– U Parizu danas razgovaramo o budućnosti svemirskog sektora koji postaje sve važniji za ekonomiju, bezbednost, tehnološki razvoj i ukupnu konkurentnost država.

– Promene kojima danas svedočimo u značajnoj meri odrediće odnose snaga i pravce razvoja u decenijama pred nama.

– Ovaj samit je važan za Srbiju jer želimo da učimo od najboljih, razgovaramo sa vodećim svetskim kompanijama i vidimo šta možemo zajedno da uradimo. To su teme kojima u prošlosti nismo posvećivali dovoljno pažnje, a danas imaju sve veći značaj za poljoprivredu, praćenje klimatskih promena, odbrambenu industriju i zaštitu od elementarnih nepogoda, poručio je predsednik Aleksandar Vučić na Međunarodnom samitu o svemiru u Parizu.

Brojni susreti Vučića u Parizu sa stranim državnicima

“Srdačan susret sa našim italijanskim prijateljem Adolfom Ursom”

Srdačan susret sa našim italijanskim prijateljem Adolfom Ursom, ministrom za ekonomski razvoj Italije, kojeg sam zamolio da prenese moje iskrene čestitke Đorđi Meloni za istorijski rezultat njene vlade.

Srdačan razgovor s predsednikom Finske

– Kada se i o ozbiljnim temama razgovara uz osmeh. Uvek dobar i otvoren razgovor sa predsednikom Finske Aleksandrom Stubom, poručio je Vučić.

“Dobar razgovor sa predsednikom Vijetnama”

– Dobar razgovor sa predsednikom Vijetnama To Lamom o odnosima naših zemalja i konkretnim mogućnostima za veće prisustvo srpskih i vijetnamskih kompanija na tržištima dve zemlje, veću trgovinsku razmenu i saradnju u oblastima u kojima možemo da postignemo mnogo više. Razgovarali smo i o njegovoj poseti Srbiji, koja bi bila prilika da nastavimo razgovore o konkretnim pitanjima i otvorimo nove mogućnosti za saradnju, poručio je predsednik Vučić posle sastanka s predsednikom Socijalističke Republike Vijetnam To Lamom u Parizu.

Građani Srbije koji žive van zemlje do 3. oktobra mogu podneti zahtev za glasanje u inostranstvu na parlamentarnim izborima.

Državljani Srbije sa boravištem u inostranstvu imaju mogućnost da do 3. oktobra u ponoć podnesu zahtev za upis u jedinstveni birački spisak kako bi ostvarili pravo glasa u inostranstvu na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Ovi izbori zakazani su za 25. oktobar, a građani mogu da se prijave putem diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije.

Postupak prijave za glasanje u inostranstvu

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, kojim se ostvaruje pravo na glasanje u inostranstvu, mora sadržati ime i prezime birača, ime jednog roditelja, jedinstveni matični broj, opštinu ili grad i adresu prebivališta u Srbiji. Takođe, potrebno je navesti podatke o državi, opštini ili gradu i adresi boravišta u inostranstvu, kao i potpis podnosioca.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Srbije kome je zahtev podnet, dužno je da ga prosledi nadležnoj opštinskoj ili gradskoj upravi prema mestu prebivališta u Srbiji. Nakon toga, nadležna uprava donosi rešenje o upisu podatka da će birač glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Uslovi za upis u birački spisak i izbor biračkog mesta

Nadležna izborna komisija donosi rešenje o određivanju biračkih mesta za glasanje u inostranstvu. Nakon dobijanja rešenja, opštinska ili gradska uprava upisuje podatak da će birač glasati u inostranstvu i određuje biračko mesto, ili donosi rešenje da nisu ispunjeni uslovi za takav upis. Kada se podatak unese u birački spisak, birač se ne upisuje u izvod po mestu prebivališta u Srbiji, već glasa po mestu boravišta u inostranstvu.

Podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može biti upisan samo za lica koja su već upisana u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice još nije upisano u spisak, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, zajedno sa zahtevom za glasanje u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu, koje oba zahteva prosleđuje nadležnoj upravi prema poslednjem prebivalištu u Srbiji, ili prema prebivalištu jednog od roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak i elektronske usluge

Uvid u jedinstveni birački spisak moguć je elektronskim putem, unosom jedinstvenog matičnog broja i broja lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (https://upit.birackispisak.gov.rs/). Osim toga, građani mogu proveriti podatke i preko Portala eUprava, koristeći uslugu eZahtev za upis ili izmenu podataka u biračkom spisku.

Pre svega, potrebno je da građanin bude registrovani korisnik Portala eUprava. Prijava na portal moguća je putem mobilne aplikacije ConsentID ili kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Na taj način, proces provere i podnošenja zahteva dodatno je olakšan za sve koji žele da glasaju iz inostranstva.

Ana Brnabić ističe da je IKT najbrže rastući sektor privrede i ukazuje na značaj ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je danas u Beogradu da je IKT najbrže rastući sektor privrede Srbije i da se očekuje da izvoz IKT sektora na kraju godine premaši pet milijardi evra. Ova izjava data je na konferenciji BELTALKS, tokom panela posvećenog izgradnji ekonomije veštačke inteligencije, gde je Brnabić govorila o ključnim faktorima za privlačenje investicija u ovu oblast.

Rast izvoza i zapošljavanja u IKT sektoru

Prema njenim rečima, Srbija je u poslednjih deset godina pokazala izuzetne rezultate. “Kada pogledate podatke o izvozu samo našeg IKT sektora, prošle godine ostvarili smo izvoz vredan više od 4,5 milijardi evra. Godine 2012. naš IKT izvoz iznosio je 375 miliona evra, a ove godine očekujemo da premašimo 5 milijardi evra izvoza”, navela je Brnabić. Takođe, u prethodnoj deceniji u Srbiji je otvoreno više od 60.000 novih radnih mesta u IKT sektoru, što ukazuje na kontinuirani rast i razvoj ove industrije.

Ključni preduslovi za razvoj IKT sektora

Brnabić je istakla da Srbija ima sve preduslove za dalje napredovanje u oblasti veštačke inteligencije. Pre svega, naglasila je značaj podataka i elektronske uprave. “Mi imamo podatke, jer smo uveli elektronsku upravu. Bez elektronske uprave ne možete imati podatke koje je moguće obrađivati. Mi smo to završili, uspostavili smo je i imamo podatke”, izjavila je Brnabić. Osim toga, dodala je da Srbija poseduje znanje i talente, što je potkrepljeno uvođenjem programiranja kao obaveznog predmeta u osnovnim školama još 2017. godine, kao i osnovama veštačke inteligencije i temama analize velikih podataka od 2020. godine. UNESCO je, prema njenim rečima, prepoznao Srbiju kao jednu od 11 zemalja koje su na vreme uvele ove inovacije u obrazovni sistem.

Infrastruktura, data centri i superračunari

Kao treći preduslov, Brnabić je izdvojila infrastrukturu, uključujući moderne data centre i superračunare. “Izgradili smo najsavremeniji data centar, kategorije četiri, jedan od svega osam takvih u Evropi. Danas kompanije poput Oracle-a, IBM-a, Microsofta ili Huaweija plaćaju Vladi Srbije da čuva i štiti njihove podatke. Nedavno smo nabavili drugi superračunar, instaliran 30. aprila, koji je sedam puta brži od prvog, a već je naručen i treći, koji će biti instaliran u prvom kvartalu 2027. godine”, navela je predsednica Narodne skupštine. Istakla je da su kapaciteti ovih superračunara besplatno dostupni akademskoj zajednici i startap kompanijama u naučno-tehnološkim parkovima.

Budućnost veštačke inteligencije i značaj obrazovanja

Brnabić je naglasila da je budućnost veštačke inteligencije u povezivanju softvera i hardvera. “Pokrenuli smo proizvodnju humanoidnih robota u Srbiji, tako da je povezivanje softvera i hardvera u osnovi naš sledeći korak. To će biti još jedan veliki razvojni iskorak za Srbiju u narednih pet godina”, istakla je ona. Kada je reč o regulativi u IKT sektoru, Brnabić smatra da država treba da nastavi ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje, dok dalji razvoj zavisi od kapaciteta ljudi i kompanija. “Trebalo bi da nastavimo da razmišljamo veoma ambiciozno kada je reč o obrazovanju i da nastavimo da guramo stvaranje talenata kroz naš obrazovni sistem”, naglasila je Brnabić.

Pitanje etičnosti veštačke inteligencije takođe je bilo tema panela. Brnabić je podsetila da je Srbija bila među prvim državama koje su usvojile etičke smernice za upotrebu veštačke inteligencije. “Izazov je spojiti etičku upotrebu i zaštitu podataka, ali istovremeno i efikasnost, konkurentnost i mogućnost obrade što veće količine podataka. Mislim da je to i dalje izazov sa kojim se suočava čitav svet. Ja sam istinski vernik u tehnologiju”, zaključila je predsednica Narodne skupštine.