Novi trgovinski gigant u Srbiji sa više od 5.000 zaposlenih i devet akvizicija u 35 godina

Srpska kompanija Aman doo iz Beograda postala je vlasnik 100 odsto udela u kompaniji PTP DIS d.o.o. iz Krnjeva, čime je stvoren najveći domaći trgovinski lanac u Srbiji. Ova akvizicija zaokružuje niz od devet uspešnih preuzimanja trgovinskih sistema u proteklih 35 godina rada na tržištu Srbije. Nakon ovog preuzimanja, Aman raspolaže lancem koji zapošljava više od 5.000 radnika, dok godišnji promet kompanije premašuje 600 miliona evra.

Tokom svog poslovanja, Aman je integrisao sledeće trgovinske sisteme: Linija Vandini, SOS Marketi, Višnjica Dućani, Sreten Gudrić marketi Užice, Interex, Samald Komerc Novi Pazar, Orion Leskovac, Alfa Jagodina i Prehrana Sombor. Ova strategija kontinuiranog rasta omogućila je kompaniji da konsoliduje tržišnu poziciju i proširi asortiman proizvoda i usluga dostupnih potrošačima širom Srbije.

“Kontinuirana strategija rasta potvrđuje posvećenost naše kompanije cilju da u svojim maloprodajnim objektima objedinimo široku ponudu proizvoda, dok istovremeno održavamo visok nivo usluge i dostupnosti za potrošače. Verujemo da je ovo početak još uspešnije zajedničke priče, sa jasnom ambicijom da budemo još bolji za naše zaposlene, naše kupce, naše partnere, kao i širu društvenu zajednicu”, navode iz kompanije Aman doo.

Aman je tokom godina postao prepoznatljiv po jedinstvenoj ponudi, pristupačnim cenama i ljubaznom osoblju. Kompanija ističe da će ove vrednosti nastaviti da neguje i jača u budućnosti, sa ciljem daljeg razvoja i unapređenja maloprodajne mreže u Srbiji.

Peta emisija bez kolaterala na srpskom tržištu, ukupna vrednost mini obveznica dostigla 3,9 milijarde dinara

Banca Intesa, članica Intesa Sanpaolo grupe, realizovala je petu emisiju mini obveznica bez kolaterala na tržištu Srbije, u ukupnom iznosu od 585 miliona dinara. Emisija je namenjena finansiranju razvoja prodajne mreže kompanije CLIPS DK doo, koja posluje u okviru SF1 grupe. Transakcija, sprovedena 7. aprila 2026. godine, realizovana je na osnovu pozitivnih finansijskih pokazatelja i poslovnog modela kompanije, sa rokom dospeća od sedam godina, grejs periodom od 12 meseci i bez sredstava obezbeđenja. Banca Intesa otkupiće obveznice u celosti, čime omogućava CLIPS DK doo širenje ponude proizvoda i usluga premijum kvaliteta na domaćem tržištu.

“Kontinuitet u realizaciji emisija mini obveznica potvrđuje stratešku opredeljenost Banca Intesa da domaćim malim i srednjim preduzećima približi inovativne modele finansiranja i obezbedi jednostavniji i efikasniji pristup sredstvima neophodnim za rast, investicije i dugoročno jačanje konkurentnosti. Osim što, na ovaj način, odgovaramo na njihove rastuće potrebe za diversifikacijom izvora finansiranja, doprinosimo i razvoju savremenijeg i dinamičnijeg tržišta kapitala, kao i izgradnji stabilnije i otpornije privrede u Srbiji,” izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Mini obveznice predstavljaju alternativni model finansiranja koji malim i srednjim preduzećima omogućava diversifikaciju kapitala i dugoročno finansiranje razvoja kroz unapređenje proizvodnje, prodaje, internacionalizaciju poslovanja i akvizicije. CLIPS DK doo nastavlja sa širenjem modernih maloprodajnih mreža, oslanjajući se na ekspertizu u upravljanju premijum brendovima i razumevanje lokalnih tržišta, a realizaciju ovih planova podržala je Banca Intesa.

Banca Intesa je mini obveznice na srpsko tržište uvela 2025. godine kao deo Minibonds inicijative Divizije međunarodnih banaka Intesa Sanpaolo. Do danas je kroz pet emisija ukupne vrednosti skoro 3,9 milijarde dinara podržala projekte kompanija CLIPS DK doo, Diopta, Zlatiborac, Promont Group i Bexexpress, usmerene na razvoj poslovne mreže, proširenje proizvodnih kapaciteta, unapređenje kvaliteta usluga i sadržaja, kao i povećanje energetske efikasnosti, zamenu i proširenje voznog parka i distributivne mreže.

Cene hrane i pića skočile 7,5 odsto, a gorivo gotovo 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Godišnja inflacija u Severnoj Makedoniji dostigla je 4,9 odsto u martu, što je najviši nivo u poslednjih 13 meseci, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (Makstat). Ovo predstavlja ubrzanje u odnosu na februar, kada je inflacija iznosila 2,9 odsto.

Hrana i bezalkoholna pića zabeležili su rast cena od 7,5 odsto na godišnjem nivou, dok su alkoholna pića i duvan poskupeli 8,8 odsto. Nameštaj, kućni aparati i održavanje porasli su za 5,9 odsto, dok su rekreacija i kultura zabeležile rast od 6,1 odsto, a obrazovanje 4,3 odsto. Sve ove kategorije pokazuju ubrzanje inflacije u odnosu na prethodni mesec.

S druge strane, inflacija je usporila u segmentima restorana i hotela (3,8 odsto), odeće i obuće (2,4 odsto), stanovanja i komunalnih usluga (2,6 odsto), kao i u zdravstvu (1,9 odsto). Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u martu porasle za 0,7 odsto, dok je u februaru rast iznosio 0,2 odsto.

Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je da će država morati da se suoči sa rastućom inflacijom, pre svega zbog povećanja cena goriva izazvanog ratom na Bliskom istoku i drugih izazova, ali je naglasio da vlada ima jasan plan za prevazilaženje trenutne ekonomske situacije. “Kao vlada, mi kontrolišemo situaciju, tačno znamo kuda idemo i nemamo dilemu, biće izazova”, poručio je Mickoski.

Podaci pokazuju da su cene goriva u Severnoj Makedoniji porasle gotovo 10 odsto, što je dodatno uticalo na rast ukupne inflacije. Prema analitičarima, visoka inflacija u segmentu hrane i energenata može imati dugoročan uticaj na standard građana i ekonomske tokove u zemlji.