Bezbednosne službe više zemalja sprovode istragu o seriji napada na verske objekte, grupa povezana sa iranskim mrežama

Nepoznata militantna grupa pod nazivom „Harakat Ašab al-Jamin al-Islamia“, koja je povezana sa iranskom mrežom posredničkih organizacija, preuzela je odgovornost za napade na sinagoge u Londonu i Liježu, potvrđeno je iz bezbednosnih izvora. Prvi incident zabeležen je 9. marta 2026. godine u Liježu, Belgija, kada je eksplozija nanela materijalnu štetu na fasadi sinagoge u ranim jutarnjim satima, dok je drugi napad dokumentovan ispred sinagoge u Londonu, gde su zapaljena ambulantna vozila.

Prema dostupnim informacijama, grupa je do pre tri nedelje bila potpuno nepoznata bezbednosnim službama i nije registrovana u bazama podataka za borbu protiv terorizma. Tokom poslednjih nedelja, izraelsko ministarstvo za pitanja dijaspore identifikovalo je sličnosti i moguće veze između napada u Belgiji, Holandiji i Grčkoj, navodeći da se radi o novoj pretnji na evropskom tlu.

Zvaničnici su istakli da amblem ove grupe podseća na simbole drugih militantnih organizacija povezanih sa Iranom, kao što su Hezbolah i Korpus islamske revolucionarne garde. Razlika je u tome što se na zastavi nove grupe nalazi snajperska puška Dragunov umesto tradicionalnog AK-47, što analitičari tumače kao pokušaj prikrivanja direktne povezanosti.

Istraga je u toku, a snimci napada distribuirani su preko Telegram kanala povezanih sa šiitskim militantnim grupama. Bezbednosne službe više evropskih zemalja prate aktivnosti ove grupe i analiziraju njihove objave na društvenim mrežama, dok se nastavlja rad na otkrivanju odgovornosti i sprečavanju daljih incidenata.

“Istraga je u toku”, potvrđeno je iz bezbednosnih izvora.

Prema izjavama senatora, narednih šest meseci mogli bi doneti nove vlade u državama koje su decenijama izazov za američku spoljnu politiku

Američki senator Ted Kruz izneo je prognozu da bi u narednih šest meseci mogle biti uspostavljene nove vlade u Iranu, Venecueli i Kubi, što bi, prema njegovim rečima, predstavljalo najveći geopolitički pomak od pada Berlinskog zida. Kruz je istakao da bi promene u ovim državama, ukoliko bi dovele do vlasti koje teže prijateljskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, iz temelja promenile bezbednosnu i ekonomsku arhitekturu Bliskog istoka i Latinske Amerike.

Senator je u svojoj izjavi naglasio da bi ovakav razvoj događaja zatvorio neka od najdužih poglavlja konfrontacije u savremenoj istoriji i otvorio mogućnost za novu fazu međunarodnih odnosa. Analitičari ocenjuju da Kruzova izjava dolazi u trenutku povećanog pritiska na aktuelne režime u Teheranu, Karakasu i Havani, što sugeriše da Vašington vidi priliku za istorijsku transformaciju globalnih savezništava.

“Ovakav scenario bi značio tektonsku promenu koja bi redefinisala međunarodne odnose u decenijama koje dolaze”, navode analitičari u oceni aktuelne situacije. Zvaničnih reakcija vlada Irana, Venecuele i Kube za sada nema.

Kako je saopšteno, najave o mogućim promenama dolaze u trenutku kada se beleži intenziviranje diplomatskih i ekonomskih pritisaka na ove države, ali konkretni potezi i dalje nisu potvrđeni. Dalji razvoj situacije biće praćen u narednim mesecima.

Zvaničnici u Avganistanu potvrdili odluku o oslobađanju, razgovori sa SAD vođeni od februara, porodica tražila puštanje

Talibanske vlasti u Avganistanu saopštile su 24. marta 2026. godine da će biti oslobođen američki državljanin Denis Kojl, koji je bio u pritvoru od januara 2025. godine. Ovu informaciju potvrdilo je Ministarstvo spoljnih poslova Avganistana, navodeći da je odluka doneta nakon što je porodica Denisa Kojla uputila zvanično pismo u kojem je zatraženo njegovo puštanje povodom praznika Eid.

Prema saopštenju talibanskog Ministarstva spoljnih poslova, Denis Kojl, 64-godišnji akademik iz Kolorada, biće pomilovan i pušten na slobodu. Talibanski zvaničnik uključen u pregovore o zatvorenicima naveo je za međunarodne medije da su talibanske vlasti i Sjedinjene Američke Države vodile razgovore o ovom slučaju od poslednje nedelje februara ove godine.

Kojl je, prema navodima njegove porodice, priveden iz svog stana u Kabulu od strane pripadnika talibanskih službi. Njegovo privođenje usledilo je šest dana nakon što je još jedan američki državljanin, Rajan Korbet, pušten na slobodu početkom drugog mandata predsednika Sjedinjenih Država. Porodica Denisa Kojla navodi da je on proveo skoro dve decenije u Avganistanu, baveći se istraživanjima jezika i da je tokom pritvora bio u gotovo potpunoj izolaciji, bez podignutih zvaničnih optužnica.

Prošlog juna, Vlada Sjedinjenih Država formalno je označila pritvor Denisa Kojla kao “nepravedno zadržavanje” na osnovu Zakona o odgovornosti za otmicu i povraćaju talaca Roberta Levinsona. Ova oznaka omogućila je američkim vlastima korišćenje posebnih mehanizama i povećala prioritet diplomatskih napora za njegovo oslobađanje.

Zvaničnici talibanske administracije naveli su da je odluka o puštanju doneta kao gest povodom verskog praznika i nakon razmatranja molbe porodice pritvorenog. Nema informacija o eventualnim dodatnim uslovima ili dogovorima između talibanskih vlasti i Sjedinjenih Država u vezi sa ovim slučajem.

Oslobađanje Denisa Kojla dolazi u trenutku kada međunarodne organizacije i vlade izražavaju zabrinutost zbog bezbednosti stranih državljana u Avganistanu i situacije sa pritvorenim osobama. Nezavisni izvori nisu mogli potvrditi sve detalje o toku pregovora i uslovima pritvora.

Slučaj Denisa Kojla ilustruje izazove sa kojima se suočavaju strani državljani u Avganistanu i ukazuje na nastavak komunikacije između talibanskih vlasti i Sjedinjenih Država po pitanju zatvorenika i humanitarnih pitanja.