Kompanija saopštila da aplikacija više neće biti dostupna, razvojni tim preusmeren na istraživanje novih tehnologija

Kompanija OpenAI objavila je 24. marta 2026. godine da će obustaviti rad svoje Sora AI video aplikacije. Ova odluka doneta je nakon što je zabeležen pad popularnosti platforme među korisnicima, prenose međunarodni mediji, pozivajući se na saopštenje kompanije.

Prema zvaničnom izveštaju, OpenAI je potvrdio da će Sora biti povučena iz upotrebe kako u potrošačkoj aplikaciji, tako i putem API-ja. Predstavnik kompanije naveo je da će istraživački tim nastaviti rad na razvoju simulacije sveta sa ciljem unapređenja robotike, što bi trebalo da doprinese rešavanju praktičnih zadataka u stvarnom okruženju.

„Doneli smo odluku da obustavimo Sora u potrošačkoj aplikaciji i kroz API. Kako se naše aktivnosti šire i potražnja za resursima raste, tim koji je radio na Sora platformi nastavlja da razvija istraživanja u oblasti simulacije sveta radi napretka u robotici“, navodi se u saopštenju OpenAI dostavljenom međunarodnim medijima.

Na zvaničnim kanalima društvenih mreža, kompanija se zahvalila korisnicima na podršci, ističući da razume razočaranje zbog ove odluke. Sora i slične AI video aplikacije privukle su pažnju javnosti mogućnošću generisanja video sadržaja gotovo u realnom vremenu, ali su se istovremeno suočile sa kritikama zbog potencijalne zloupotrebe i otežanog razlikovanja autentičnih i veštački generisanih snimaka.

Tokom 2025. godine, Sora je bila u centru pažnje nakon što su neki korisnici kreirali prikaze koje je kompanija okarakterisala kao „neprimerene prikaze“ istorijske ličnosti Martina Lutera Kinga Mlađeg. Kao odgovor na ove slučajeve, OpenAI je privremeno onemogućio korisnicima izradu video sadržaja sa likom pomenutog aktiviste.

Razvoj i upotreba veštačke inteligencije u generisanju video materijala ostaju predmet interesovanja stručne i šire javnosti. Kompanija OpenAI navodi da će nastaviti sa istraživanjem u ovoj oblasti, fokusirajući se na nove tehnologije i njihove potencijalne primene.

Ovo je vest u razvoju. Dalje informacije biće objavljene kada postanu dostupne.

Izvori iz Pentagona navode da se očekuje slanje komandnih i kopnenih jedinica u region zbog aktuelnog sukoba sa Iranom

Pentagon razmatra raspoređivanje delova 82. vazdušno-desantne divizije SAD na Bliski istok, dok sukob sa Iranom ulazi u četvrtu nedelju. Prema navodima dva izvora upoznata sa planiranjem, očekuje se da će komandni element kao i deo kopnenih snaga biti uključeni u ovu operaciju.

Kako prenose izvori, američka vojska priprema se za potencijalno učešće dodatnih kopnenih trupa u regionu. Ovi planovi deo su šire strategije odgovora na razvoj događaja u vezi sa sukobom sa Iranom.

Prethodno su međunarodni mediji izvestili da su najviši vojni komandanti SAD podneli konkretne zahteve za pripremu upotrebe kopnenih jedinica u aktuelnim operacijama. Ove pripreme uključuju razmatranje logistike, bezbednosti i operativnih potreba na terenu.

Zasad nema zvaničnih informacija o tačnom broju vojnika koji bi mogli biti poslati, niti o lokacijama na koje bi trupe bile raspoređene. Pentagon nije izdao saopštenje sa detaljima o planiranom raspoređivanju.

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana intenziviran je poslednjih nedelja, pri čemu obe strane razmenjuju izjave i sprovode vojne aktivnosti na više lokacija u regionu. Odluka o slanju dodatnih snaga tumači se kao deo odgovora SAD na trenutnu bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku.

Ovo je ujedno nastavak ranijih koraka koje je američka vojska preduzimala u sličnim kriznim okolnostima u regionu. 82. vazdušno-desantna divizija tradicionalno se koristi za brzo reagovanje u slučajevima eskalacije konflikta.

Više detalja o samoj operaciji, ciljevima i trajanju mogućeg raspoređivanja očekuje se u narednim danima, kako se situacija bude razvijala. Zvaničnici naglašavaju da je odluka o upotrebi dodatnih kopnenih snaga deo šireg plana kontrole i stabilizacije bezbednosnog okruženja na Bliskom istoku.

Ova vest je u razvoju i biće dopunjena novim informacijama kada postanu dostupne.

Analitičari finansijskih tržišta ističu neuobičajenu aktivnost na tržištu nafte pre najave razgovora, dok zvanične istrage još nisu pokrenute

Finansijski stručnjaci ukazuju na neuobičajene tokove trgovanja naftnim fjučersima samo nekoliko minuta pre nego što je bivši predsednik SAD Donald Tramp putem društvenih mreža objavio početak razgovora sa Iranom. Ova objava, postavljena nešto posle 7 sati po istočnom američkom vremenu u ponedeljak, dovela je do naglog pada cena nafte i značajnog rasta indeksa Dow Jones, što je izazvalo pažnju investitora i analitičara.

Prema izveštajima međunarodnih medija, Tramp je u poruci naveo da su pregovori sa Iranom „produktivni“, što je smirilo zabrinutost investitora zbog rasta cena energenata i potencijalnog uticaja na inflaciju i ekonomski rast. Ova poruka predstavljala je iznenadnu promenu u odnosu na raniju izjavu od subote, u kojoj je Tramp zapretio napadima na iransku infrastrukturu ukoliko ne dođe do otvaranja moreuza Hormuz za pomorski saobraćaj.

Posebno je istaknuto da je došlo do izraženog skoka u prometu naftnim fjučersima neposredno pre same objave. Izveštaji pozivajući se na analizu tržišnih podataka navode da je između 6:49 i 6:50 tog jutra trgovano sa oko 6.200 ugovora Brent i West Texas Intermediate, što predstavlja nominalnu vrednost od približno 580 miliona dolara. U istom vremenskom intervalu tokom prethodnih pet radnih dana, prosečan obim trgovanja bio je oko 700 ugovora, što dodatno ističe neobičnost zabeleženog rasta.

Stručnjaci iz sektora finansijskog nadzora naglašavaju da bi ovakva aktivnost, ukoliko je zasnovana na poverljivim informacijama, mogla biti predmet interesovanja regulatornih organa. Međutim, do sada nije saopšteno da su zvanične istrage pokrenute, niti su izneti konkretni dokazi o zloupotrebi insajderskih informacija.

Tržište je snažno reagovalo na Trampovu objavu, što je dovelo do trenutnog pada cena nafte i porasta na berzama. Investitori i dalje analiziraju moguće uzroke i posledice ovakvih kretanja, a stručnjaci ističu značaj transparentnosti i nadzora nad trgovinom na tržištima energenata u periodima povećane geopolitičke neizvesnosti.

U širem kontekstu, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u poslednjih nekoliko godina karakterišu napetosti oko pitanja bezbednosti pomorskih ruta i nuklearnih aktivnosti. Promene u zvaničnim stavovima i javnim izjavama često imaju direktan uticaj na globalna finansijska tržišta, naročito u segmentu energenata.