Rana dijagnoza i promene u svakodnevnim navikama mogu pomoći ženama da sačuvaju pokretljivost uprkos autoimunoj bolesti.

Behterevljeva bolest, poznata i kao ankilozirajući spondilitis, predstavlja hroničnu autoimunu bolest koja najčešće pogađa osobe između 20. i 40. godine života, uključujući i značajan broj žena. Ova bolest dovodi do zapaljenja kičme i većih zglobova, što uzrokuje ukočenost, bol i smanjenu pokretljivost. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i reagovanje su od suštinskog značaja za očuvanje kvaliteta života. Najčešći simptomi kod žena su bol i ukočenost u donjem delu leđa, naročito ujutru ili nakon dužeg odmora, kao i bolovi u kukovima ili ramenima. Mogući su i povremeni problemi sa upalom očiju i osećaj izraženog umora. S obzirom na to da se simptomi razvijaju polako, mnoge žene ih u početku zanemaruju ili pripisuju svakodnevnom naporu ili lošem držanju tela. Zbog toga je rana dijagnoza izuzetno važna kako bi se bolest kontrolisala i lečila pre pojave trajnih oštećenja zglobova. Dr Ana Jovanović, reumatolog, ističe: “Kod žena je Behterevljeva bolest često blaža, ali simptomi mogu biti nespecifični i zahtevaju pažnju. Bilo kakav dugotrajan bol u leđima, pogotovo kod mlađih osoba, treba proveriti kod lekara. Rana terapija može značajno usporiti napredovanje bolesti.” Fizička aktivnost je od posebne važnosti za žene koje žive sa ovom dijagnozom. Redovno istezanje, pilates, lagano plivanje ili šetnje doprinose očuvanju fleksibilnosti kičme i zglobova, smanjuju bolove i poboljšavaju držanje. Nije neophodno baviti se intenzivnim treningom – i deset minuta svakodnevnog istezanja može značajno doprineti boljem osećaju. Deo terapije čini i ishrana bogata antiinflamatornim sastojcima: raznovrsno voće, povrće, riba sa omega-3 masnim kiselinama i integralne žitarice pomažu u smanjenju upale u organizmu. Preporučuje se izbegavanje prekomerne količine prerađene hrane i šećera, što pozitivno utiče na opšte zdravlje i energiju. Redovne kontrole kod reumatologa i laboratorijske analize su obavezne radi praćenja bolesti i pravovremenog reagovanja na promene. Lekari često propisuju lekove koji smanjuju zapaljenje i usporavaju napredovanje bolesti. Takođe, važno je obratiti pažnju na pravilno držanje tokom rada, koristiti ergonomske stolice i obezbediti kvalitetan san. Dr Jovanović naglašava: “Važno je da žene slušaju svoje telo i ne ignorišu uporne bolove u leđima ili zglobovima. Fizička aktivnost i zdrava ishrana su naši najbolji saveznici u borbi protiv ukočenosti i bola.” Ako primetite simptome poput ukočenosti, bolova u leđima koji traju duže od tri meseca ili česte upale očiju, obavezno se obratite svom lekaru. Samo stručna dijagnoza može potvrditi bolest i omogućiti pravovremeno lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci upozoravaju: detoks programi nisu uvek neophodni i mogu doneti više štete nego koristi

Sa dolaskom proleća, mnoge žene razmišljaju o detoksikaciji tela, najčešće uz pomoć sokova, čajeva ili dodataka ishrani. Proizvodi koji obećavaju “čišćenje jetre” postaju sve popularniji, ali stručnjaci naglašavaju da su ovakvi režimi često nepotrebni, a ponekad i rizični. Jetra ima ključnu ulogu u metabolizmu i svakodnevnoj detoksikaciji, kontinuirano filtrirajući štetne materije iz organizma. Profesorka Triš Lalor, ekspertkinja za hepatologiju, naglašava: „većini zdravih ljudi detoks nije potreban”. Ona objašnjava da su prirodni procesi detoksikacije stalni i ne mogu se ubrzati čajevima ili suplementima. Jetri je najvažnije omogućiti vreme za oporavak i izbegavati česta opterećenja, ističe Lalor.

Alkohol je tipičan primer supstance koju jetra mora da obradi. Posle konzumiranja alkohola, jetra ga razlaže na toksične materije, a ako je često izložena, može doći do upale, fibroze ili ciroze. Zbog toga se žene često odlučuju za detoks posle perioda konzumacije alkohola ili teške hrane. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nagle promene u ishrani, veoma restriktivni režimi ili neproverene biljne formule mogu naneti više štete nego koristi.

Kratak i umeren detoks na bazi prirodnih sokova i povećane tečnosti obično nije problematičan za zdrave odrasle osobe. Međutim, dugotrajni detoks ili korišćenje neregulisanih biljnih suplemenata povećava rizik od nuspojava, posebno kod žena sa zdravstvenim tegobama, trudnica i dojilja. Proizvodi koji nisu pod kontrolom često variraju po kvalitetu i doziranju, zbog čega može doći do neželjenih reakcija.

Ako želite da očuvate zdravlje jetre, preporučuje se umeren unos alkohola, raznovrsna ishrana bogata voćem, povrćem i vlaknima, kao i redovno kretanje. Najvažnije je izbegavati trendovske dijete i konsultovati se sa lekarom pre bilo kakvog detoks režima. Kako kaže profesorka Lalor: „Ako smo generalno zdravi i ne opterećujemo stalno svoj organizam, ne treba nam ‘reset’”. Za tačnu dijagnozu i preporuke uvek se obratite svom lekaru.

Fenomen ‘food noise’ može otežati svakodnevicu, ali postoje načini da ga prepoznate i olakšate sebi

Mnoge žene, bez obzira na životno doba, često se suočavaju sa upornim mislima o hrani čak i kada nisu fizički gladne. Ovaj osećaj, poznat kao ‘food noise’, karakteriše konstantno razmišljanje o obrocima i namirnicama, što može otežati svakodnevno funkcionisanje, pa čak izazvati i osećaj krivice ili prejedanje. Za razliku od emocionalnog prejedanja, gde hrana služi kao uteha u stresnim periodima, ‘food noise’ nastaje zbog samih misli koje se ne vezuju direktno za emocije ili konkretne povode. Najčešće pogađa žene koje su dugo bile na restriktivnim dijetama ili su stalno opterećene izgledom i težinom. Umesto da stroga pravila donesu kontrolu i mir, ona mogu dodatno pojačati zaokupljenost hranom i stvoriti začarani krug opsesivnih misli.

Prema nedavnom istraživanju sprovedenom na 550 osoba, među kojima je bilo mnogo žena, pokazalo se da terapije koje deluju na centre u mozgu odgovorne za apetit – kao što su lekovi na bazi semaglutida (koji su registrovani i kod nas) – mogu značajno smanjiti intenzitet ‘šuma’ u mislima vezanih za hranu. Ispitanice su izjavile da su uporne misli o hrani bile smanjene skoro za polovinu, a oko dve trećine žena prijavilo je i poboljšanje mentalnog blagostanja.

Psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević objašnjava: „Mnogo je barijera pred kojima se nalaze osobe sa problemom gojaznosti, a stalno razmišljanje o hrani je jedna od najvećih. Zato je važno da lekovi koji utiču na apetit budu deo šire strategije promene životnih navika, uz obavezni nadzor lekara.”

Terapija lekovima nije jedino rešenje i može se koristiti isključivo uz preporuku stručnjaka. Ključ za dugoročno poboljšanje je uvođenje zdravih životnih navika, izgradnja pozitivnog odnosa prema sopstvenom telu i postepena promena stila života. Ako kod sebe prepoznajete uporno razmišljanje o hrani, preporučuje se da se obratite nutricionisti ili lekaru koji će vam pomoći da pronađete ravnotežu između zdrave ishrane i mentalnog zdravlja. Za tačnu dijagnozu i najbolji savet, konsultujte se sa stručnjakom.