Naučnici su izmerili da vraćanje sata unazad donosi samo 33 minuta više sna, iako mnogi očekuju ceo sat.

Prema najnovijim istraživanjima, vraćanje sata unazad donosi manje dodatnog sna nego što većina ljudi očekuje. U noći između subote i nedelje, 25. oktobra, u Srbiji će se kazaljke pomeriti sa 3 na 2 sata. Ovim se završava letnje i počinje zimsko računanje vremena. Međutim, iako bi vraćanje sata unazad trebalo da znači još sat vremena odmora, naučnici su pokazali da to nije baš tako.

Zanimljivo je da je studija sprovedena na skoro 11.800 ljudi pokazala da su ljudi tokom noći kada se menja vreme spavali u proseku samo 33 minuta duže nego prethodne nedelje. Ova razlika je znatno manja od očekivanih 60 minuta, što ukazuje na to da naše telo ne reaguje jednostavno na pomeranje kazaljki.

Zašto vraćanje sata unazad ne donosi ceo sat više sna?

Naš unutrašnji biološki sat navikava se na ustaljeno vreme buđenja, svetlost i svakodnevnu rutinu. Zbog toga mnogi ljudi, čak i kada imaju mogućnost da spavaju duže, često ustaju ranije nego što su planirali. Na ovaj način, vraćanje sata unazad često ne donosi očekivani dodatni odmor.

Osim toga, iako se sunce od tada pojavljuje i zalazi približno sat ranije, organizam se ne prilagođava odmah na promenu vremena. Naročito ponedeljkom, neki ljudi osećaju blago “pomerenje” ritma, jer se njihov unutrašnji sat još uvek prilagođava novom rasporedu svetlosti i buđenja.

Kako najlakše prebroditi prelazak na zimsko računanje vremena

Iako je vraćanje sata unazad obično lakše za većinu ljudi nego prolećno pomeranje unapred, prelaz može kratkotrajno poremetiti ritam spavanja, koncentraciju i osećaj budnosti. Zbog toga se preporučuje da ne ostajete budni sat duže u subotu veče, već da legnete približno u isto vreme kao i inače.

Ujutru je korisno izložiti se dnevnoj svetlosti, jer to pomaže vašem biološkom satu da se brže uskladi sa novim vremenom. Takođe, narednih dana pokušajte da zadržite uobičajeni ritam odlaska na spavanje i buđenja, kako bi promena što manje uticala na vaše funkcionisanje.

Koje uređaje treba ručno podesiti?

Većina pametnih telefona, računara i modernih uređaja automatski prelazi na novo vreme, ukoliko je uključeno automatsko podešavanje. Ipak, vredi proveriti zidni sat, budilnik, kao i satove na rerni, mikrotalasnoj ili u automobilu, jer oni možda zahtevaju ručno pomeranje.

Važno je zapamtiti jednostavno pravilo: u jesen kazaljke vraćamo unazad. Iako vraćanje sata unazad ne donosi pun sat više sna, razumevanje načina na koji funkcioniše naš unutrašnji sat može pomoći da lakše prebrodite ovu promenu.

Uz primenu termoizolacije i zamenu stolarije, računi za grejanje mogu biti niži, a građanima su dostupne i državne subvencije.

Pred zimsku sezonu, mnogi građani razmišljaju kako da smanje račune za grejanje i olakšaju porodični budžet. Prema stručnjacima, računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto ako se objekat adekvatno termoizoluje i izvrši zamena stolarije. Ovo posebno važi za stare kuće i zgrade, a konkretni programi subvencija dodatno olakšavaju proces.

Računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto uz termoizolaciju

Najveći potrošači toplotne energije u Srbiji su višeporodične stambene zgrade i kuće izgrađene sredinom prošlog veka. Tada je energija bila jeftina, pa objekti nisu imali dobru izolaciju. Prema rečima inženjera arhitekture i sekretara Udruženja mineralnih vuna Srbije, Dušana Korunovskog, kvalitet gradnje tih objekata je izuzetno loš, a izolacija gotovo da ne postoji. On ističe da se u takvim zgradama, kroz izolaciju fasade, krova i zamenu stolarije, može postići prosečna ušteda energije od 50 odsto, dok kod najlošijih objekata uštede idu i do 70 odsto.

Pored toga, građanima i stambenim zajednicama u Srbiji na raspolaganju su konkretni programi podrške za energetsku sanaciju. Ovi programi omogućavaju subvencije za izolaciju fasade i krova, ugradnju solarnih panela i toplotnih pumpi ili kotlova, kao i zamenu stolarije. Sve se realizuje kroz projekte podržane na opštinskom nivou i državnim subvencijama.

Programi subvencija i ESCO modeli za smanjenje troškova

Za porodične kuće, kroz projekte Svetske banke i Relof-a, domaćinstva mogu konkurisati za subvencionisanje četiri ključna elementa: izolaciju fasade, izolaciju krovova, ugradnju solarnih panela i toplotnih pumpi/kotlova, kao i zamenu stolarije. Programi su dostupni na opštinskom nivou, što povećava dostupnost širokom broju građana.

Za višeporodične zgrade u većim gradovima, tu je javni ESCO projekat koji finansira Evropska banka za obnovu i razvoj. U prvoj fazi obuhvaćeno je oko 600 zgrada u Beogradu i Novom Sadu, prepoznatih kao najveći potrošači. Model funkcioniše tako što toplana finansira rekonstrukciju i izolaciju, dok stanari investiciju otplaćuju kroz redovne račune za grejanje u periodu do 10 godina. Nakon otplate, računi drastično padaju, što direktno štedi kućni budžet i smanjuje uvoznu zavisnost države.

Izbor materijala i preporuke stručnjaka

Prilikom izbora materijala za izolaciju fasada i krovova, stručnjaci preporučuju da se posebno vodi računa o protivpožarnoj zaštiti. Kamena i staklena vuna su najbezbedniji materijali jer su potpuno negorivi i sprečavaju širenje požara. Kamena vuna se koristi za fasade, dok je staklena pogodna za kose krovove zbog lakšeg modelovanja.

Optimalna debljina izolacije iznosi 10 do 12 centimetara, odnosno duplo više od standardnog panela. Donji deo fasade uz zemlju treba zaštititi čvršćim materijalom koji je otporan na udarce i prskanje vode. Na taj način se dodatno povećava dugovečnost izolacije i smanjuju gubici toplote.

Konačno, računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto uz pravu kombinaciju termoizolacije i zamene stolarije. Državne subvencije i podrška građanima čine ovaj proces dostupnijim, a pravilnim izborom materijala obezbeđuje se i dodatna sigurnost objekta. S obzirom na rastuće cene energije, ulaganje u energetski efikasna rešenja postaje sve važnije za domaćinstva širom Srbije.

Još 14 zdravstvenih radnika odlučilo je da se vrati iz inostranstva i nastavi karijeru u Srbiji, podržani akcijom Ministarstva zdravlja.

Još 14 zdravstvenih radnika, koji su stekli iskustvo od Amerike do Saudijske Arabije, vraća se u Srbiju i nastavlja rad u domaćim zdravstvenim ustanovama. Ovaj povratak lekara u Srbiju odvija se uz podršku Kancelarije za saradnju sa dijasporom Ministarstva zdravlja. Sada je broj povratnika blizu 500, što dodatno jača kadrovski potencijal srpskog zdravstvenog sistema.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, istakao je da povratak lekara iz inostranstva predstavlja značajan korak u osnaživanju domaćeg zdravstva. “Odluka ovih ljudi da se vrate i leče naše građane, ali i podižu svoje porodice ovde, pokazuje poverenje u budućnost Srbije. Naša ulaganja u bolnice i opremu imaju smisla upravo zahvaljujući stručnjacima koji svoje znanje stavljaju u službu građana. Svaki povratnik donosi novo iskustvo i znanje, a zdravstvo dobija porodicu koja je svoju budućnost vezala za Srbiju”, naveo je ministar Lončar.

Povratak lekara u Srbiju: iskustva iz sveta za domaće pacijente

Jedan od povratničkih primera je bračni par lekara, dr Srđan Stojković i dr Sanja Stojković Marković, koji su osam godina radili u Sjedinjenim Američkim Državama, a sada nastavljaju karijeru u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac. “Vratili smo se zbog naše dece i njihove budućnosti. Posebno nam je važno što vidimo da je zdravstveni sistem u Srbiji danas mnogo napredovao. To je velika prilika i za naš profesionalni razvoj”, istakli su supružnici Stojković.

Iz Nemačke se u Dom zdravlja Leskovac vraća Marjan Ilić, stomatološki tehničar i zubni protetičar. Njegov otac, Nenad Ilić, zahvalio je Ministarstvu zdravlja što je omogućilo njegovom sinu da se vrati i radi u svojoj zemlji, gde su mu porodica i četvoro dece.

Stručnjaci iz različitih oblasti jačaju timove širom Srbije

Među povratnicima je i dr Mehmed Mujdragić, specijalista opšte i abdominalne hirurgije, koji je četiri godine boravio u Nemačkoj radi usavršavanja. On će raditi u Opštoj bolnici Novi Pazar. U Srbiju stižu i drugi stručnjaci: dr Anđela Nikolić iz Slovenije nastavlja karijeru u KBC “Zvezdara”, a dr Željka Dobrić se posle usavršavanja u Švajcarskoj priključuje Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. U Niš dolazi dr Sanja Bacanović, specijalista radiologije, dok će dr Aleksandra Vučićević raditi kao pedijatar u KBC „Zemun“ nakon angažmana u Saudijskoj Arabiji.

Filip Puce i Ivan Milošević, strukovni fizioterapeuti iz Nemačke, pridružuju se timovima u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, odnosno Domu zdravlja Veliko Gradište. Željka Slavujević, laboratorijski tehničar, nastavlja u Domu zdravlja Bačka Palanka, dok Irena Džunić, medicinska sestra, dolazi u Opštu bolnicu Pirot. Takođe, medicinska sestra Marija Stojanović vraća se iz Austrije u Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“, a Anita Bašić nakon rada u Engleskoj nastavlja u Domu zdravlja Ruma.

Podrška Ministarstva zdravlja povratku lekara u Srbiju

Ministarstvo zdravlja, kroz Kancelariju za saradnju sa dijasporom, nastavlja da pruža podršku zdravstvenim radnicima koji žele da se vrate i doprinesu razvoju zdravstva. Ministar Lončar naglašava da je cilj da Srbija bude zemlja u kojoj medicinski stručnjaci mogu da napreduju i zajedno sa porodicama grade budućnost. Povratak lekara u Srbiju donosi nova znanja, jača zdravstveni sistem i doprinosi kvalitetnijoj brizi za građane.