Promene životnih navika i redovno kretanje ključni su za zdravlje jetre, čak i kod žena sa normalnom težinom

Sve veći broj žena suočava se sa problemom masne jetre i povišenog holesterola, upozorava profesor Vojislav Perišić, poznati gastroenterolog. Ova stanja ne pogađaju samo žene sa viškom kilograma, već i one koje vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Pre svega, masna jetra nastaje kada se mast nakuplja u ćelijama jetre, što može ugroziti zdravlje čak i kod osoba sa normalnom telesnom težinom. Zbog toga je važno redovno proveravati krvnu sliku i savetovati se sa lekarom.

Međutim, genetski faktori mogu doprineti pojavi masne jetre, a visok holesterol dodatno povećava rizik od srčanih bolesti. Profesor Perišić ističe da „suština je smanjiti sintezu lošeg holesterola u jetri“. On napominje da dijeta i lekovi mogu smanjiti holesterol samo do 30 odsto, dok ostatak zavisi od unutrašnje proizvodnje organizma.

Simptomi, uzroci i važnost pravovremene kontrole masnoće u jetri

Nažalost, simptomi masne jetre mogu biti neprimetni, zbog čega je redovna kontrola ključna, posebno ako u porodici postoje slični problemi. Pored toga, visok holesterol često ne daje jasne znake, ali može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput ateroskleroze (nakupljanja masnoća u krvnim sudovima). Štaviše, osobe koje vode zdrav životni stil mogu i dalje razviti masnu jetru usled genetskih predispozicija.

Profesor Perišić podseća: „Imamo i ljude koji na normalnoj ishrani imaju masnu jetru. Ako pokušamo da smanjimo holesterol i trigliceride dijetetsko-higijenskim režimom i lekovima, možemo da ga smanjimo samo za oko 30 procenata. Ostalo ne možemo.“

Kako fizička aktivnost pomaže u smanjenju masnoće u jetri

Redovna fizička aktivnost može značajno doprineti smanjenju masnoće u jetri i boljoj kontroli holesterola. Takođe, profesor Perišić naglašava: „Kretanje! U kretanju je ključ razbijanja masti u jetri.“ On preporučuje da svaka žena dnevno pređe najmanje osam kilometara, makar i umerenim tempom. Na taj način, organizam efikasnije sagoreva višak masnoća i smanjuje rizik od nastanka ciroze jetre. Osim toga, preporučuje se povećanje unosa svežeg voća i povrća, kao i smanjenje prerađene i masne hrane.

Pored fizičke aktivnosti, važno je obratiti pažnju na celokupne životne navike. Pravilna ishrana, umerenost u konzumiranju alkohola i izbegavanje stresa mogu imati dodatni pozitivan efekat na zdravlje jetre.

Kada su potrebni lekovi i savet stručnjaka

U slučajevima kada su vrednosti holesterola hronično povišene, samo promena životnog stila možda neće biti dovoljna. „Bez lekova krvni sudovi ne mogu da se sačuvaju ukoliko su vrednosti hronično povišene“, upozorava profesor Perišić. On savetuje svim ženama da redovno konsultuju svog lekara, posebno ako imaju genetsku predispoziciju ili već postojeće faktore rizika. Rano otkrivanje i pravovremena terapija mogu znatno smanjiti šanse za ozbiljne komplikacije.

Na kraju, važno je istaći da svaka žena može preduzeti korake ka boljem zdravlju jetre. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i redovne kontrole predstavljaju najbolju zaštitu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Umor može biti znak starenja, ali ponekad ukazuje na zdravstveni problem koji je moguće rešiti

Umor kod starijih žena postaje česta tema u ordinacijama širom Srbije. Sve više žena primećuje da im svakodnevne aktivnosti, poput šetnje ili obavljanja kućnih poslova, oduzimaju mnogo više energije nego ranije. Zbog toga, mnoge se pitaju da li je to prirodan deo starenja ili postoji razlog za brigu. Pre svega, važno je znati da umor kod starijih žena može biti i posledica promena u organizmu, ali i znak nekog zdravstvenog problema.

Umor kod starijih žena: promene koje donosi starenje

Osim što godine utiču na gubitak mišićne mase i snage, poznato kao sarkopenija (postepeno slabljenje mišića), dolazi i do promena na srcu i plućima. Zbog toga, žene često imaju manje snage i teže podnose napore. Međutim, kada se umor pojavi iznenada ili je izraženiji nego ranije, to može biti signal za dodatnu pažnju. Na taj način, umor kod starijih žena ponekad ukazuje na stanje koje zahteva pregled lekara.

Kada umor kod starijih žena postaje zabrinjavajući

Osim gubitka snage, umor kod starijih žena može biti povezan sa zdravstvenim problemima kao što su anemija (manjak gvožđa ili crvenih krvnih zrnaca), dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno), srčana slabost ili poremećaji rada štitaste žlezde. Osim toga, simptomi poput nedostatka daha, oticanja nogu ili neobjašnjivog lupanja srca zahtevaju pažnju. Zbog toga dr Vesna Stanimirović savetuje: „Ako primetite da vas umor sprečava da završite običnu šetnju, ili se umor pojavi iznenada, važno je da se obratite svom lekaru. Nije svaki umor posledica godina.”

Praktični saveti za očuvanje snage i energije

Pre svega, redovna fizička aktivnost može znatno pomoći u očuvanju mišića i opšte snage. Takođe, pravilna ishrana bogata proteinima i vitaminima doprinosi boljem oporavku organizma. Štaviše, žene bi trebalo da osluškuju svoje telo i obrate pažnju na nove simptome. Pored toga, istraživanja pokazuju da vežbe snage i izdržljivosti, prilagođene godinama, pomažu u usporavanju slabljenja mišića. Na kraju, važno je redovno ići na preventivne preglede i ne zanemarivati promene u svakodnevnom funkcionisanju. Konačno, dr Stanimirović podvlači: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.” Ovo je posebno važno ako umor traje više od nekoliko nedelja ili ga prate drugi simptomi. Zbog toga redovni pregledi i zdrave navike mogu pomoći ženama da očuvaju energiju i uživaju u poznim godinama.

Masni komadi i prerađevine povećavaju rizik od povišenog holesterola i bolesti srca kod žena

Mnoge žene u Srbiji svakodnevno konzumiraju meso, ali stručnjaci upozoravaju da četiri vrste mesa mogu posebno ugroziti zdravlje srca žena. Masni komadi i prerađevine sa visokim sadržajem zasićenih masti povećavaju rizik od povišenog holesterola, gojaznosti i bolesti srca. Nažalost, srčana oboljenja su jedan od glavnih zdravstvenih problema žena, naročito tokom i nakon menopauze kada hormonske promene dodatno povećavaju osetljivost na štetne sastojke iz ishrane. Zato je važno prepoznati vrste mesa koje treba ograničiti kako bi se sačuvao zdrav krvotok i sprečile ozbiljne komplikacije.

Kako masni komadi mesa utiču na zdravlje žena

Pre svega, masni biftek, rebra i jagnjetina nalaze se na mnogim trpezama, ali njihova redovna konzumacija može ozbiljno narušiti zdravlje. Na primer, samo jedan biftek ili rib aj stek sadrži od 10 do 11 grama zasićenih masti po porciji. Kao rezultat, ova količina zasićenih masti povisuje nivo LDL holesterola (poznatog kao “loš holesterol”), što može zapušiti krvne sudove i povećati rizik od srčanog udara. S druge strane, jagnjetina, često prisutna na slavskim trpezama, takođe sadrži između 9 i 11 grama zasićenih masti po porciji.

Dr Vojislav Perišić ističe: “Jagnjetinu treba jesti najviše jednom nedeljno, a osobe sa povišenim masnoćama u krvi trebalo bi potpuno da je izbegavaju.” Osim toga, svinjska rebra su još jedan izvor visokih zasićenih masti i samo jedna porcija može sadržati čak 13 grama zasićenih masti. Na taj način, masnoća vidljiva na mesu jasno pokazuje koliko takva ishrana može biti opasna za srce žena, posebno onih sa dodatnim faktorima rizika.

Kobasice i suhomesnate prerađevine: skrivena opasnost u tanjiru

Osim toga, kobasice i druge suhomesnate prerađevine često sadrže mnogo soli i zasićenih masti. Na primer, porcija od 50 grama sušene kobasice ima oko 6 grama zasićenih masti i između 350 i 500 miligrama natrijuma (so). Štaviše, tako velika količina soli dodatno opterećuje srce i krvne sudove, naročito kod žena sa visokim krvnim pritiskom.

Dr Kezija Džoj naglašava: “Određeni masni komadi i prerađevine izazivaju upale u telu i mogu brzo dovesti do povećanja telesne težine.” Ona ističe da ove promene negativno utiču ne samo na zdravlje srca, već i na opšte zdravlje žene, posebno tokom srednjih godina kada se rizici povećavaju.

Kako napraviti zdraviji izbor mesa i sačuvati srce

Zbog toga, stručnjaci preporučuju da se prednost daje nemasnim vrstama mesa, kao što su pileći file, riba ili nemasna govedina. Ove namirnice sadrže manje zasićenih masti, a istovremeno su bogate gvožđem, cinkom i vitaminom D. Takođe, preporučuje se da žene ograniče unos prerađenih mesnih proizvoda i biraju sveže meso u kombinaciji sa povrćem i žitaricama.

Na kraju, ako imate povišen holesterol ili druge faktore rizika za bolesti srca, redovno posećujte svog lekara. Pravilnim izborom mesa i izbalansiranom ishranom moguće je značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti. Pratite promene u svom telu i uvodite male, ali važne promene u svakodnevnoj ishrani. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.