Meteorolog Slobodan Sovilj najavljuje kišu sa peskom iz Afrike, slabije padavine do kraja oktobra i topliji novembar i decembar.

Žuto nebo i prljava kiša u Srbiji danas će biti vidljivi zbog pojave saharskog peska, najavio je meteorolog Slobodan Sovilj. U većini mesta pašće od 5 do 20 litara kiše po kvadratnom metru, najviše u jugozapadnim i centralnim krajevima. Prema njegovim rečima, iako će padavine donekle popraviti stanje zemljišta, do kraja oktobra ne očekuju se obilnije padavine.

Vodostaj Dunava ostaje nizak. Sovilj ističe da je za značajniji oporavak neophodno da u gornjem slivu reke padne između 100 i 150 litara kiše po kvadratnom metru, što je moguće tek posle višenedeljnih padavina. U ovom trenutku, padavine u srednjoj Evropi nisu dovoljne za oporavak vodostaja ni u Srbiji ni u uzvodnim delovima reke.

Kako nastaje žuto nebo i prljava kiša u Srbiji?

Sovilj objašnjava da su Srbiju zahvatila dva frontalna sistema. Prvi je oslabio tokom prethodne večeri, dok se danas očekuje novi prodor sa severozapada koji donosi kišu i pad temperature. Na severu zemlje maksimalne temperature biće slične jutarnjim vrednostima. Zbog vetrova iz severne Afrike, u atmosferu stižu čestice peska, što uzrokuje žućkasto nebo i prljavu kišu.

Govoreći o saharskom pesku, Sovilj navodi da će povećana koncentracija čestica biti prolazna i da će se tokom popodneva pesak premeštati dalje na istok. Prljava kiša, prema njegovim rečima, obično je žućkasto-smeđe boje, a može biti i crvenkasta kada sadrži okside gvožđa. Ova pojava je najčešća u proleće, ali se može javiti tokom cele godine. Kada je koncentracija visoka, pesak se taloži i bez padavina, najčešće na prozorima i automobilima.

Padavine ispod proseka, niska reka i posledice po poljoprivredu

Prema Sovilju, padavine koje dolaze iz pravca Ligurijskog mora preko Jadrana i Alpa do srednje Evrope povezane su sa poljem niskog vazdušnog pritiska. Međutim, kako se približavaju Balkanu, postaju slabije, pa se u Srbiji ne očekuju količine kiše kao u Italiji ili na Jadranu. Do kraja oktobra, ukupna mesečna količina padavina ostaće ispod višegodišnjeg proseka, što je nepovoljno za poljoprivrednike koji čekaju vlagu za jesenju setvu.

U dosadašnjem delu oktobra, u Srbiji je palo između 10 i 30 litara kiše po kvadratnom metru, a u Beogradu 22 litra, što je oko dva i po puta manje od proseka. Sovilj očekuje da će padavine danas i u narednih 36 sati donekle popraviti bilans, ali ne dovoljno za uobičajene vrednosti.

Dunav i dalje na niskom vodostaju, šta nas čeka do kraja godine

Sovilj ocenjuje da je hidrološka situacija i dalje veoma nepovoljna, iako se stanje Dunava blago popravilo u odnosu na pre dve do tri nedelje. Na hidrološkoj stanici Bezdan, vodostaj je sada između minus 145 i minus 146 centimetara, što je oko 40 centimetara više nego ranije. Ipak, u narednim danima očekuju se samo manja kolebanja, bez značajnog oporavka.

Za ozbiljniji rast vodostaja Dunava potrebne su višenedeljne padavine u gornjem slivu reke. Sovilj napominje da su u Sredozemlju zabeležene veće količine kiše koje su izazvale bujične poplave, ali te padavine ne doprinose nužno dugoročnom oporavku reke, jer ogromne količine padnu za kratko vreme.

Kada je reč o prognozi za naredni period, Sovilj navodi da će novembar i decembar biti topliji od proseka. To znači da se ne očekuju ekstremno niske temperature do kraja godine, ali ni obilne padavine koje bi mogle značajno promeniti hidrološku sliku Srbije.

Pitanje izuvanja u gostima često izaziva dileme među Srbima, a pravila ponašanja mogu olakšati neprijatne situacije.

Večita dilema oko izuvanja u gostima među Srbima često pokreće rasprave, a “izuvanje u gostima” postaje tema koja izaziva mnogo pitanja. Mnogi domaćini očekuju da se gosti izuju odmah po ulasku, dok neki smatraju da takav zahtev može biti neprijatan. Međutim, postoje praktični razlozi zbog kojih se preporučuje izuvanje pre ulaska u tuđi dom.

Cipele svakodnevno dolaze u kontakt sa raznim površinama poput trotoara, ulica i javnih prostora. Takođe, na đonovima obuće zadržavaju se prašina, polen i mikroorganizmi. Prema rezultatima studije iz 2008. godine, koju je sproveo tim predvođen profesorom mikrobiologije i zaštite životne sredine sa Univerziteta u Arizoni, na spoljašnjoj strani obuće mogu se pronaći brojne bakterije, uključujući i Ešerihiju koli. Iako to ne znači da će bakterije sa cipela automatski izazvati bolest, izuvanje značajno smanjuje količinu prljavštine na podovima i tepisima.

Zašto je izuvanje u gostima posebno važno za alergičare

Osim blata i vidljive nečistoće, na obući se mogu zadržati polen, zemlja i sitne čestice koje se kasnije prenose na tepih ili pod. Hodanjem se te čestice mogu podići u vazduh, što posebno smeta osobama sa alergijama. Tepisi zadržavaju više alergena, dok se parket ili pločice lakše čiste. Iako otirač ispred vrata može zadržati deo prljavštine, sitnije čestice i dalje završavaju u unutrašnjosti doma.

Kako bi izuvanje u gostima proteklo bez neprijatnosti, preporučuje se priprema čistih papuča za goste. Ova praksa potiče iz navika naših baka i jasno pokazuje gostima da se u domu poštuje određeno pravilo, bez potrebe za objašnjavanjem. Ako uz ulaz stoji polica ili korpa za cipele, gost će lako shvatiti šta se očekuje. U slučaju da je ipak potrebno napomenuti, dovoljno je uz osmeh reći: “Kod nas se izuvamo, evo papuča.”

Kako izuvanje u gostima utiče na čistoću doma

Na taj način izuvanje postaje deo kućnog pravila, a podovi ostaju čistiji, sa manje prašine i alergena. Papuče za goste pomažu da se izbegne neprijatna situacija, dok domaćini zadržavaju kontrolu nad higijenom u svom prostoru. Osim toga, jednostavna komunikacija i vidljivo mesto za obuću olakšavaju gostima da se prilagode.

Konačno, izuvanje u gostima nije samo pitanje tradicije ili kulture, već i praktične brige za zdravlje i čistoću doma. Priprema papuča i ljubazno obaveštavanje gostiju može sprečiti nesporazume i učiniti boravak prijatnijim za sve.

Uz primenu termoizolacije i zamenu stolarije, računi za grejanje mogu biti niži, a građanima su dostupne i državne subvencije.

Pred zimsku sezonu, mnogi građani razmišljaju kako da smanje račune za grejanje i olakšaju porodični budžet. Prema stručnjacima, računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto ako se objekat adekvatno termoizoluje i izvrši zamena stolarije. Ovo posebno važi za stare kuće i zgrade, a konkretni programi subvencija dodatno olakšavaju proces.

Računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto uz termoizolaciju

Najveći potrošači toplotne energije u Srbiji su višeporodične stambene zgrade i kuće izgrađene sredinom prošlog veka. Tada je energija bila jeftina, pa objekti nisu imali dobru izolaciju. Prema rečima inženjera arhitekture i sekretara Udruženja mineralnih vuna Srbije, Dušana Korunovskog, kvalitet gradnje tih objekata je izuzetno loš, a izolacija gotovo da ne postoji. On ističe da se u takvim zgradama, kroz izolaciju fasade, krova i zamenu stolarije, može postići prosečna ušteda energije od 50 odsto, dok kod najlošijih objekata uštede idu i do 70 odsto.

Pored toga, građanima i stambenim zajednicama u Srbiji na raspolaganju su konkretni programi podrške za energetsku sanaciju. Ovi programi omogućavaju subvencije za izolaciju fasade i krova, ugradnju solarnih panela i toplotnih pumpi ili kotlova, kao i zamenu stolarije. Sve se realizuje kroz projekte podržane na opštinskom nivou i državnim subvencijama.

Programi subvencija i ESCO modeli za smanjenje troškova

Za porodične kuće, kroz projekte Svetske banke i Relof-a, domaćinstva mogu konkurisati za subvencionisanje četiri ključna elementa: izolaciju fasade, izolaciju krovova, ugradnju solarnih panela i toplotnih pumpi/kotlova, kao i zamenu stolarije. Programi su dostupni na opštinskom nivou, što povećava dostupnost širokom broju građana.

Za višeporodične zgrade u većim gradovima, tu je javni ESCO projekat koji finansira Evropska banka za obnovu i razvoj. U prvoj fazi obuhvaćeno je oko 600 zgrada u Beogradu i Novom Sadu, prepoznatih kao najveći potrošači. Model funkcioniše tako što toplana finansira rekonstrukciju i izolaciju, dok stanari investiciju otplaćuju kroz redovne račune za grejanje u periodu do 10 godina. Nakon otplate, računi drastično padaju, što direktno štedi kućni budžet i smanjuje uvoznu zavisnost države.

Izbor materijala i preporuke stručnjaka

Prilikom izbora materijala za izolaciju fasada i krovova, stručnjaci preporučuju da se posebno vodi računa o protivpožarnoj zaštiti. Kamena i staklena vuna su najbezbedniji materijali jer su potpuno negorivi i sprečavaju širenje požara. Kamena vuna se koristi za fasade, dok je staklena pogodna za kose krovove zbog lakšeg modelovanja.

Optimalna debljina izolacije iznosi 10 do 12 centimetara, odnosno duplo više od standardnog panela. Donji deo fasade uz zemlju treba zaštititi čvršćim materijalom koji je otporan na udarce i prskanje vode. Na taj način se dodatno povećava dugovečnost izolacije i smanjuju gubici toplote.

Konačno, računi za grejanje mogu da budu manji i do 70 odsto uz pravu kombinaciju termoizolacije i zamene stolarije. Državne subvencije i podrška građanima čine ovaj proces dostupnijim, a pravilnim izborom materijala obezbeđuje se i dodatna sigurnost objekta. S obzirom na rastuće cene energije, ulaganje u energetski efikasna rešenja postaje sve važnije za domaćinstva širom Srbije.