Connect with us

Svet

Pad vrednosti akcija na Volstritu usled zabrinutosti zbog rata u Persijskom zalivu

Finansijska tržišta beleže značajne gubitke, investitori reaguju na promene cena nafte i neizvesnost oko pregovora SAD i Irana

Objavljeno pre

6 months

,

Foto Izvor: Pexels / Alesia kozik

Finansijska tržišta beleže značajne gubitke, investitori reaguju na promene cena nafte i neizvesnost oko pregovora SAD i Irana

Akcije na Volstritu zabeležile su značajan pad u petak, dok su američka finansijska tržišta ušla u petu uzastopnu sedmicu gubitaka, što predstavlja najduži takav niz u gotovo četiri godine. Prema izveštajima, gubici dolaze nakon što su tržišta dan ranije doživela najjači pad od početka rata u Iranu, koji traje od 28. februara 2026. godine.

Indeks S&P 500 je u kasnim prepodnevnim satima pao za 55 poena, odnosno 0,85%, na vrednost od 6.422. Dow Jones Industrial Average spustio se za 371 poen (0,8%) na 45.589, dok je tehnološki indeks Nasdaq zabeležio pad od 1,3%. S&P 500 vratio se na nivo iz avgusta i sada je za 8% niži u odnosu na svoj rekordni maksimum iz ranijeg dela godine.

Investitori su, prema izveštajima sa tržišta, uznemireni zbog rasta cena sirove nafte i različitih poruka od strane američkih i iranskih zvaničnika. Predsednik SAD je izjavio da je produžio rok Iranu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ocenjujući da pregovori o okončanju rata napreduju, dok su iranske vlasti saopštile da nema direktnih razgovora i da blokada tog strateški važnog prolaza i dalje traje.

Iz investicione kompanije deVere Group navode da su oscilacije na tržištu povezane sa svakom promenom u intenzitetu sukoba. “Svaki put kada se sukob pojača, cena nafte skače, akcije padaju, a prinosi rastu. Kada se pojave znaci uzdržanosti, dolazi do obrnutih kretanja. Ovaj obrazac sada deluje ustaljeno,” ocenio je predstavnik kompanije u saopštenju.

Dodatnu nesigurnost na tržištima izazvao je i pad poverenja američkih potrošača. Preliminarni indeks Univerziteta Mičigen za mart pokazao je najniži nivo od decembra 2025. godine, pri čemu je pad raspoloženja posebno izražen među potrošačima sa srednjim i višim prihodima. Prema rečima ekonomista, aktuelna situacija navodi investitore i potrošače na oprez zbog mogućih posledica rata na lične finansije i širu ekonomiju.

Strah na finansijskim tržištima dodatno podgreva zabrinutost da bi rat mogao dugoročno poremetiti proizvodnju i transport nafte i gasa u Persijskom zalivu, što bi moglo izazvati novi talas inflacije na globalnom nivou. Cena Brenta porasla je u petak za 2,2% i dostigla 104,13 dolara po barelu, što je značajno više u odnosu na cenu pre početka sukoba.

Ekonomisti upozoravaju da bi uporna blokada Ormuskog moreuza mogla izazvati rast cena goriva za krajnje potrošače, ali i povećanje troškova poslovanja za kompanije koje zavise od transporta. To bi, prema njihovim procenama, moglo uticati na šire ekonomske tokove i dodatno opteretiti tržišta.

Situacija na Volstritu se prati iz minuta u minut, a analitičari procenjuju da će dalji tok trgovanja zavisiti od razvoja događaja u vezi sa ratom u Persijskom zalivu i eventualnog napretka u pregovorima između Sjedinjenih Država i Irana.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Iranski napadi iznenadili mornaričke porodice u Bahreinu

Napadi dronovima i raketama trajali nekoliko dana, bez evakuacije na početku sukoba

Objavljeno pre

4 minutes

,

September 21, 2026

Objavio:

Iranski napadi iznenadili mornaričke porodice u Bahreinu – napadi u Bahreinu

Napadi dronovima i raketama trajali nekoliko dana, bez evakuacije na početku sukoba

Početak sukoba sa neočekivanim napadima

Na samom početku rata, Iranske snage su izvele iznenadne napade na sedište američke mornarice u Bahreinu, gde su se još uvek nalazile porodice vojnika. Napadi su trajali nekoliko dana, a mnoge porodice su morale čekati nedelju dana ili duže da bi bile evakuisane. Eleanor Watson, izveštač CBS News, navodi da su se napadi odvijali uz zvuke balističkih raketa koje su se ispaljivale noću i jutrom.

Reakcije i posledice napada

Prema izjavama nekoliko vojnih supružnika koji su želeli ostati anonimni, intenzitet i trajanje napada su bili iznenađenje za američku vladu. Jedan od zvaničnika je izjavio da iako su bili spremni na određene odmazde, nisu očekivali napade takve razmere. Slike oštećenja koje su se pojavile na društvenim mrežama pokazuju značajnu štetu na bazi, uključujući i uništenje ključnih radarskih sistema već prvog dana rata.

Pročitaj još

Svet

Italija ograničava broj stranih učenika i zabranjuje pokrivanje lica u školama

Premijerka Giorgia Meloni najavila nove mere koje uključuju ograničenje broja stranih učenika na 30% po učionici.

Objavljeno pre

14 minutes

,

September 21, 2026

Objavio:

Italija ograničava broj stranih učenika i zabranjuje pokrivanje lica u školama – ograničenje stranih učenika

Premijerka Giorgia Meloni najavila nove mere koje uključuju ograničenje broja stranih učenika na 30% po učionici.

Italijanska premijerka Giorgia Meloni objavila je planove koji predviđaju uvođenje zakonskog ograničenja na broj stranih učenika u italijanskim školama, kao i zabranu nošenja odeće koja pokriva lice, uključujući burke i nikabe.

Detalji novih mera

Meloni je ove mere najavila tokom govora na događaju Fenix, koji organizuje Gioventù Nazionale, omladinska organizacija njene partije Braća Italije. ‘Ako u učionici ima samo jedno dijete koje ne razume italijanski, moguće je da će uz pomoć vršnjaka i nastavnika brzo naučiti jezik i integrisati se. Međutim, ako ih je mnogo ili čak većina, to više nije integracija, već zapostavljanje,’ izjavila je Meloni.

Po njenim rečima, nova zakonska regulativa će ograničiti broj stranih učenika na maksimalno 30% po učionici. ‘Nema šanse da se u italijanskoj učionici italijanska deca osećaju marginalizovano jer su postala manjina,’ dodala je ona.

Zabrana pokrivanja lica u školama

Pored ograničenja broja stranih studenata, Meloni je najavila i zabranu nošenja burki i nikaba. ‘U školu se dolazi s otkrivenim licem i u Italiji niko, ni u ime stvarne ili pretpostavljene tradicije, ne može odlučiti da mlada žena mora da se sakrije. Jednakost između muškaraca i žena nije predmet pregovora,’ naglasila je Meloni.

Pročitaj još

Svet

Italija ograničava broj stranih učenika i zabranjuje pokrivala za lice u školama

Premijerka Giorgia Meloni najavila nove mere koje uključuju ograničenje broja stranih učenika na 30% po učionici.

Objavljeno pre

1 hour

,

September 21, 2026

Objavio:

Italija ograničava broj stranih učenika i zabranjuje pokrivala za lice u školama – ograničenje stranih učenika

Premijerka Giorgia Meloni najavila nove mere koje uključuju ograničenje broja stranih učenika na 30% po učionici.

Italijanska premijerka Giorgia Meloni objavila je planove koji predviđaju zakonsko ograničenje broja stranih učenika u školama, kao i zabranu nošenja pokrivala za lice, uključujući burke i nikabe. Ove mere su deo širih napora da se unapredi integracija učenika i očuva italijanski identitet i bezbednost u obrazovnom sistemu.

Detalji novog zakona

Meloni je istakla da će novi zakon omogućiti da maksimalno 30% učenika u bilo kojoj učionici čine strani državljani, što je merilo koje će pomoći boljoj integraciji i smanjenju izolacije među učenicima. Takođe, zabrana pokrivala za lice ima za cilj da promoviše otvorenu komunikaciju i interakciju među učenicima.

Pozadina i implikacije promena

Po podacima ISMU ETS Fondacije, trenutno oko 11,6% ukupnog broja učenika u Italiji čine strani državljani. Ove promene dolaze u trenutku kada Italija doživljava demografske promene, a vlasti se trude da osiguraju brzu integraciju uz očuvanje nacionalnog identiteta.

Pročitaj još

U Trendu