Finansijska tržišta beleže značajne gubitke, investitori reaguju na promene cena nafte i neizvesnost oko pregovora SAD i Irana
Akcije na Volstritu zabeležile su značajan pad u petak, dok su američka finansijska tržišta ušla u petu uzastopnu sedmicu gubitaka, što predstavlja najduži takav niz u gotovo četiri godine. Prema izveštajima, gubici dolaze nakon što su tržišta dan ranije doživela najjači pad od početka rata u Iranu, koji traje od 28. februara 2026. godine.
Indeks S&P 500 je u kasnim prepodnevnim satima pao za 55 poena, odnosno 0,85%, na vrednost od 6.422. Dow Jones Industrial Average spustio se za 371 poen (0,8%) na 45.589, dok je tehnološki indeks Nasdaq zabeležio pad od 1,3%. S&P 500 vratio se na nivo iz avgusta i sada je za 8% niži u odnosu na svoj rekordni maksimum iz ranijeg dela godine.
Investitori su, prema izveštajima sa tržišta, uznemireni zbog rasta cena sirove nafte i različitih poruka od strane američkih i iranskih zvaničnika. Predsednik SAD je izjavio da je produžio rok Iranu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ocenjujući da pregovori o okončanju rata napreduju, dok su iranske vlasti saopštile da nema direktnih razgovora i da blokada tog strateški važnog prolaza i dalje traje.
Iz investicione kompanije deVere Group navode da su oscilacije na tržištu povezane sa svakom promenom u intenzitetu sukoba. “Svaki put kada se sukob pojača, cena nafte skače, akcije padaju, a prinosi rastu. Kada se pojave znaci uzdržanosti, dolazi do obrnutih kretanja. Ovaj obrazac sada deluje ustaljeno,” ocenio je predstavnik kompanije u saopštenju.
Dodatnu nesigurnost na tržištima izazvao je i pad poverenja američkih potrošača. Preliminarni indeks Univerziteta Mičigen za mart pokazao je najniži nivo od decembra 2025. godine, pri čemu je pad raspoloženja posebno izražen među potrošačima sa srednjim i višim prihodima. Prema rečima ekonomista, aktuelna situacija navodi investitore i potrošače na oprez zbog mogućih posledica rata na lične finansije i širu ekonomiju.
Strah na finansijskim tržištima dodatno podgreva zabrinutost da bi rat mogao dugoročno poremetiti proizvodnju i transport nafte i gasa u Persijskom zalivu, što bi moglo izazvati novi talas inflacije na globalnom nivou. Cena Brenta porasla je u petak za 2,2% i dostigla 104,13 dolara po barelu, što je značajno više u odnosu na cenu pre početka sukoba.
Ekonomisti upozoravaju da bi uporna blokada Ormuskog moreuza mogla izazvati rast cena goriva za krajnje potrošače, ali i povećanje troškova poslovanja za kompanije koje zavise od transporta. To bi, prema njihovim procenama, moglo uticati na šire ekonomske tokove i dodatno opteretiti tržišta.
Situacija na Volstritu se prati iz minuta u minut, a analitičari procenjuju da će dalji tok trgovanja zavisiti od razvoja događaja u vezi sa ratom u Persijskom zalivu i eventualnog napretka u pregovorima između Sjedinjenih Država i Irana.
