Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku podižu cene nafte, WTI premašio 99 dolara, tržište reaguje na neizvesnost

Cene nafte na svetskim berzama beleže značajan rast zbog pojačanih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Fjučersi nafte Brent porasli su 3,2 odsto na 112,30 dolara po barelu do 11 sati ujutru, dok je američka sirova nafta West Texas Intermediate (WTI) dostigla cenu od 99,94 dolara. Ovaj rast usledio je nakon što su američke i izraelske vlasti izradile konkretne planove za moguće obnavljanje napada na Iran, što je dodatno uzdrmalo tržište energenata.

Geopolitičke tenzije i tržišna reakcija

Prema informacijama iz američke administracije, planovi za vojnu operaciju na Bliskom istoku mogli bi biti realizovani nakon novembarskih izbora za Kongres u Sjedinjenim Američkim Državama. Ove najave, kao i učestali napadi Huta iz Jemena na civilne ciljeve u Saudijskoj Arabiji, doprinose rastu nesigurnosti na tržištu. Sjedinjene Američke Države su, zbog povećane opasnosti, naredile zaposlenima u državnoj službi i njihovim porodicama da napuste Saudijsku Arabiju. Prema portparolu Stejt departmenta, razlog su sve češći napadi Huta, koje podržava Iran.

Nafta od 100 dolara i globalna ekonomska otpornost

Iako je psihološka granica od 100 dolara za barel ponovo aktuelna, analitičari ocenjuju da globalna ekonomija danas pokazuje veću otpornost na energetske šokove. Dejvid Vagner, direktor i portfolio menadžer u kompaniji Aptus Capital Advisors, ističe da „nafta po ceni od 100 dolara po barelu danas ima sasvim drugačije značenje nego pre 20 ili 30 godina“. On navodi podatke američke vlade prema kojima je benzin pre deset godina činio oko 5 odsto raspoloživog dohotka prosečnog Amerikanca, dok je danas taj udeo otprilike upola manji. Kao rezultat, domaćinstva su sada u boljoj poziciji da podnesu visoke troškove energije. Osim toga, iako trenutni rast izaziva zabrinutost, analitičari smatraju da su cene sirove nafte i dalje ispod istorijskih maksimuma kada se prilagode za inflaciju. Uporedo sa tim, tržišni akteri ostaju fokusirani na razvoj događaja na Bliskom istoku i moguće posledice za globalno snabdevanje energentima.

Implikacije za tržište energenata

Povećanje cene nafte ima direktan uticaj na troškove prevoza, industrijsku proizvodnju i inflaciju širom sveta. Ipak, zahvaljujući smanjenoj izloženosti potrošača energetskim šokovima, efekat na širu ekonomiju mogao bi biti blaži nego u prethodnim decenijama. S obzirom na trenutnu volatilnost i neizvesnost, investitori i analitičari pomno prate svaki novi signal iz regiona. Cene nafte na svetskim berzama ostaju ključni indikator za predviđanje daljih ekonomskih kretanja.

U Srbiji posluje 267.560 preduzetnika, najviše u Beogradu i inovacionim delatnostima; zapošljavaju 253.723 radnika

Preduzetnici u Srbiji doprinose sa 31,5 odsto ukupne bruto dodate vrednosti, dok ostvaruju samo 10 odsto ukupnog prometa, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu. U Srbiji je registrovano 267.560 aktivnih preduzetnika, a najviše ih je u Beogradu i okolini, gde posluje 28,7 odsto svih preduzetničkih radnji. U Vojvodini je 25,2 odsto preduzetnika, dok Šumadija i Zapadna Srbija beleže 28,1 odsto, a Južna i Istočna Srbija 17,9 odsto.

Struktura preduzetnika i doprinos sektora

Najveći broj preduzetnika bavi se stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, što čini 17,6 odsto ukupnog broja. Sektor trgovine na veliko i malo, uključujući popravku motornih vozila i motocikala, zauzima drugo mesto sa 15,9 odsto, dok prerađivačka industrija obuhvata 13,3 odsto preduzetnika. Građevinarstvo čini 11,1 odsto, saobraćaj i skladištenje 8,3 odsto, a informisanje i komunikacije 7,8 odsto. Preduzetnici u navedenim sektorima ostvaruju različit udeo u zapošljavanju i prometu, pri čemu su inovacione delatnosti brojne, ali sa manjim brojem zaposlenih. U 2025. godini, preduzetnici su zapošljavali ukupno 253.723 radnika, što je manje od broja registrovanih radnji. Najveća disproporcija zabeležena je u Beogradskom regionu, sa 77.000 registrovanih radnji i 53.398 zaposlenih. U Vojvodini je 27,8 odsto zaposlenih, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 30,0 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji svaki peti zaposleni radi kod preduzetnika.

Promet i bruto dodata vrednost kod preduzetnika

Promet preduzetnika takođe varira po regionima. U Beogradskom regionu ostvaruje se 26 odsto ukupnog prihoda, u Vojvodini 24,8 odsto, dok Šumadija i Zapadna Srbija imaju 30,8 odsto ukupnog prometa. Južna i Istočna Srbija učestvuju sa 18,4 odsto ukupnog obrta. Kada je reč o sektorima, najviše prometa ostvaruje trgovina sa 31,6 odsto, prerađivačka industrija sa 16,9 odsto, građevinarstvo 13,3 odsto, dok stručne delatnosti čine 10 odsto ukupnog prometa. Saobraćaj i skladištenje imaju 6,8 odsto, dok usluge smeštaja i ishrane ostvaruju 6,1 odsto prometa. Bruto dodata vrednost, kao ključni pokazatelj ekonomske aktivnosti, najizraženija je u Beogradskom regionu sa 31,5 odsto. Vojvodina beleži 25,9 odsto, dok Šumadija i Zapadna Srbija imaju udeo od 26,4 odsto.

Analiza zapošljavanja i regionalnih razlika

Zanimljivo je da stručne, naučne i inovacione delatnosti prednjače po broju radnji, ali zapošljavaju samo 6,5 odsto ukupnog broja angažovanih radnika. Najviše radne snage angažovano je u sektoru trgovine, koji zapošljava 22,4 odsto svih radnika kod preduzetnika. Prerađivačka industrija zapošljava petinu ukupne radne snage, ugostiteljstvo i usluge smeštaja i ishrane angažuju 16,2 odsto, dok građevinarstvo ima učešće od 13,2 odsto. Stručnjaci ističu da u intelektualnim uslugama preduzetnici uglavnom posluju sami i retko zapošljavaju druge, dok u trgovini i zanatstvu postoji potreba za većim brojem zaposlenih.

Revidirana metodologija i značaj za privredu

Nova metodologija Republičkog zavoda za statistiku obuhvata samo aktivne preduzetnike koji su predali završne račune ili imaju rešenja o oporezivom dohotku. Radnje u stanju mirovanja ili privremene obustave delatnosti su izostavljene iz obračuna. To je dovelo do smanjenja ukupnog broja registrovanih preduzetnika, ali je povećalo preciznost podataka o ekonomskoj aktivnosti ovog sektora. Kao rezultat, podaci jasno pokazuju značaj koji preduzetnici imaju za regionalni razvoj i tržište rada u Srbiji. Zbog toga je njihov udeo u bruto dodatoj vrednosti posebno važan za ukupnu stabilnost privrede.

Gubitak kupoprodajnog ugovora može odložiti prodaju ili nasledni postupak; rešenje je zahtev kod beležnika, suda ili katastra

Gubitak kupoprodajnog ugovora za stan predstavlja čest problem na tržištu nekretnina. Prema procedurama, kopija ovog dokumenta može se zatražiti kod javnog beležnika koji ga je potvrdio, u arhivi suda koji je izvršio overu ili, u pojedinim slučajevima, u katastru ako je ugovor tamo dostavljen. Za izdavanje prepisa neophodno je pripremiti podatke o kupovini, dokazati identitet i pravo na preuzimanje isprave. Nedostatak ugovora može značajno odložiti prodaju ili pokretanje ostavinskog postupka, iako upis u katastar ostaje nepromenjen ukoliko je vlasnik već registrovan.

Kako tražiti kopiju izgubljenog kupoprodajnog ugovora

Najvažniji korak kada je u pitanju kako tražiti kopiju izgubljenog kupoprodajnog ugovora jeste identifikacija podataka o overi – ime javnog beležnika ili naziv suda, godina i broj overe. Ovi podaci omogućavaju preciznu pretragu dokumentacije. Osim toga, korisno je proveriti staru prepisku, dokumentaciju stambenog kredita, poreska rešenja i rešenja o upisu. Prodavac, odnosno druga ugovorna strana, može pomoći slanjem relevantnih podataka sa svog primerka ugovora. U slučaju da broj overe nije poznat, preporučuje se navođenje približne godine kupovine, imena ugovornika i osnovnih podataka o stanu. Kancelarija beležnika ili sudska arhiva mogu dodatno pojasniti koje informacije su potrebne za pretragu.

Ako je ugovor solemnizovan kod javnog beležnika, zahtev se podnosi kancelariji koja je potvrdila ugovor. Potrebno je navesti svojstvo podnosioca zahteva (kupac, prodavac, naslednik ili punomoćnik). Zakon o javnom beležništvu predviđa trajno čuvanje ovih isprava. Ukoliko beležnik više ne radi, Javnobeležnička komora Srbije daje informaciju o tome kod koga su prebačeni spisi. U slučaju da je ugovor overen pred sudom, zahtev se šalje sudu ili arhivi naslednog suda, pri čemu je potrebno popuniti obrazac sa osnovnim podacima i obrazloženjem zahteva. Pravo na prepis imaju stranke i druga lica sa opravdanim interesom.

Dokumentacija i procedura za izdavanje kopije

Kupac ili prodavac prilažu važeću ličnu kartu ili pasoš i zahtev za izdavanje prepisa. Ako je potrebno, dodaje se dokaz o promeni prezimena. Naslednik prilaže ličnu ispravu i pravosnažno rešenje o nasleđivanju, dok punomoćnik dostavlja punomoćje i svoju ličnu ispravu. Prilikom podnošenja zahteva, preporučuje se prethodno proveriti kod ustanove da li je potrebna dodatna dokumentacija ili taksa, kao i iznos koji treba uplatiti. Pre uplate, proverite instrukciju ustanove, račun i poziv na broj.

Katastar može pomoći ako je ugovor prethodno dostavljen kao osnov za upis prava svojine. U tom slučaju, zahtev za uvid u zbirku isprava i kopiju dokumenta podnosi se nadležnoj službi Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) lično ili poštom, uz navođenje katastarske opštine, parcele i podataka o stanu. RGZ naglašava da izvod iz katastra ne sadrži sve podatke iz ugovora, poput cene ili detalja o isplati, pa je za te informacije neophodna upravo isprava iz zbirke, ako je dostupna.

Gubitak kupoprodajnog ugovora za stan zahteva brzu i preciznu reakciju, jer bez ovog dokumenta teško je dokazati pojedine ugovorene obaveze ili prava. Pravilno prikupljena dokumentacija i poznavanje procedura mogu značajno skratiti vreme čekanja na izdavanje kopije i umanjiti posledice za vlasnike nekretnina.