Redovna zamena i pravilno održavanje donjeg veša smanjuju rizik od infekcija i iritacija kože

Poslednja istraživanja pokazuju da pravilna higijena donjeg veša može imati značajan uticaj na zdravlje žena, jer sprečava pojavu problema sa kožom i urinarnim traktom. Mnoge žene se pitaju koliko često bi trebalo da menjaju donji veš, posebno nakon što su tokom 2024. godine sprovedene ankete ukazale na razlike u navikama – dok je više od 20% muškaraca priznalo da isti par donjeg veša nosi i do sedam dana, žene ovu naviku imaju znatno ređe. Stručnjaci iz oblasti urologije i ginekologije naglašavaju da je redovno menjanje donjeg veša važno ne samo zbog osećaja čistoće već i prevencije zdravstvenih tegoba.

Kako objašnjava dr Milica Jovanović, specijalista ginekologije: „Neredovna promena donjeg veša može dovesti do iritacija kože, pojave osipa, ali i povećanog rizika od infekcija urinarnog i reproduktivnog sistema.“ Donji veš je u direktnom kontaktu sa najosetljivijim delovima tela, pa je redovna higijena potrebna ženama svih generacija.

Preporuka lekara jeste da se donji veš menja svakodnevno, a u slučajevima pojačanog znojenja ili fizičke aktivnosti savetuje se i češća zamena. Idealno je birati pamučni veš koji se može prati na višim temperaturama, dok sintetičke materijale valja izbegavati kad god je moguće.

Pored dnevne zamene, važno je i redovno obnavljanje garderobe – stručnjaci preporučuju da se donji veš menja na svakih šest do dvanaest meseci, bez obzira na vidljive znakove pohabanosti.

Iako se o ovoj temi često ćuti, ankete pokazuju da žene postaju otvorenije kada je reč o ličnim navikama i zdravlju. Stručnjaci podvlače koliko je važno redovno razgovarati o higijeni, jer to može doprineti ranom uočavanju i prevenciji zdravstvenih problema.

Zdravstveni radnici ističu da redovna promena donjeg veša nije luksuz, već osnovna potreba, i da predstavlja deo brige o samopouzdanju i zdravlju. Pravilna higijena je prvi korak ka očuvanju zdravlja, a svaka žena treba da osmisli rutinu koja joj najviše odgovara.

Otkrijte koje namirnice obezbeđuju optimalan unos magnezijuma i zašto su važne za vaše telo

Sve više žena danas vodi računa o tome da unesu dovoljno magnezijuma, minerala koji je bitan za više od 300 biohemijskih procesa u telu. Stručnjaci za ishranu, poput dr Samante Dieras iz bolnice Mount Sinai, ističu da je magnezijum neophodan za sintezu proteina, zdravlje mišića i nerava, regulaciju krvnog pritiska, dobijanje energije, kontrolu upalnih procesa, metabolizam i jake kosti. Preporučena dnevna količina za odrasle žene kreće se od 320 do 420 mg, ali istraživanja pokazuju da čak 60% ljudi ne uspeva da dostigne ovu vrednost.

Manjak magnezijuma najčešće dovodi do lošijeg raspoloženja, grčeva u mišićima ili osećaja mučnine, a precizna dijagnoza postavlja se analizom krvi. Najbolji način za unos ovog minerala je kroz pažljivo odabrane namirnice, umesto suplementacije.

Na listi 13 najbogatijih izvora magnezijuma nalaze se namirnice koje su dostupne u svakoj prodavnici i lako ih možete uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Kivi je jedno od voća koje se izdvaja – u jednoj šolji nalazi se oko 31 mg magnezijuma, uz obilje vitamina C, E i K, vlakana i kalijuma.

Krastavac je još jedna odlična opcija – iako je sastavljen od 95% vode, preostalih 5% čine dragoceni nutrijenti, uključujući oko 16 mg magnezijuma po porciji, kao i vitamine K, B i C.

Od povrća, tikve zauzimaju posebno mesto. Najpoznatija butternut tikva sadrži oko 60 mg magnezijuma po porciji, dok žuta tikva ima čak do 65 mg. Pored toga, bogate su vlaknima, vitaminima A i C, kao i antioksidansima.

Ljubiteljke tamne čokolade mogu biti zadovoljne – ovaj omiljeni desert je ne samo ukusan, već i snažan izvor magnezijuma. Kako navodi dr Dieras, “tamna čokolada može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, doprineti nižem krvnom pritisku i poboljšati moždane funkcije i raspoloženje”. Uz magnezijum, sadrži i gvožđe, cink, bakar i fosfor, pa pomaže u očuvanju idealne telesne mase.

Avokado je još jedna popularna namirnica poznata po zdravim mastima, ali takođe obezbeđuje značajnu količinu magnezijuma. Stručnjaci preporučuju da ove namirnice redovno menjate i uključujete u raznovrsnu ishranu, kako bi telo iskoristilo sve njihove prednosti. Sledeći put kada budete pravili spisak za kupovinu, setite se ovih namirnica i obogatite svoj jelovnik onim što podržava vaše zdravlje i vitalnost.

Nutricionisti preporučuju potočarku ženama zbog obilja vitamina i antioksidanasa, a njena priprema je veoma jednostavna

Potočarka je povrće koje nutricionisti širom sveta nazivaju pravim otkrićem za žensko zdravlje, iako se na našim trpezama retko nalazi. I dok su brokoli, spanać ili kelj čest izbor za zdravu ishranu, nova istraživanja pokazuju da potočarka ima još bogatiji nutritivni profil. Prema Centru za kontrolu bolesti (CDC), ovo povrće zauzima prvo mesto na listi najzdravijih namirnica.

Ova biljka iz porodice krstašica (poput brokolija i kelja) posebno se izdvaja visokim sadržajem vitamina A, C i K, folne kiseline i kalcijuma. Sadrži i snažne biljne jedinjenja, među kojima su glukozinolati – antioksidansi koji se tokom žvakanja pretvaraju u korisne supstance za ćelije i smanjuju upalne procese. Potočarka je bogata i beta-karotenom, luteinom i zeaksantinom, što dodatno doprinosi očuvanju vida i zdravlja srca.

Prema rečima nutricionistkinje Marije Jovanović, „potočarka je odličan izbor za žene koje žele da poboljšaju ishranu, jer je bogata nutrijentima, a veoma je niskokalorična – u 100 grama ima svega 10 do 15 kalorija.“

Redovno konzumiranje potočarke može pomoći u regulaciji holesterola, smanjenju oksidativnog stresa i očuvanju kardiovaskularnog sistema. Posebno je pogodna za žene koje vode računa o liniji i žele da preventivno deluju na hronične bolesti.

Jedan od razloga zašto je potočarka zapostavljena jeste nedoumica oko pripreme. Ipak, ova biljka je veoma svestrana – može se koristiti sveža u salatama, dodavati sendvičima, supama, potažima, testenini ili se praviti pesto. Njen blago ljutkasti ukus sjajno se slaže sa jajima, ribom i kozjim sirom.

Da bi se maksimalno iskoristile hranljive materije, potočarka se preporučuje u kombinaciji sa zdravim mastima (maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado) i proteinima (jaja, riba, pasulj). Namirnice sa vitaminom C mogu dodatno poboljšati apsorpciju vitamina iz potočarke i produžiti osećaj sitosti.

Nutricionistkinja Jovanović savetuje: „Ne plašite se da eksperimentišete sa potočarkom u kuhinji, njen osvežavajući ukus može prijatno iznenaditi i najizbirljivija nepca.“

Ako želite da obogatite svakodnevnu ishranu zdravim namirnicama, ne zaboravite na potočarku – jednostavna je za pripremu, a koristi za organizam su značajne.