Kapsaicin iz kajenske paprike pomaže u sagorevanju kalorija i smanjenju apetita, a lako se dodaje svakodnevnim obrocima.

Kajenska paprika je začin koji nutricionisti često preporučuju zbog pozitivnog uticaja na metabolizam i kontrolu telesne mase. Najnovija istraživanja potvrđuju da kapsaicin, glavni aktivni sastojak u kajenskoj paprici, može privremeno povećati proizvodnju telesne toplote (termogenezu), što omogućava blago ubrzanje metabolizma i olakšava sagorevanje kalorija.

Prema rečima stručnjakinja poput Tobi Amidor i Erin Palinski-Vejd, kapsaicin može doprineti i manjem apetitu, što ženama može olakšati održavanje kalorijskog deficita, neophodnog za gubitak telesne mase. „Kajenska paprika može pomoći u smanjenju osećaja gladi, što olakšava kontrolu unosa hrane tokom dana“, ističe Palinski-Vejd.

Rezultati meta-analize 15 randomizovanih kontrolisanih studija pokazuju da suplementacija kajenskom paprikom može smanjiti telesnu masu, indeks telesne mase (BMI) i obim struka. Ipak, stručnjaci naglašavaju da su efekti umereni i da treba imati realna očekivanja. Takođe, podsećaju da BMI nije potpuni pokazatelj zdravlja, jer ne uzima u obzir telesnu građu, pol, godine niti etničku pripadnost.

U većini naučnih istraživanja korišćene su veće doze kapsaicina, najčešće u obliku suplemenata. Ako razmišljate o upotrebi takvih suplemenata, savetuje se konsultacija sa stručnjakom, naročito ako imate problema sa varenjem, kao što je GERD, ili koristite određene lekove.

Za svakodnevnu upotrebu, dijetetičari predlažu da kajensku papriku dodate kao začin u razna jela. Amidor savetuje da ovaj začin koristite u supama, čorbama, marinadama, pečenom povrću, prženim jelima ili kao dodatak salatama. Potreban je samo prstohvat za pun ukus. Zanimljivo je i da kajenska paprika može dati poseban balans slatkim desertima, kao što su poslastice sa tamnom čokoladom.

Prema Američkom Ministarstvu poljoprivrede, mleveni začini, uključujući kajensku papriku, mogu trajati do tri godine ako se čuvaju u zatvorenoj posudi na tamnom mestu, što ih čini praktičnim dodatkom svakoj kuhinji. Uključivanjem kajenske paprike u svakodnevni jelovnik, možete jednostavno podržati ciljeve vezane za zdravu telesnu težinu.

Osvežavajući nordijski latte sa koprivom postaje sve popularniji zbog bogatstva vitamina i minerala

Poslednjih meseci, ljubiteljke zdravih napitaka širom sveta otkrivaju nordijski latte od koprive, napitak upečatljive tamnozelene boje, poreklom iz Švedske. Ono što ovaj latte izdvaja jeste glavni sastojak – kopriva, dobro poznata i kod nas po svojim korisnim svojstvima za zdravlje. Nordijski latte se pravi od fino mlevenog praha koprive, koji se pomeša sa toplim mlekom ili biljnim napicima, što napitku daje karakterističan biljni ukus. Mnoge žene opisuju uživanje u ovom napitku kao osećaj ‘vrta posle kiše u šolji’. Kopriva je u švedskoj tradiciji prisutna kroz supe i čajeve, a sada se uklapa u savremeni trend minimalističkog i uravnoteženog životnog stila Skandinavije.

Sa zdravstvenog aspekta, ovaj latte je prava mala riznica korisnih nutrijenata. Kopriva obiluje gvožđem, kalcijumom i magnezijumom, zbog čega je posebno važna za žene koje vode računa o unosu ovih minerala. Takođe, sadrži i vitamine A i C, koji doprinose lepšem tenu i jačanju imuniteta. Prema rečima nutricionistkinje Jelene Petrović: “Kopriva je odličan izbor za detoksikaciju organizma, posebno za bubrege, a sadrži i flavonoide koji su značajni za zdravlje kože i usporavanje procesa starenja.”

U nordijskim zemljama, kopriva se tradicionalno smatra biljkom koja doprinosi balansu tela i duha. Priprema latte napitka od koprive omogućava svakodnevno uživanje u ovakvom holističkom pristupu zdravlju, ali u modernoj i praktičnoj formi. Ovaj trend su već prigrlile žene koje biraju prirodne proizvode i žele da svojoj rutini dodaju nešto inovativno i inspirisano prirodom.

Zahvaljujući lakoj dostupnosti koprive, nordijski latte vrlo lako možete napraviti i kod kuće – potrebno je koristiti sušene ili sveže listove ove biljke, prah prelijte toplim mlekom ili biljnim napitkom, a po želji dodajte i malo meda za blaži ukus. Na taj način dobijate napitak koji neguje organizam iznutra i spolja.

Toplije vreme donosi više energije i optimizma, ali ženama je potrebno vreme za prilagođavanje na promene

Sa dolaskom proleća, Beograd i ostatak Srbije uživaju u temperaturama do 18 stepeni i obilju sunčeve svetlosti, što je mnogima donelo osveženje i podiglo raspoloženje. Iako žene uglavnom pozdravljaju povratak toplih dana, njihovo telo i emotivno stanje često su u procesu prilagođavanja, naročito nakon perioda nestabilnog vremena i čestih temperaturnih promena.

Sunčevi zraci ovih dana pozitivno utiču na lučenje serotonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje i osećaj smirenosti. Mnoge žene osećaju pojačanu motivaciju i vedrinu, ali nije retkost da se javi i blaga napetost ili umor, što je tipično za period prelaska iz zime u proleće. Ova unutrašnja nestabilnost naročito je izražena kod onih koje su osetljivije na vremenske promene.

Zdravstveni stručnjaci ističu važnost boravka na suncu zbog sinteze vitamina D, koji je ključan za imunitet i energiju. “Dovoljno je da provedete 15 do 30 minuta napolju bez direktne zaštite od sunca u periodu kada je zračenje najjače, da bi telo počelo da proizvodi ovaj vitamin,” navodi dr Ana Stojanović. Preporučuje se umerenost i slojevito oblačenje, jer su jutra i večeri i dalje hladni – oko 6 stepeni – što može izazvati povremeni pad energije ili promene raspoloženja.

Severozapadni vetar, koji povremeno dostiže brzinu do 30 km/h, kod osetljivijih može izazvati blagu glavobolju, razdražljivost ili smanjenu koncentraciju. Ovi simptomi najčešći su kod meteoropata, pa je moguće da tokom dana osećate potrebu za povlačenjem ili ste emotivniji nego inače.

Vremenske promene mogu uticati i na kvalitet sna, krvni pritisak i opšti osećaj umora. Stručnjaci preporučuju slojevito oblačenje i izbegavanje naglih temperaturnih razlika, a lagana fizička aktivnost na otvorenom može pomoći telu da se lakše prilagodi.

U ovom periodu emocije mogu biti izraženije – mnoge žene osete olakšanje zbog toplijih dana, uz blagu nesigurnost zbog promena. “Svaka tranzicija, pa i ona pozitivna, zahteva vreme za prilagođavanje,” objašnjava psihološkinja Ivana Petrović. Ako se ovih dana osećate umornije ili emotivnije, imajte na umu da je to prirodna reakcija organizma i da će potpuna adaptacija na proleće doći vrlo brzo.