Američka nafta WTI na 97,089 dolara, DAX porastao na 23.315,72 poena, gas na TTF 49,765 evra po megavatsatu

Cena nafte tipa brent danas je pala ispod 100 dolara po barelu, dok su evropski berzanski indeksi zabeležili snažan rast. Pad cene nafte usledio je nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa da bi vojne operacije SAD u Iranu mogle biti okončane u naredne dve do tri nedelje. Tramp će se prema najavama obratiti američkoj javnosti povodom situacije na Bliskom istoku, u četvrtak u 3 sata ujutro po srednjoevropskom vremenu, prenosi CNBC.

Na berzama, cena američke sirove nafte WTI u 9.30 časova pala je za 4,23 odsto na 97,089 dolara po barelu, dok je brent nafta zabeležila pad od 4,1 odsto i iznosi 99,704 dolara. Indeks Frankfurtske berze DAX porastao je za 3,02 odsto na 23.315,72 poena, francuski CAC 40 za 2,32 odsto na 7.998,52 poena, britanski FTSE 100 za 1,76 odsto na 10.353,26 poena, a moskovski MOEX za 0,21 odsto na 2.782,03 poena.

Evropski fjučersi prirodnog gasa za maj na holandskom TTF čvorištu otvorili su se cenom od 49,765 evra za megavatsat. Cena zlata je porasla na 4.732,22 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice pala na 6,0708 dolara za bušel (1 bušel = 27,216 kg).

Na valutnim tržištima, evro je ojačao na 1,15880 dolara, što je rast od 0,3 odsto u poređenju sa početkom trgovanja. Na američkom tržištu akcija, Dow Jones indeks je na zatvaranju u utorak porastao za 2,49 odsto na 46.341,51 poen, S&P 500 za 2,91 odsto na 6.528,52 poena, a Nasdaq za 3,83 odsto na 21.590,63 poena.

Na deonicama Batajnica–Beograd i Ostružnica–Orlovača putarina za teretna vozila sada iznosi 340 odnosno 480 dinara

Putevi Srbije su od 1. januara ove godine uveli obaveznu elektronsku naplatu putarine za vozila IV kategorije na obilaznici oko Beograda, u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Ova promena podrazumeva da teretna vozila putarinu mogu plaćati isključivo putem TAG uređaja, a naplata je danas i zvanično počela na ovom delu saobraćajnice.

Prevoznici su u obavezi da registruju TAG uređaje na platformi Toll4All, a korisnici koji su već izvršili ovaj proces putem sajta toll4all.com automatski dobijaju mogućnost elektronskog plaćanja putarine na obilaznici. Za korisnike pripejd i postpejd TAG uređaja, registracija omogućava plaćanje putarine preko registrovane platne kartice, dok se putarine na ostalim deonicama plaćaju na dosadašnji način.

TAG uređaj se može nabaviti putem onlajn prodaje na sajtu toll4all.com ili kod ovlašćenih distributera. Za dodatna pitanja i tehničku podršku, prevoznici se mogu obratiti Korisničkom centru Puteva Srbije na besplatan broj 0800 111 004 ili mejlom na korisnickicentar@putevi-srbije.rs.

Cene putarine za IV kategoriju vozila na obilaznici oko Beograda definisane su po deonicama: Batajnica–Beograd 340 dinara, Beograd–Surčin 120 dinara, Surčin–Surčin jug 120 dinara, Surčin jug–Ostružnica 290 dinara, Ostružnica–Orlovača 480 dinara, Orlovača–Avala 390 dinara i Avala–Bubanj Potok 130 dinara. Iste cene važe i u obrnutom smeru. Ove tarife je usvojio Nadzorni odbor Puteva Srbije.

Više informacija i video uputstva dostupni su na zvaničnom sajtu Toll4All i YouTube kanalima, dok je detaljan pregled distributivnih mesta objavljen na https://toll4all.com/rs#mesta.

Prosečan trošak rada po satu u Evropskoj uniji 34,9 evra, Island na vrhu sa 59,3 evra

Prema podacima Eurostata, cena radnog sata u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 12,8 evra, što je svrstava na drugo mesto među najnižim troškovima rada u Evropi za zemlje za koje su dostupni zvanični podaci. U ovu cenu su uključeni i doprinosi, koji čine oko 25% ukupnih troškova rada. Jeftiniji rad od Srbije zabeležen je samo u Bugarskoj, gde je sat rada koštao 12 evra, dok za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju nisu objavljeni podaci.

U odnosu na zemlje regiona, cena radnog sata u Rumuniji iznosila je 13,6 evra, u Mađarskoj 15,2 evra, a u Hrvatskoj i Sloveniji 18,4, odnosno 29,7 evra. Najskuplji radni sat u Evropi zabeležen je na Islandu, sa 59,3 evra, a slede Luksemburg sa 56,8 evra i Norveška sa 56,2 evra. Podaci za Švajcarsku nisu dostupni.

Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 34,9 evra. U 2025. godini troškovi rada po satu u evrima porasli su za 4,1% na nivou EU i za 3,8% u Evrozoni u odnosu na 2024. godinu. Unutar Evrozone, rast troškova rada po satu zabeležen je u svim državama osim na Malti, gde je došlo do smanjenja od 0,5%. Najveći rast registrovan je u Bugarskoj (+13,1%), Hrvatskoj (+11,6%), Sloveniji (+9,3%) i Litvaniji (+9,2%), dok su najniži rast imale Francuska (+2,0%) i Italija (+3,2%), kao i Španija, Kipar i Luksemburg (po +3,5%).

Kod zemalja Evropske unije van Evrozone, troškovi rada po satu u nacionalnim valutama porasli su u svim državama, pri čemu je najveći rast zabeležen u Rumuniji (+10,6%), Mađarskoj (+8,9%) i Poljskoj (+8,8%), a najmanji u Danskoj (+3,0%), navodi Eurostat.