Bosna i Hercegovina beleži 35,72%, a Srbija 28,15% industrijskih računara pogođenih sajber incidentima tokom 2025. godine

Industrijski i energetski sektor u Srbiji i Bosni i Hercegovini suočavaju se sa značajnim porastom sajber napada, pokazuju podaci iz 2025. godine. Prema analizi kompanije Kaspersky prezentovanoj na Samitu energetike Trebinje – SET 2026, 35,72 odsto industrijskih računara u BiH i 28,15 odsto u Srbiji bili su izloženi malicioznim aktivnostima, što ove dve zemlje svrstava među najugroženije u istočnoj Evropi.

Stručnjaci ističu da industrijski sistemi u regionu Balkana, posebno u energetici, postaju sve češća meta napada zbog zastarele opreme, slabosti u lancima snabdevanja i nedovoljno segmentiranih mreža. Napadi su sve sofisticiraniji i često su prilagođeni lokalnim dobavljačima, jeziku i infrastrukturi, što dodatno komplikuje zaštitu industrijskih okruženja.

Bojan Antović, menadžer kompanije Kaspersky za zapadni Balkan, izjavio je: „Energetske kompanije u Srbiji i BiH danas rade u okruženju u kojem se IT i industrijski sistemi sve više povezuju. Ta digitalizacija donosi efikasnost, ali i nove bezbednosne rizike. Napadi više nisu samo globalni – sve češće su prilagođeni lokalnom jeziku, lokalnim dobavljačima i lokalnoj infrastrukturi.“

Analiza pokazuje da su Srbija i BiH na drugom i petom mestu po broju industrijskih računara sa blokiranim malicioznim objektima u istočnoj Evropi. Napadači sve češće koriste kompromitovane dobavljače, udaljeni pristup industrijskoj opremi i socijalni inženjering, posebno usmerene na zaposlene u energetskim i komunalnim sistemima.

Kaspersky preporučuje kontinuiranu procenu ranjivosti, redovne bezbednosne audite i specijalizovana rešenja za industrijska okruženja, kao i dodatnu obuku timova koji upravljaju OT i SCADA sistemima. Sajber bezbednost treba da postane deo operativne stabilnosti, a ne samo IT funkcija.

„Zaštita kritične infrastrukture u regionu mora biti zasnovana na realnim pretnjama koje vidimo na terenu. Lokalna relevantnost, saradnja sa industrijom i razumevanje regulatornog okvira ključni su za izgradnju otpornog energetskog sistema“, naglasio je Antović.

Na konferenciji u Beogradu, održanoj 25. marta, zaključeno je da pitanje više nije da li će kompanije biti meta napada, već koliko brzo mogu da prepoznaju i zaustave potencijalne pretnje, posebno imajući u vidu sve češću upotrebu veštačke inteligencije u sajber napadima.

Kamion sa 413.793 artikla nestao na ruti iz Italije ka Poljskoj, moguć nedostatak na tržištu pred Uskrs

Kompanija Nestle saopštila je da je tokom prošle nedelje tokom tranzita kroz Evropu ukraden kamion sa oko 12 tona KitKat čokoladica, ukupno 413.793 artikla iz novog asortimana ovog popularnog slatkiša. Incident se dogodio nedelju dana pred katolički Uskrs, što može izazvati nestašicu proizvoda na evropskom tržištu.

Kamion je pre krađe napustio centralni deo Italije i bio je na putu ka Poljskoj, sa zadatkom da distribuira čokoladice u zemljama duž rute. Iz Nestlea su naveli da nisu precizirali tačnu lokaciju nestanka, ali je potvrđeno da su i vozilo i tovar nestali bez traga tokom transporta između proizvodnog postrojenja i distributivnih centara.

Predstavnici kompanije potvrdili su da je istraga u toku u saradnji sa lokalnim vlastima i partnerima u lancu snabdevanja. Iz Nestlea upozoravaju da bi ukradene čokoladice mogle da se pojave na nezvaničnim tržištima širom Evrope.

Kompanija je saopštila da se poreklo ukradenih artikala može identifikovati putem skeniranja bar kodova sa omota, a u slučaju poklapanja skener daje jasne instrukcije za kontaktiranje kompanije i prosleđivanje dokaza nadležnim organima.

Nestanak velike količine slatkiša neposredno pred praznike može uticati na potrošače i partnere u distributivnom lancu, dok se istraga o krađi intenzivno nastavlja.

Automatizovani sistemi generisali su rast od 187%, dok je agentic AI saobraćaj skočio 8.000% tokom godine

Kompanija Human Security objavila je da su botovi i sistemi veštačke inteligencije tokom 2025. godine prvi put nadmašili ljudske korisnike kao dominantan izvor internet saobraćaja. Prema izveštaju „State of AI Traffic“, automatizovani saobraćaj porastao je za 187% u periodu januar–decembar 2025, dok je AI i bot saobraćaj rastao gotovo osam puta brže od ljudskog. Analiza je realizovana na osnovu više od jednog kvadriliona internet interakcija na platformi Human Defense Platform.

Automatizovani sistemi, uključujući napredne jezičke modele kao što su ChatGPT, Claude i Gemini, sve više zamenjuju ljude u svakodnevnim digitalnim zadacima i procesima. Izvršni direktor Human Security, Stu Solomon, izjavio je: „Internet je izgrađen na pretpostavci da se sa druge strane ekrana nalazi čovek – ali ta pretpostavka se vrlo brzo menja.“

Najizraženiji rast beleži segment agentic AI, odnosno autonomnih AI agenata koji izvršavaju zadatke bez direktne ljudske kontrole. Saobraćaj koji generišu ovakvi sistemi, na primer OpenClaw, u 2025. godini je povećan za čak 8.000%. Ovi alati pretražuju internet, donose odluke i izvršavaju radnje samostalno, što značajno menja strukturu i dinamiku digitalnog ekosistema.

Izveštaj Human Security ukazuje i na metodološka ograničenja ove analize, jer podaci zavise od uzorka i načina identifikacije botova. Profesor informatike na Univerzitetu Indiana, Filippo Menczer, upozorava da ne postoji jedinstvena baza svih internet interakcija i da je identifikacija botova putem „user-agent“ oznaka često nepouzdana. Ipak, trendovi su jasni – mašine su postale dominantni korisnici mreže.

Izvršni direktor Cloudflare-a, Matthew Prince, naveo je da su botovi činili oko 20% internet saobraćaja pre pojave generativne AI, a sada se očekuje da će AI botovi definitivno nadmašiti ljudski saobraćaj najkasnije do 2027. godine. Ključni razlog za ovakav rast je „eksplozija generativne AI i njena gotovo nezasita potreba za podacima“.

Važno je napomenuti da automatizovani saobraćaj ne mora biti nužno štetan, jer uključuje i korisne funkcije poput AI pretrage rezultata, autofill opcija i digitalnih asistenata. Solomon ističe: „Podela na ‘mašine loše, ljudi dobri’ jednostavno više nije realna. Moramo naučiti da živimo u svetu gde mašine deluju u naše ime – i da izgradimo poverenje u taj sistem.“

Ovi podaci predstavljaju prelomni trenutak za digitalnu ekonomiju i otvaraju nova pitanja o kontroli, merenju publike i uticaju na medije, oglašavanje i poslovne modele.