Raznovrsna biljna ishrana i pažljivo žvakanje ključ su za funkcionalan digestivni sistem žena

Stručnjakinja za zdravlje creva, doktorka Megan Rosi iz Londona, naglašava koliko je važno da žene u ishranu uključe raznovrsne biljne namirnice kako bi unapredile varenje i očuvale balans crevnog mikrobioma. Preporuka doktorke Rosi je da svake nedelje u obroke unesete najmanje 30 različitih biljnih namirnica. Na ovaj način podstičete rad triliona korisnih bakterija koje su ključne za zdrav digestivni sistem.

Preporučene grupe biljaka uključuju cela zrna, povrće, voće, orašaste plodove i semenke, mahunarke i začine. Rosi objašnjava: „Ako želimo raznovrsnu zajednicu bakterija u našim crevima, koja može doprineti zdravlju na više načina, moramo ih hraniti raznovrsnim namirnicama. Bez toga, korisne bakterije neće napredovati.”

Pored izbora namirnica, jednako je važno i kako jedemo. Doktorka Rosi ističe značaj temeljitog žvakanja, jer se proces varenja započinje već u ustima, zahvaljujući enzimima iz pljuvačke. „Što više žvaćemo, više hranljivih materija uspevamo da apsorbujemo. Istraživanja pokazuju da, na primer, kada žvaćemo bademe 40 puta, telu omogućavamo da iskoristi znatno više korisnih sastojaka nego kada ih žvaćemo samo 10 puta”, pojašnjava ona.

Svesna da mnogima produženo žvakanje nije jednostavna promena navike, savetuje da pažnju posvetite prva dva zalogaja tokom svakog obroka. „Nije realno očekivati da svaki zalogaj žvaćete 30 puta, ali ako se trudite da barem prva dva zalogaja duže žvaćete, postepeno ćete razviti bolju rutinu. Dodajte još tri žvakanja svakom sledećem obroku i tako ćete kroz nekoliko meseci značajno unaprediti način ishrane”, preporučuje Rosi.

Praćenje napretka brojanjem žvakanja može biti korisno u usvajanju ove navike. Ovako, žene mogu očekivati bolje varenje, efikasniju apsorpciju hranljivih materija i opšte poboljšanje zdravlja creva, što ima pozitivan uticaj i na mentalno zdravlje i otpornost organizma.

Zelena salata čuva vaše oči, liniju i pamćenje, a najzdravija je u sezoni proleća i leta

Uvođenje zelene salate u dnevnu ishranu preporučuje nutricionistkinja Suzan Kampbel, posebno u periodu kada je lako dostupna i sveža na pijacama i u baštama. Istraživanja potvrđuju da ovo lisnato povrće nije samo ukusan prilog, već i značajan izvor hranljivih materija. Kako se salata uglavnom konzumira sirova, većina vitamina i minerala ostaje sačuvana, zbog čega je izuzetno vredna za svaki obrok.

Zelena salata sadrži obilje vitamina i minerala, a jedna šolja seckanih listova ima tek 5 do 10 kalorija, što je čini savršenom za osobe koje paze na unos energije. Osim toga, bogata je folatom, vitaminom A i vitaminom K, naročito crvena i zelena lisnata salata. “Što su listovi tamniji, to je njihova nutritivna vrednost veća”, navodi Kampbel.

Ova namirnica je i odličan izvor antioksidanata poput antocijanina, karotenoida i luteina. Lutein, često nazivan „vitamin za oči“, štiti mrežnjaču od štetnog uticaja sunčevih zraka i pomaže u usporavanju makularne degeneracije, što je važno za žene svih godina.

Zelena salata je čest izbor za one koji žele da smršaju ili održe postojeću liniju. Studije pokazuju da porcija salate pre glavnog obroka povećava osećaj sitosti i doprinosi smanjenom unosu kalorija tokom dana. Uz to, salata ima čak do 95% vode, što dodatno hidrira organizam i sprečava prejedanje.

Vitamin K, prisutan u butterhead, loose leaf i romaine vrstama, ključan je za zdravlje kostiju i normalno zgrušavanje krvi. Samo jedna šolja ovih vrsta salate obezbeđuje više od 20% preporučene dnevne vrednosti ovog vitamina. “Vitamin K, zajedno sa luteinom i folatom, može pomoći i u prevenciji gubitka pamćenja kod starijih osoba”, naglašava Kampbel, pozivajući se na rezultate studije iz 2018. godine.

Uključivanjem sveže zelene salate u svakodnevni jelovnik, žene na jednostavan način mogu doprineti svom zdravlju, izgledu i energiji. Sezona salate idealna je prilika da započnete ovu korisnu naviku i iskoristite sve benefite koje pruža.

Aloe vera gel i bokvica mogu olakšati tegobe kod čmička, a stručnjaci savetuju posebnu negu i higijenu

Čmičak na oku je čest problem koji se iznenada javlja kod žena svih uzrasta, uzrokujući otok, crvenilo i bol na jednom kapku. Najčešći uzrok je bakterijska infekcija folikula trepavica ili lojnih žlezda, a simptomi uključuju peckanje, osećaj nelagodnosti i pritiska oko oka. Mnoge žene tragaju za prirodnim načinima kako bi smanjile ove neprijatnosti i ubrzale oporavak.

Jedno od najstarijih i najpoznatijih prirodnih rešenja su obloge od aloe vere. Ova biljka, koja se često nalazi u domaćinstvima, poznata je po umirujućim i antibakterijskim svojstvima. Sveži list aloe vere sadrži gel koji se koristi za negu kože, a iskustva pokazuju da može biti koristan i kod čmička. Za pripremu obloge, potrebno je iscediti gel iz svežeg lista, natopiti sterilnu gazu ili vatu i staviti je na zatvoreni kapak 10 do 15 minuta. Ovaj postupak treba ponavljati nekoliko puta dnevno, posebno u prvim danima pojave čmička, kako bi se smanjio otok i ubrzala regeneracija kože oko oka. Stručnjaci ističu da aloe vera blago deluje antibakterijski i hladi upaljeno mesto, što pomaže da se simptomi ublaže.

Pored aloe vere, u narodnoj medicini koristi se i bokvica – zgnječeni listovi ove biljke mogu pomoći kod rana i upala, ali je kod osetljive kože oko očiju preporučljivo koristiti blage, prirodne preparate. Važno je znati da čmičak obično prolazi sam od sebe za nekoliko dana. Međutim, izuzetno je bitno da ga ne pokušavate cediti ili pritiskati, jer to može pogoršati infekciju i produžiti oporavak. Ruke treba redovno prati, izbegavati šminku dok traje upala i često menjati peškire kako bi se sprečilo širenje bakterija.

Ako otok i bol ne prođu posle nekoliko dana, čmičak raste ili se često vraća, neophodno je da posetite oftalmologa. Prirodni tretmani mogu olakšati simptome, ali ne zamenjuju medicinsku pomoć kada je potrebna. Dobra higijena i pažnja prema zdravlju očiju ključ su brzog oporavka i prevencije ponovne pojave ovog neprijatnog problema.