Putnici se preusmeravaju na stajalište Tošin bunar, dok važna saobraćajna tačka Beograda ostaje van funkcije zbog građevinskih zahvata

Železnička stanica Novi Beograd, druga glavna stanica u srpskoj prestonici, biće zatvorena za putnički saobraćaj od danas do 31. decembra zbog građevinskih radova. Ovu informaciju saopštila je državna kompanija Srbijavoz, naglašavajući da će putnici tokom zatvaranja koristiti stajalište Tošin bunar kao alternativu. Zatvaranje železničke stanice Novi Beograd predstavlja značajnu promenu za svakodnevni železnički saobraćaj u Beogradu.

Zatvaranje stanice Novi Beograd: uticaj na železnički saobraćaj

Odluka o zatvaranju stanice, koja uz stanicu Centar (Prokop) čini ključnu tačku u mreži gradskog prevoza, doneta je zbog potrebe za obimnim građevinskim radovima. Kao rezultat, veliki broj putnika moraće da prilagodi svoje svakodnevne rute, što može izazvati privremene gužve i poremećaje u transportu. Preusmeravanje saobraćaja na stajalište Tošin bunar imaće direktan uticaj na protok putnika i organizaciju voznih redova u glavnom gradu. S obzirom na to da je železnička stanica Novi Beograd jedan od centralnih čvorišta za regionalne i međugradske veze, njeno privremeno zatvaranje menja rutine za stanovnike i posetioce Beograda.

Organizacija prevoza i informisanje putnika

Srbijavoz je apelovao na putnike da prilikom planiranja putovanja uzmu u obzir zatvaranje stanice Novi Beograd. Svi relevantni podaci o izmenama dostupni su na zvaničnom sajtu www.srbijavoz.rs, kao i putem kol-centra na broj telefona 011/360-28-99. Ova mera pomoći će putnicima da pravovremeno dobiju informacije i prilagode svoje planove. Pored toga, kompanija savetuje dodatnu pažnju prilikom korišćenja železničkog prevoza tokom trajanja radova.

Širi kontekst zatvaranja i značaj železničke infrastrukture

Zatvaranje železničke stanice Novi Beograd dolazi u trenutku kada je modernizacija železničke infrastrukture u Srbiji u fokusu javnosti. Tokom prethodnih godina, Beograd je doživeo značajne promene u železničkom saobraćaju, uključujući otvaranje stanice Centar (Prokop) i razvoj brzih pruga. Ove investicije deo su šire strategije za unapređenje javnog prevoza i povezivanje glavnog grada sa drugim delovima Srbije i regiona. Ipak, privremeno zatvaranje ovako važnog čvorišta ukazuje na izazove koje donosi modernizacija, posebno u pogledu svakodnevnog funkcionisanja saobraćaja. Na kraju, uspešna realizacija građevinskih radova treba da doprinese efikasnijem i bezbednijem železničkom saobraćaju u budućnosti.

Stručne škole u Srbiji beleže pad interesovanja za kožarsko-obućarske zanate, dok potražnja za ručnim radom i unikatnim proizvodima raste iz godine u godinu.

Kožarsko-obućarski sektor u Srbiji suočava se sa ozbiljnim padom interesovanja mladih, iako je potražnja za ručnim radom i unikatnim proizvodima, poput torbi i kaiševa, u porastu. Upis u stručne škole ostaje izuzetno nizak – ove godine za smerove obućar i galanterista kože upisano je po desetak učenika, potvrđeno je u Tehničkoj školi za dizajn kože u Beogradu. Prošle školske godine nije upisan nijedan obućar, a pre dve godine formirano je samo jedno kombinovano odeljenje.

Pad broja učenika i posledice za kožarsko-obućarski sektor

Osim toga, u drugim stručnim školama širom Srbije retko uspeju da okupe jedno celo odeljenje ovih profila. Prema rečima Božane Vuković, direktorke Tehničke škole za dizajn kože, nekada je škola imala sedam odeljenja, dok ih sada ima najviše dva-tri, uključujući sve četvorogodišnje profile u oblasti kožarstva. Krajem svake godine privrednici traže obućare i galanteriste kože, ali škole, zbog nedovoljnog broja učenika, ne mogu da ih preporuče u potrebnom obimu. Ovaj trend dodatno otežava opstanak zanata, posebno jer su nekada veće fabrike obuće značajno generisale potrebu za ovim kadrom, dok danas manja preduzeća sa do 50 zaposlenih teško dolaze do stručnih radnika.

Tržište ručnih proizvoda i motivacija mladih

Uprkos tome, tržište za ručni rad i unikatne proizvode i dalje postoji. Mali proizvođači i dalje uspevaju da nađu svoje kupce, a primeri bivših učenika, poput Milene Jorgačević Nikolić, pokazuju da je moguće izgraditi sopstveni brend. Ona je iskustvo najpre sticala u nemačkoj kompaniji, a zatim otvorila radionicu za izradu ženske galanterije od kože. Kaže da posla ima, ali ističe i da je za samostalan rad potrebno vreme i upornost. Prema njenim rečima, sve više kupaca traži unikatne modele i spremni su da izdvoje više novca za proizvode po meri. Kao rezultat toga, značajno je mladima predstaviti kožarsko-obućarski sektor ne samo kao tradicionalni zanat, već i kao kreativnu priliku za lični razvoj i pokretanje sopstvenog posla. Škole i privreda smatraju da je potrebna bolja promocija i praktičan prikaz mogućnosti, jer bez novih generacija preti nestanak znanja i veština koje se decenijama prenose.

Perspektive sektora i izazovi za budućnost

Na kraju, stručne škole u Srbiji i privrednici suočeni su sa izazovom – kako obnoviti interesovanje za kožarsko-obućarske profile i obezbediti kontinuitet u prenosu znanja. Nedostatak radne snage može dodatno ugroziti opstanak malih radionica i kvalitet domaće proizvodnje. S druge strane, porast tražnje za ručnim radom otvara mogućnost za razvoj preduzetništva među mladima, ali zahteva sistemsku podršku i promenu pristupa obrazovanju i promociji zanata. Kožarsko-obućarski sektor tako ostaje važna, ali ugrožena grana domaće privrede, sa jasno izraženom potrebom za novim kadrovima i inovativnim pristupima.

Udeo javnog duga u BDP-u povećan na 43,9 odsto, emisija evroobveznice od 500 miliona evra ključni faktor rasta

Javni dug Srbije za mesec dana povećan je za 550 miliona evra, čime je ukupni iznos dostigao 41,8 milijardi evra krajem jula 2026. godine. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao je na 43,9 odsto, navodi se u izveštaju Uprave za javni dug. Ključni razlog za rast javnog duga Srbije u julu bio je plasman nove evroobveznice na međunarodnom tržištu u iznosu od 500 miliona evra, sa rokom dospeća od šest godina.

Struktura javnog duga i valutna izloženost

Tokom istog perioda, država nije emitovala nove hartije od vrednosti na domaćem tržištu, dok su sa projektnih i programskih zajmova povučena dodatna sredstva od 23,3 milijarde dinara. U julu su otplaćene obaveze prema poveriocima u iznosu od 12 milijardi dinara. Učešće javnog duga u stranoj valuti ostalo je visoko, iznosivši 79,4 odsto na kraju jula, od čega je 63 procenata u evrima, 11,1 odsto u američkim dolarima, a 5 procenata u Specijalnim pravima vučenja (SDR). Kao rezultat novog zaduživanja putem evroobveznice, udeo javnog duga u dinarima smanjen je sa 20,9 odsto na 20,6 procenata.

Investicije stranih investitora i promet na tržištu

Vrednost portfelja dinarskih državnih obveznica kod stranih investitora nastavila je blagi rast i u julu dostigla 130,7 milijardi dinara, što čini 16 odsto ukupnog iznosa. Krajem juna stranci su držali 124,3 milijarde dinara državnih hartija, odnosno 15,2 odsto ukupnog iznosa, dok je prošle godine taj procenat bio 12,2. Iako je primećen oporavak poverenja kod nerezidenata, ovo je i dalje znatno ispod nivoa iz 2019. godine, kada je učešće stranih investitora prelazilo 30 odsto. Ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu tokom sedam meseci 2026. iznosio je 167,4 milijarde dinara, od čega je 84,5 odsto promet dinarskih obveznica. U julu je promet dinarskih hartija iznosio 13 milijardi dinara, dok je promet evro-denominovanih hartija imao protivvrednost od 1,1 milijarde dinara. U poređenju sa prethodnim mesecom, došlo je do pada trgovanja dinarskim obveznicama za 64 milijarde dinara.

Najveći poverioci i dinamika otplate

Najveći deo javnog duga Srbije odnosi se na evroobveznice, koje su posle novog zaduženja povećane na gotovo 13 milijardi evra (12,91 milijarda). Slede dinarske državne hartije sa skoro sedam milijardi evra. Dug prema poslovnim bankama povećan je za 80 miliona evra i sada iznosi približno 5,4 milijarde evra. Dug prema kineskoj Export-Import banci smanjen je za 50 miliona evra, pa na kraju jula iznosi 2.780 miliona evra. Država duguje stranim vladama 2.554 miliona evra, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 2.242 miliona, dok je dug prema Međunarodnom monetarnom fondu blizu 2,1 milijardu evra.

Implikacije rasta javnog duga Srbije

Julski rast javnog duga od 550 miliona evra drugi je najveći mesečni porast ove godine, nakon naglog povećanja u maju za gotovo dve milijarde evra. Sredstva iz julske emisije evroobveznica bila su namenjena finansiranju sektora odbrane. Najveći deo duga po državnim obveznicama dospeva na naplatu nakon 2031. godine. Kada je reč o dinarskim obveznicama, u narednih godinu i po nema dospeća, dok će u sledećih šest meseci posle tog perioda na naplatu stići 155 milijardi dinara. Kod evroobveznica, prvi dug od 221 milion evra dospeva u narednih šest do devet meseci, a glavnina od 1,2 milijarde evra tek posle sredine 2031. godine. Ovakva dinamika otplate pokazuje da će Srbija u narednim godinama imati stabilan, ali i zahtevan servis duga, posebno u kontekstu visokog učešća stranih valuta u ukupnom zaduženju. Pored toga, rast javnog duga Srbije i dalje zahteva pažljivo upravljanje fiskalnom politikom, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost i povoljni uslovi zaduživanja na međunarodnom tržištu.