Prosečna cena stana dostigla 3.219 evra po kvadratu, udeo kupovina na kredit porastao na 40 odsto

Coreside, brokersko-konsultantska kompanija za nekretnine u okviru Marera grupe, objavila je izveštaj koji analizira beogradsko tržište stanova za prvo polugodište 2026. godine. Prema podacima iz izveštaja, stabilna prodaja stanova u Beogradu ostaje ključna karakteristika tržišta, dok je u istom periodu zabeležen rast kreditnog finansiranja i pomeranje ka višim cenovnim segmentima. U prvih šest meseci 2026. godine prodato je 8.538 stanova, što je 1,1% više u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna realizovana cena iznosila je 3.219 evra po kvadratnom metru.

Detaljna struktura prodaje i kretanje cena

Prosečna cena stanova u novogradnji iznosila je 3.247 evra, dok je kod starogradnje bila 3.201 evro po kvadratu. Kao rezultat promene tržišnih okolnosti, udeo kupovina stanova putem kredita porastao je sa 23% u prvom polugodištu 2023. godine na 40% u istom periodu 2026. godine. Ova promena ukazuje na jačanje poverenja kupaca i rast značaja kreditnog finansiranja za ukupnu stabilnost tržišta stanova u Beogradu. Takođe, sve više kupaca bira stanove u višim cenovnim segmentima, što dodatno utiče na prosečne cene i strukturu tržišta.

Pomeranje ka višim cenovnim segmentima

U prvom polugodištu 2026. godine stanovi sa cenom iznad 3.000 evra po kvadratu činili su 40% ukupne prodaje. To je značajna promena u poređenju sa 2021. godinom, kada je taj udeo iznosio svega 6%. S druge strane, stanovi u cenovnom rasponu od 1.001 do 2.000 evra sada čine 19% ukupne prodaje, dok su 2021. godine činili 57%. Segment od 2.001 do 3.000 evra po kvadratu ostaje najzastupljeniji pojedinačni rang, sa 38% ukupnog tržišta. Ova strukturalna promena odražava rast potražnje za boljim lokacijama i kvalitetnijim projektima. “Podaci za prvo polugodište pokazuju da je beogradsko tržište stanova ušlo u zreliju fazu. Prodaja se održava na stabilnom nivou, a sve veći broj kupaca odlučuje se za kupovinu uz kredit, što govori o poverenju u tržište i dugoročnu vrednost nekretnina. Istovremeno, kupci su sve zahtevniji kada je reč o lokaciji i kvalitetu projekta. U takvim okolnostima, prednost će imati projekti koji kvalitetom i pouzdanošću opravdavaju ulaganje i dugoročno poverenje kupaca”, izjavio je Bojan Ljubičić, direktor real estate portfolija u kompaniji Marera.

Razvoj novih projekata i aktivnosti na tržištu

Budući razvoj tržišta stanova u Beogradu oblikuje više od 30 velikih stambenih projekata obuhvaćenih analizom Coreside tima. Ukupna površina tih projekata iznosi oko 4,1 milion kvadratnih metara, sa planiranim završetkom do 2030. godine. Najaktivnije zone ostaju Novi Beograd i Beograd na vodi, dok se veći projekti šire i na Palilulu i Čukaricu. U prvih šest meseci 2026. godine izdato je 1.244 građevinske dozvole za stambene objekte, što je 16% više nego prethodne godine. Ipak, odobrena stambena površina smanjena je za 19%, što ukazuje na promenu prosečne veličine i strukture novih projekata. Broj kupoprodaja građevinskih parcela skoro je utrostručen u odnosu na 2015. godinu, što prati rast građevinske aktivnosti i broj završenih stanova. Na tržištu zakupa zabeležena je relativna stabilnost, sa manjim korekcijama zakupnina na pojedinim lokacijama. Najviše cene i dalje beleže atraktivne i premium zone Beograda. Izveštaj Coreside zasnovan je na podacima Narodne banke Srbije, Republičkog geodetskog zavoda i Republičkog zavoda za statistiku, dopunjen analizama internog tima.

Italijanska osiguravajuća grupa proširuje odgovornosti ključnih rukovodilaca i optimizuje upravljanje tržištima od 2. novembra

Generali Grupa, italijanski lider u sektoru osiguranja, zvanično je najavila uvođenje nove organizacione strukture koja stupa na snagu 2. novembra 2026. godine. Nova struktura ima za cilj efikasniju koordinaciju između sedišta Grupe i poslovnih tržišta, kao i podršku završnoj fazi strateškog plana „Lifetime Partner 27: Driving Excellence“. Ova promena je deo priprema za naredni strateški ciklus 2028–2030, saopštila je Generali Grupa nakon sednice Upravnog odbora kojom je predsedavao Andrea Sironi.

Nova organizaciona struktura i ključne promene

Nova organizaciona struktura podrazumeva proširenje odgovornosti za Đulija Tercariola, Direttore Generale – Group Deputy CEO. U njegovu nadležnost prelaze funkcije koje su ranije bile pod General Manager-om, a ta pozicija se ukida. U Tercariolovu nadležnost prelaze jedinice Global Investment Management, Group Operations, Group Marketing & Customer i Group Security, koje vode Luka Ćetrano, Dejvid Cis, Izabel Koner i Remo Marini.

Osim toga, odgovornosti Sesil Pajar, Group Chief Transformation Officer, proširuju se na oblasti Sustainability, pod rukovodstvom Lučije Silve, i od 1. januara 2027. godine na Insurance M&A, koju vodi Rikardo Kandoni. Unutar iste organizacione celine biće formirane nove jedinice: Group Insurance & Business Performance, na čelu sa Santjago Vilja, i Special Projects Unit, koju vodi Manlio Lostuci.

Efikasnije upravljanje tržištima i liderstvo

Od 1. januara 2027. godine, tržišta osiguranja biće reorganizovana u pet oblasti pod nadzorom Đulija Tercariola. Zapadna Evropa i Latinska Amerika, na čelu sa Žan-Loran Granijeom, objediniće Francusku, Španiju, Portugal, Švajcarsku, Latinsku Ameriku i Grčku, radi jačanja koordinacije i razmene ekspertize. Italija i Global Corporate & Commercial vodiće Đankarlo Fanćel, Nemačku Stefan Leman, region Azije Roberto Leonardi, a Austriju i Centralnu i Istočnu Evropu Gregor Pilgram.

Redion Group, kojom upravlja Antoan Parizi, biće direktno pod Direttore Generale – Group Deputy CEO. Ova globalna platforma integriše Assistance i Employee Benefits sa ciljem ubrzanja povezivanja usluga i osiguravajuće ekspertize.

Banca Generali, na čelu sa Đan Marija Mosa, ostaje pod istim rukovodstvom. Unapređenja organizacione strukture reflektuju razvoj internih talenata i međunarodno iskustvo kadrova.

Imenovanja i ekonomski kontekst

Od 1. januara 2027. godine, Laetitija Leonard-Rojter biće imenovana za CEO Generali France, a Gregor Pilgram za CEO Generali CEE Holding. Oboje, kao i Antoan Parizi, postaju članovi Group Management Committee (GMC). Na dan objave, Leonard-Rojter poseduje 75.876 akcija Assicurazioni Generali S.p.A., Pilgram 142.587, a Parizi 73.184 akcija.

Kao rezultat ovih promena, Generali Grupa očekuje jednostavniju koordinaciju i efikasnije korišćenje resursa na tržištima. Funkcije Finance, People & Organization, Communications & Public Affairs i General Counsel nastavljaju da direktno odgovaraju CEO-u Grupe. Ove promene podržavaju stratešku orijentaciju kompanije ka održivosti i daljem jačanju konkurentnosti na evropskom i globalnom tržištu osiguranja.

Građani zahtevaju veću transparentnost i borbu protiv korupcije dok investitori planiraju luksuzni rizort na ostrvu Sazan

Protesti u Albaniji eskalirali su u oktobru 2026. godine zbog najavljenog luksuznog turističkog projekta vrednog više od 200 miliona evra. Projekat je povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, i investicionom firmom Affinity Partners. Demonstracije su prerasle u nasilje usled nezadovoljstva građana načinom na koji je vlast dodelila strateški status ovom projektu, bez dovoljno javne transparentnosti i uz sumnje na korupciju.

Uzroci protesta u Albaniji i sporni građevinski ugovori

Protesti su počeli još u maju ove godine, kada je javnost saznala da investitori bliski Kušneru planiraju izgradnju luksuznog kompleksa na južnom delu Albanije. Slična situacija dogodila se i u Srbiji, gde su građani ranije protestovali protiv projekta Generalštab. Ključni razlog nezadovoljstva u Albaniji jeste način na koji je vlada premijera Edija Rame pogodovala privatnim investitorima. Demonstranti su istakli da vlast nije poštovala principe ravnopravnosti i transparentnosti, što je otvorilo prostor za sumnje u koruptivne radnje. Optužnica protiv bivše potpredsednice vlade Belinde Baluku formalizovana je u oktobru 2026. godine. Baluku se tereti da je uticala na dodelu dva građevinska ugovora u 2021. godini ukupne vrednosti preko 200 miliona evra. Ona je, uz to, optužena za narušavanje konkurencije u javnim nabavkama, pasivnu korupciju i pranje novca.

Zaoštravanje protesta i reakcije vlasti

Protesti u Albaniji su tokom oktobra prerasli u širi antivladin pokret, predvođen mladima i studentima. Demonstranti zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, bolje uslove obrazovanja i jaču borbu protiv korupcije. Sukobi su eskalirali – deo demonstranata palio je državne zgrade, napadao banke i poslovne objekte, kao i policiju. Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima. Premijer Rama je osudio nasilje i najavio moguće snižavanje starosne granice za krivičnu odgovornost, te ograničenja korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Ipak, odbio je da podnese ostavku, ističući da komisija kojom je predsedavao jeste odobrila status strateškog investitora kompaniji povezanoj sa Kušnerom, ali da to ne dokazuje njegov lični interes. Kao rezultat ovih dešavanja, javnost u Albaniji ostaje zabrinuta zbog koncentracije političke i ekonomske moći, nedostatka transparentnosti i korupcije na visokom nivou vlasti. Situacija u Albaniji podseća na ranije primere iz regiona, gde su investicije i javni projekti često izazivali sumnje u regularnost procedura, što dodatno podstiče građanski aktivizam i zahteve za odgovornijom vlašću.