona već poseduje sistem za emitovanje svog položaja (ADS-B Out), ali mnogi nemaju tehnologiju za prijem informacija o drugim letelicama (ADS-B In), što je navedeno kao ključni faktor u nastanku nesreće.

Prema navodima Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja SAD i porodica poginulih, postojanje ADS-B In sistema u putničkom avionu American Airlines 5342 moglo je da spreči sudar. Zakon je predviđen kao dvopartijska inicijativa sa ciljem da se smanji rizik od sličnih nesreća u budućnosti.

ALERT Act takođe nalaže vojnim avionima koji ulaze u civilni vazdušni prostor u blizini velikih aerodroma da koriste standardizovane instrumente za izbegavanje sudara. Dodatno, predviđena je nadogradnja kontrolnih sistema na aerodromima radi poboljšanja koordinacije između civilnih i vojnih letelica.

Usvajanju zakona prethodila je javna debata i pritisak porodica žrtava koje su tražile poboljšanja u bezbednosnim procedurama. Prethodni predlog iz Senata naišao je na protivljenje u Predstavničkom domu, ali je konačna verzija usvojena uz široku podršku obe političke partije.

Očekuje se da će zakon doprineti smanjenju rizika od sudara u vazdušnom prostoru sa velikim brojem letova, posebno u blizini većih urbanih centara kao što je Vašington. Dalje procedure predviđaju usklađivanje verzija zakona iz oba doma Kongresa pre nego što stupi na snagu.

Izvršni direktor kompanije Chevron izjavio da bi građani SAD mogli uštedeti energiju, dok su poremećaji u snabdevanju naftom posledica aktuelnog rata

Chevronov izvršni direktor Endi Valc izjavio je da bi građani Sjedinjenih Američkih Država mogli smanjiti troškove goriva ukoliko voze manje i štede energiju, u trenutku kada cene goriva na svetskom tržištu rastu usled sukoba sa Iranom. Izjava je data tokom intervjua povodom aktuelnih kretanja na globalnom tržištu nafte, potvrđuju međunarodni izveštaji.

Valc je naveo da je „energija ključna za svakodnevni život, ali bi trebalo da je štedimo“. Dodao je da bi mere štednje trebalo primenjivati kontinuirano, bez obzira na trenutne okolnosti na tržištu energenata.

Od početka oružanih sukoba krajem februara, promet brodova u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi otprilike petina svetskih isporuka nafte i gasa, značajno je smanjen. Ova situacija dovela je do porasta međunarodne referentne cene nafte Brent, koja se u poslednjim nedeljama kreće oko 100 dolara po barelu.

Valc, predsednik sektora za preradu, transport i hemikalije u Chevronu, izjavio je da ne postoji jednostavno rešenje koje bi dugoročno smanjilo cene goriva u Americi dok su cene sirove nafte visoke na svetskom nivou. „To je globalno tržište. Imamo sirovu naftu ovde, bližu nama, koju prerađujemo i koristimo, i to pomaže da se cene za Amerikance ublaže. Ipak, ako se ovakva situacija nastavi duže, može postati još teža“, rekao je Valc.

On je takođe upozorio na potencijalne probleme u lancu snabdevanja ukoliko se kriza produži. Prema njegovim rečima, dok je SAD više oslonjena na sopstvenu proizvodnju, zemlje u Aziji i drugim delovima sveta u velikoj meri zavise od sirove nafte sa Bliskog istoka. „One više ne mogu da dobiju naftu, da je prerađuju i prave proizvode koji su ljudima potrebni, i počinju da ostaju bez zaliha“, naveo je Valc, ističući da je to ozbiljan problem za te države. Takođe je dodao da je dok je u SAD-u fokus na cenama, u drugim zemljama može doći do nestašica proizvoda.

Tržište energenata ostaje nestabilno zbog nastavka sukoba i ograničenog izvoza nafte iz regiona Persijskog zaliva. Analitičari ističu da će dalji tok događaja zavisiti od razvoja situacije na terenu i mogućih diplomatskih rešenja.