Oko 300 sportista u 200 posada takmičilo se u više od 30 disciplina na Savskom jezeru u Beogradu

Veslački savez Srbije i Veslački savez Beograda, uz podršku kompanije Triglav osiguranje, otvorili su domaću veslačku sezonu 6. aprila 2026. godine na Savskom jezeru na Adi Ciganliji u Beogradu. Na Prvoj regati Kupa Srbije i u prvom kolu Omladinske lige Srbije, održanom istog dana, učestvovalo je oko 300 takmičara u gotovo 200 posada, koji su se nadmetali u više od 30 disciplina u svim uzrasnim kategorijama – od pionira i kadeta do juniora i seniora, uključujući klubove iz cele Srbije.

Takmičenje je obuhvatilo kvalifikacione trke tokom prepodneva i finala u popodnevnim satima, a događaj je privukao značajan broj gledalaca na Savskom jezeru. Posebno je istaknuta Omladinska liga Srbije, segment koji je ključan za razvoj mladih sportista i formiranje budućih reprezentativaca, dok su mnogi najmlađi veslači po prvi put učestvovali na zvaničnom takmičenju.

Generalni sekretar Veslačkog saveza Srbije Sava Popović izjavio je da veliki broj mladih učesnika potvrđuje stabilan razvoj sistema i široku bazu za formiranje budućih reprezentativaca, naglašavajući ulogu partnera u unapređenju uslova za rad i takmičenja.

Iz kompanije Triglav osiguranje poručuju: „Podrška razvoju sporta, posebno rada sa mladima, predstavlja važan deo našeg dugoročnog opredeljenja. Veslanje kao sport koji neguje disciplinu, timski duh i posvećenost ima poseban značaj, a ovakva takmičenja doprinose stvaranju novih generacija sportista. Drago nam je što imamo priliku da budemo partner u organizaciji događaja koji otvara novu takmičarsku sezonu i doprinosi razvoju veslanja u Srbiji.“

Veslačka takmičenja na Adi Ciganliji i ove godine su okupila veliki broj sportista, trenera i ljubitelja veslanja, ističući Savsko jezero kao jedan od ključnih regionalnih centara za ovaj sport i prostor za promociju zdravih životnih stilova.

Podrška kompanije Triglav osiguranje doprinosi organizaciji ovakvih takmičenja i daljem razvoju veslačkog sporta u Srbiji, sa fokusom na manifestacije namenjene mladim generacijama.

U dokumentu od 13 strana predložena je i nacionalni javni fond bogatstva, finansiran delom od AI kompanija

Kompanija Open AI objavila je dokument pod nazivom “Industrijska politika u eri inteligencije” u kojem predlaže uvođenje poreza na automatizovanu radnu snagu, nacionalni javni fond bogatstva finansiran delom od kompanija iz sektora veštačke inteligencije, kao i pilot-projekte za četvorodnevnu radnu nedelju od 32 sata. Prema predloženom modelu, porezi bi se manje naplaćivali na zarade ljudi, a veći akcenat bio bi stavljen na oporezivanje profita i kapitala kompanija koje koriste robote i automatizovane sisteme.

Open AI upozorava da veštačka inteligencija može smanjiti plate i prihode koji sada finansiraju socijalno osiguranje, te novi poreski model treba da popuni očekivanu prazninu. U dokumentu se navodi i da bi vlada u Vašingtonu trebalo da osnuje nacionalni fond, delimično finansiran doprinosima AI kompanija, koji bi ulagao u firme koje primenjuju veštačku inteligenciju i direktno distribuirao prihode američkim građanima. Ovaj model je upoređen sa stalnim fondom američke savezne države Aljaske, koji stanovnicima godišnje isplaćuje dividende od prihoda od nafte.

Predlog za četvorodnevnu radnu nedelju od 32 sata predstavljen je kao “dividenda efikasnosti” zasnovana na rastu produktivnosti koju omogućava AI. U dokumentu na 13 strana takođe se predlaže jačanje socijalne sigurnosne mreže kroz proširene beneficije i automatske mehanizme podrške u slučaju gubitka poslova usled uvođenja veštačke inteligencije.

Dodatno, dokument razmatra ideju o bezbednosnim mrežama koje se automatski aktiviraju ako promene izazvane AI dostignu određeni nivo, kao i scenarije u kojima AI može postati opasna po društvo. Generalni direktor Open AI, Sem Altman, izjavio je da su najveće pretnje koje donosi razvoj veštačke inteligencije mogućnost velikih sajber-napada i kreiranje biološkog oružja. Altman je naglasio da je “veliki sajber-napad omogućen modelima veštačke inteligencije potpuno moguć u narednoj godini” i da “korišćenje AI modela za stvaranje novih patogena više nije teorija”.

Istraživanje pokazuje da 85 odsto ispitanika sledi savete veštačke inteligencije, ali AI nema pravnu obavezu prema klijentima

Veštačka inteligencija postaje ključni alat u ličnim finansijama, ali i dalje nema pravnu odgovornost prema korisnicima, ocenjuju finansijski stručnjaci. Prema rezultatima istraživanja kompanije Intuit, čak 66 odsto korisnika generativne AI koristi ove alate za donošenje finansijskih odluka, dok je taj procenat među milenijalcima i generacijom Z dostigao 82 odsto.

Profesori sa poslovnih škola, poput Endrua Loa sa MIT-a, ističu da se više ne postavlja pitanje da li AI ima dovoljno znanja za davanje finansijskih saveta, već da je problem što nema fiducijarnu dužnost – pravnu obavezu da postupa u najboljem interesu klijenta. “Odgovor je jasan – ima”, navodi Lo, ali upozorava da za razliku od ljudskih savetnika, AI sistemi ne snose nikakve posledice za pogrešne savete, dok ljudi mogu biti izloženi regulatornim kaznama, građanskoj i krivičnoj odgovornosti.

Upotreba alata poput Čet Dži-Pi-Ti, Klod ili Džeminaj postaje sve češća u svakodnevnom upravljanju novcem. Istraživanje pokazuje da 85 odsto ispitanika navodi da je postupilo po savetima dobijenim od veštačke inteligencije. Stručnjaci naglašavaju da AI ima značajnu ulogu u objašnjavanju finansijskih pojmova i davanju opštih smernica, ali upozoravaju da korisnici moraju biti oprezni jer AI često odgovara autoritativno i kada nije u pravu.

Endru Lo podseća da je neophodno dodatno proveravati preporuke veštačke inteligencije, uz napomenu da će AI igrati sve važniju ulogu u finansijama. Ipak, za potpunu primenu AI u ovom sektoru, potrebno je rešiti pitanja pravne odgovornosti i zaštite korisnika. “Nećemo još neko vreme moći potpuno da prepustimo finansijske odluke veštačkoj inteligenciji, ali verujem da će se to jednog dana ipak dogoditi”, zaključuje Lo.