Američka agencija za bezbednost saobraćaja potvrdila opoziv, pogođeni modeli iz više serija, ažuriranje softvera biće besplatno

Kompanija Ford Motor saopštila je da povlači ukupno 254.640 vozila Lincoln i Explorer zbog problema sa softverom koji može uzrokovati prekid rada kamere za vožnju unazad i drugih funkcija namenjenih unapređenju bezbednosti u saobraćaju. Opoziv je objavljen prošle nedelje, prema izveštaju Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja na autoputevima Sjedinjenih Američkih Država (NHTSA).

Odluka se odnosi na određene modele proizvedene u periodu od 2022. do 2025. godine, uključujući Lincoln Navigator, Lincoln Nautilus, Lincoln Aviator i Explorer. Prema navodima agencije NHTSA, softver za obradu slike u ovim vozilima može neočekivano izvršiti resetovanje, što može dovesti do nestanka slike sa zadnje kamere, ali i do prekida rada naprednih sistema asistencije vozaču, kao što su pre-collision assist, lane-keeping assist i blind spot monitoring.

U izveštaju NHTSA se navodi da ovakvi prekidi mogu smanjiti mogućnost vozača da na vreme uoči potencijalne opasnosti, čime se povećava rizik od saobraćajnog incidenta. U slučaju resetovanja softvera, na displeju vozila mogu se pojaviti upozorenja poput “Front Camera Fault”, “Pre-Collision Assist Not Available” ili “Lane-Keeping System Off”. Takođe, mogu se aktivirati indikatori za mrtvi ugao, što dodatno ukazuje na gubitak funkcionalnosti asistencija.

Svi vlasnici pogođenih vozila moći će da besplatno izvrše ažuriranje softvera u ovlašćenim servisima. Ford će takođe omogućiti i besplatno ažuriranje softvera putem bežične (over-the-air) veze, čime korisnici neće morati da dolaze fizički u servis, potvrdila je NHTSA.

Kompanija planira da obavesti vlasnike pogođenih modela putem pošte, a slanje pisama je zakazano za 30. mart. Opoziv je evidentiran pod brojem 26V165. Sve dodatne informacije o ovom opozivu dostupne su na zvaničnim stranicama nacionalne agencije za bezbednost saobraćaja.

Ovo povlačenje deo je šireg trenda u automobilskoj industriji, gde softverski problemi sve češće postaju uzrok preventivnih mera u cilju unapređenja bezbednosti korisnika.

Bezbednosne službe više zemalja sprovode istragu o seriji napada na verske objekte, grupa povezana sa iranskim mrežama

Nepoznata militantna grupa pod nazivom „Harakat Ašab al-Jamin al-Islamia“, koja je povezana sa iranskom mrežom posredničkih organizacija, preuzela je odgovornost za napade na sinagoge u Londonu i Liježu, potvrđeno je iz bezbednosnih izvora. Prvi incident zabeležen je 9. marta 2026. godine u Liježu, Belgija, kada je eksplozija nanela materijalnu štetu na fasadi sinagoge u ranim jutarnjim satima, dok je drugi napad dokumentovan ispred sinagoge u Londonu, gde su zapaljena ambulantna vozila.

Prema dostupnim informacijama, grupa je do pre tri nedelje bila potpuno nepoznata bezbednosnim službama i nije registrovana u bazama podataka za borbu protiv terorizma. Tokom poslednjih nedelja, izraelsko ministarstvo za pitanja dijaspore identifikovalo je sličnosti i moguće veze između napada u Belgiji, Holandiji i Grčkoj, navodeći da se radi o novoj pretnji na evropskom tlu.

Zvaničnici su istakli da amblem ove grupe podseća na simbole drugih militantnih organizacija povezanih sa Iranom, kao što su Hezbolah i Korpus islamske revolucionarne garde. Razlika je u tome što se na zastavi nove grupe nalazi snajperska puška Dragunov umesto tradicionalnog AK-47, što analitičari tumače kao pokušaj prikrivanja direktne povezanosti.

Istraga je u toku, a snimci napada distribuirani su preko Telegram kanala povezanih sa šiitskim militantnim grupama. Bezbednosne službe više evropskih zemalja prate aktivnosti ove grupe i analiziraju njihove objave na društvenim mrežama, dok se nastavlja rad na otkrivanju odgovornosti i sprečavanju daljih incidenata.

“Istraga je u toku”, potvrđeno je iz bezbednosnih izvora.

Prema izjavama senatora, narednih šest meseci mogli bi doneti nove vlade u državama koje su decenijama izazov za američku spoljnu politiku

Američki senator Ted Kruz izneo je prognozu da bi u narednih šest meseci mogle biti uspostavljene nove vlade u Iranu, Venecueli i Kubi, što bi, prema njegovim rečima, predstavljalo najveći geopolitički pomak od pada Berlinskog zida. Kruz je istakao da bi promene u ovim državama, ukoliko bi dovele do vlasti koje teže prijateljskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, iz temelja promenile bezbednosnu i ekonomsku arhitekturu Bliskog istoka i Latinske Amerike.

Senator je u svojoj izjavi naglasio da bi ovakav razvoj događaja zatvorio neka od najdužih poglavlja konfrontacije u savremenoj istoriji i otvorio mogućnost za novu fazu međunarodnih odnosa. Analitičari ocenjuju da Kruzova izjava dolazi u trenutku povećanog pritiska na aktuelne režime u Teheranu, Karakasu i Havani, što sugeriše da Vašington vidi priliku za istorijsku transformaciju globalnih savezništava.

“Ovakav scenario bi značio tektonsku promenu koja bi redefinisala međunarodne odnose u decenijama koje dolaze”, navode analitičari u oceni aktuelne situacije. Zvaničnih reakcija vlada Irana, Venecuele i Kube za sada nema.

Kako je saopšteno, najave o mogućim promenama dolaze u trenutku kada se beleži intenziviranje diplomatskih i ekonomskih pritisaka na ove države, ali konkretni potezi i dalje nisu potvrđeni. Dalji razvoj situacije biće praćen u narednim mesecima.