Budilnik zvoni, otvaramo oči, ali umesto osećaja odmora imamo utisak kao da nismo ni spavali. Dan počinje uz kafu, obaveze se nižu, a umor ne prolazi ni tokom popodneva. Mnogi ljudi prepoznaju ovaj scenario, posebno u periodima kada su dani kraći i kada se manje vremena provodi na otvorenom.

Ipak, nedostatak sna nije jedini razlog zbog kojeg se osećamo iscrpljeno.

Jedan od čestih uzroka jeste loš kvalitet spavanja. Čak i kada provedemo sedam ili osam sati u krevetu, često buđenje, kasno korišćenje telefona i nepravilan raspored odlaska na spavanje mogu uticati na to da se ujutru ne osećamo odmorno.

Veliku ulogu ima i svakodnevni stres. Kada smo neprestano pod pritiskom, mozak teško prelazi u stanje potpunog odmora. Razmišljanje o poslu, računima, porodičnim obavezama i problemima može nas pratiti čak i kada fizički ne radimo ništa.

Tu su i nedovoljno kretanja, nepravilna ishrana i premalo boravka na dnevnom svetlu.

Zanimljivo je da i previše sedenja može doprineti osećaju tromosti. Iako deluje logično da ćemo imati više energije ako se manje krećemo, u praksi redovna fizička aktivnost često pomaže u održavanju energije i boljeg raspoloženja.

Šta može da pomogne?

Stručnjaci preporučuju redovan raspored spavanja, svakodnevnu šetnju, dovoljno tečnosti i pauze tokom radnog dana. Korisno je i ograničiti korišćenje telefona pred spavanje.

Ipak, ako umor traje nedeljama, ne prolazi uprkos odmoru ili ga prate drugi simptomi, važno je razgovarati sa lekarom. Ponekad iza iscrpljenosti mogu stajati anemija, problemi sa štitastom žlezdom, poremećaji spavanja ili druga zdravstvena stanja.

Umor ne treba automatski pripisivati lenjosti ili užurbanom životu. Nekada je to način na koji nam organizam poručuje da nešto treba promeniti.

Postoji nešto posebno u načinu na koji pas ume da bude uz čoveka baš onda kada mu je najteže. Ne mora ništa da kaže, ne postavlja pitanja i ne traži objašnjenja. Dovoljno je da priđe, spusti glavu u krilo ili legne pored vlasnika. Upravo ta jednostavna bliskost mnogima predstavlja jednu od najiskrenijih vrsta utehe.

Veza između čoveka i psa razvijala se hiljadama godina. Psi su vremenom postali mnogo više od životinja koje žive u našim domovima. Oni prepoznaju određene ljudske izraze lica, reaguju na ton glasa i mogu da nauče da povezuju naše ponašanje sa određenim emocijama.

Istraživanja su pokazala da interakcija sa psima može doprineti smanjenju stresa i osećaja napetosti. Maženje psa, zajednička šetnja ili čak nekoliko minuta igre mogu pozitivno uticati na raspoloženje.

Posebno je zanimljivo to što psi često menjaju ponašanje kada primete da je njihov vlasnik neraspoložen. Neki postaju mirniji, drugi prilaze i traže fizički kontakt, dok pojedini jednostavno ne žele da se odvoje od osobe sa kojom žive.

Naravno, psi ne razumeju ljudske emocije na isti način kao drugi ljudi. Ipak, veoma dobro primećuju promene u našem glasu, pokretima i svakodnevnim navikama.

Možda je upravo u tome tajna njihove privrženosti. Ne očekuju da budemo raspoloženi, nasmejani ili uspešni svakog dana. Njima je najvažnije da smo tu.

A ponekad je upravo takva vrsta društva ono što nam je najpotrebnije.

Pravilnim izborom žitarica, povrća i voća žene mogu očuvati zdravlje i održati stabilnu energiju tokom zrelih godina.

Nutricionisti ističu da pravilni ugljeni hidrati posle 50. igraju ključnu ulogu u svakodnevnom zdravlju žena. Mnoge žene u Srbiji često iz ishrane izbacuju hleb, paste i krompir, verujući da će tako sačuvati liniju i vitalnost. Međutim, istraživanja sprovedena tokom 2026. pokazuju da izbor odgovarajućih ugljenih hidrata može znatno uticati na energiju, varenje i nivo šećera u krvi, posebno u ovom životnom dobu. Pre svega, integralne žitarice, mahunarke, povrće i voće bogati su vlaknima, vitaminima i mineralima. Takođe, ove namirnice podržavaju stabilno raspoloženje i smanjuju nagle promene energije.

Pravilni ugljeni hidrati posle 50. kao oslonac za zdravije starenje

Na osnovu velike analize sprovedene na više od 47.000 žena, stručnjaci su utvrdili da je veći unos pravilnih ugljenih hidrata posle 50. povezan sa očuvanom fizičkom kondicijom, boljim mentalnim zdravljem i manjim rizikom od hroničnih bolesti. Ipak, nije svaka vrsta ugljenih hidrata jednako korisna. S druge strane, proizvodi od belog brašna i slatkiši često dovode do naglog porasta i pada energije. Zbog toga je preporučljivo birati integralni hleb, ovsene pahuljice, smeđi pirinač i mahunarke kao osnovu dnevnih obroka.

Jedna studija, koja je obuhvatila osobe između 65 i 75 godina, pokazala je da je grupa sa većim unosom kvalitetnih ugljenih hidrata imala nižu procenjenu biološku starost za čak tri i po godine. Međutim, stručnjaci napominju da ova promena ne znači pravo podmlađivanje, već poboljšanje određenih zdravstvenih pokazatelja. Koliko dugo ove promene traju i kakav dugoročan efekat imaju, ostaje da se ispita.

Vlakna i kombinovanje ugljenih hidrata za žensko zdravlje

Osim toga, vlakna su naročito važna za žene u zrelom dobu. Ona poboljšavaju varenje, produžavaju osećaj sitosti i pomažu u regulaciji holesterola. Štaviše, vlakna hrane korisne bakterije u crevima, što pozitivno utiče na imunitet. Zbog toga je preporuka birati ovsene pahuljice, pasulj, leblebije, sočivo, povrće i celo voće.

Međutim, nije svejedno kako kombinujemo ugljene hidrate sa drugim namirnicama. Na primer, ovsena kaša sa jogurtom i voćem pruža dugotrajan osećaj sitosti i stabilnu energiju, dok slatka peciva izazivaju brzu glad i umor. Pravilni ugljeni hidrati posle 50. pokazuju najbolje efekte kada se kombinuju sa proteinima i zdravim mastima. Na taj način, obrok postepeno oslobađa energiju i pomaže u održavanju dobre forme.

Prilagodite ishranu svojim potrebama i savetujte se sa stručnjacima

Na kraju, važno je napomenuti da žene sa dijabetesom, insulinskom rezistencijom ili drugim metaboličkim problemima treba da prilagode unos ugljenih hidrata prema savetima lekara ili nutricioniste. Raznovrsna i izbalansirana ishrana ostaje najbolji način za očuvanje zdravlja, vitalnosti i dobrog raspoloženja tokom svih zrelih godina.

Nutricionistkinja Ana Petrović naglašava: “Pravilni ugljeni hidrati posle 50. pomažu ženama da sačuvaju energiju, podrže imunitet i smanje rizik od hroničnih bolesti. Ključ je u izboru neprerađenih namirnica i pametnoj kombinaciji sa proteinima i zdravim mastima”. Takođe, žene koje redovno konzumiraju integralne žitarice, mahunarke i povrće lakše održavaju stabilnu težinu i bolji kvalitet života.