Samo dva milijarde evra u investicionim fondovima, dok novac na računima često miruje i ne donosi prinos

Narodna banka Srbije navodi da građani na računima po viđenju drže čak 11 milijardi evra. Ova sredstva nisu oročena, niti su uložena, već najčešće stoje neiskorišćena i ne donose nikakav prinos. Istovremeno, svi investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa nešto više od dve milijarde evra, što je oko pet puta manje od iznosa na računima.

Prinosi na investicije daleko veći od štednje

Prema podacima fonda Vista Rica Invest, ulaganje od 20.000 evra u ovaj fond vredelo je 24.712 evra do kraja septembra 2026. godine. To je rast od 4.712 evra, odnosno 23,56 odsto za dve godine, ili prosečan godišnji prinos od 11,16 procenata. S druge strane, isti iznos na deviznom računu ostao bi na 20.000 evra, bez dodatne zarade. Kao rezultat, razlika između investiranja i štednje meri se hiljadama evra.

Struktura tržišta i navike građana

Prema Komisiji za hartije od vrednosti, krajem avgusta 2025. godine, alternativni investicioni fondovi, uključujući i Vista Rica Invest, upravljali su sa 142,7 miliona evra. To je manje od jednog procenta ukupnog iznosa koji građani drže na računima. Ukupno je u Srbiji poslovalo 40 investicionih fondova i 13 društava za upravljanje. Najveći deo imovine, 1,89 milijardi evra, nalazi se u UCITS fondovima. S druge strane, tržište investicionih fondova beleži dinamičan rast: pre deset godina ukupna imovina fondova bila je deset puta manja.

Rizik i sigurnost: Šta građani biraju

Štednja u evrima u Srbiji tradicionalno se doživljava kao najbezbednija opcija, dok oročena štednja u najboljem slučaju može doneti do četiri procenta godišnje. Novac na tekućem računu, ipak, ne donosi nikakav prinos. Investiranje kroz fondove ne zahteva aktivno praćenje tržišta, već sredstva ulaže profesionalni upravljač prema jasno definisanoj strategiji. Investicije nose tržišni rizik, pa prethodni rezultati nisu garancija budućih prinosa. Ključno je da svaki ulagač razume karakteristike fonda i uskladi ulaganje sa svojim finansijskim ciljevima.

Izjave i preporuke eksperata

Stanislava Petković, izvršna direktorka Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica, naglašava: “Građani su pokazali odgovoran odnos prema očuvanju svoje ušteđevine, što je važna osnova za finansijsku sigurnost. Izazov je što značajan deo novca ostaje neiskorišćen, iako nije namenjen kratkoročnim potrebama. Investiranje ne treba da zameni štednu rezervu, već da bude sledeći korak za deo ušteđevine koji neće biti potreban u narednih nekoliko godina.”

Potencijal za razvoj tržišta i finansijsku edukaciju

Tržište investicionih fondova u Srbiji ima potencijal za dalji rast, s obzirom na ogroman iznos sredstava koja miruju na bankovnim računima. Sa rastom finansijske pismenosti, sve više građana može se odlučiti na ulaganje, balansirajući između sigurnosti štednje i mogućnosti za veći prinos kroz investiranje. Prava strategija je pronaći ravnotežu između likvidnosti, sigurnosti i očekivanog prinosa, u skladu sa ličnim potrebama.

Savet za borbu protiv korupcije upozorava da podela inspekcijskih ovlašćenja i manjak inspektora ugrožavaju bezbednost hrane u Srbiji

Savet za borbu protiv korupcije objavio je izveštaj koji ukazuje da su problemi u kontroli hrane u Srbiji posledica podeljenih nadležnosti i nedostatka inspektora. Bezbednost hrane često je prepuštena samim proizvođačima, umesto rigoroznoj državnoj kontroli, navodi se u dokumentu. Izveštaj pokriva period od 2022. do 2025. godine i ukazuje na brojne sistemske slabosti.

Problemi u kontroli hrane u Srbiji: podela nadležnosti i manjak inspektora

Kontrola hrane u Srbiji razdeljena je između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja. Inspekcijske službe, kao što su veterinarska, fitosanitarna, poljoprivredna i sanitarna inspekcija, imaju preklapajuće nadležnosti. Zbog toga dolazi do prebacivanja odgovornosti, što ostavlja pojedine faze proizvodnog i distributivnog lanca nedovoljno pokrivenim. Kao rezultat, određeni sektori — ugostiteljski objekti, brza hrana i zelene pijace — ostaju van adekvatne kontrole.

Iako je Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici otvorena, njeni puni kapaciteti i zakonska uloga nisu u potpunosti sprovedeni. Srbija se i dalje oslanja na privatne i službene laboratorije, koje često nisu izabrane transparentno. Pravni sistem, uz blagu kaznenu politiku i sporost u procesuiranju, ne deluje preventivno na prekršioce. Inspekcije podnose prijave, ali veliki broj prekršaja zastareva pre presude, dok izrečene kazne ostaju simbolične u odnosu na profit proizvođača.

Savremeni izazovi i preporuke za unapređenje bezbednosti hrane

Broj veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih inspektora znatno je manji od potreba tržišta. Jedan inspektor često pokriva veliku teritoriju i hiljade objekata, zbog čega redovne službene kontrole izostaju i inspekcije uglavnom reaguju samo po prijavama građana. Savremeni modeli prodaje, uključujući online platforme i društvene mreže, prevazilaze postojeći zakonski okvir. Tržište neregistrovane prodaje je teško kontrolisati, a prodaja kvarljive hrane van uređenih pijačnih mesta i dalje je prisutna zbog slabosti u primeni kaznenih mera.

Iako je uvođenje HACCP sistema (Hazard Analysis and Critical Control Points) obavezno za sve subjekte u lancu hrane, država nije obezbedila dovoljno fleksibilne procedure za male proizvođače, poput seoskih gazdinstava. Zbog toga mnogi mali proizvođači posluju u sivoj zoni. Zakon propisuje stroge kontrole, ali broj inspektora nije dovoljan da sprovede sve obaveze u praksi.

Uticaj na sektor i predlog centralizacije inspekcija

Savet za borbu protiv korupcije preporučuje Vladi Srbije formiranje centralizovanog tela koje bi objedinjavalo sve inspekcijske službe. Time bi se ubrzalo donošenje odluka i smanjio institucionalni sukob nadležnosti. Takođe, preporučuje se popunjavanje i proširenje broja sistematizovanih radnih mesta u inspekcijama, kao i zapošljavanje mlađih stručnjaka iz oblasti tehnologije, veterine i agronomije. Javno je podvučeno da je sprovođenje zakonske regulative u praksi ključno za efikasnost sistema bezbednosti hrane. Javna rasprava o novom Zakonu o bezbednosti hrane završena je 19. marta ove godine, a Savet je zatražio podatke o postupanju nadležnih organa za period 2022–2025.

Ovi zaključci pokazuju da kumulativni efekat podeljenih nadležnosti i nedostatka inspektora stvara sistem u kome je bezbednost hrane često prepuštena proizvođačima. To ima direktan uticaj na kvalitet i sigurnost prehrambenih proizvoda na srpskom tržištu. S obzirom na globalizaciju i promene u načinu prodaje hrane, sistemska rešenja i jačanje inspekcijskih kapaciteta ostaju prioritet za naredni period.

Privilegovani akcionari zadržali kontrolu, dok su mnogi investitori napustili tržište usled loših rezultata i slabe zaštite prava

Akcionari su u poslednjem periodu masovno prodali akcije zbog pada vrednosti i neredovnih dividendi. Veći deo njih odlučio je da napusti tržište, dok je kontrolni paket ostao u rukama privilegovanih akcionara. Ova situacija dodatno je ugrozila prava manjinskih akcionara i izazvala nizak nivo poverenja u tržište kapitala.

Pad vrednosti akcija i neredovne dividende

Akcije društva beležile su konstantan pad vrednosti, dok su finansijski rezultati iz godine u godinu bili sve lošiji. Dividende su isplaćivane neredovno i često iz kredita, što je dodatno destimulisalo ulaganje. Isplate dividendi uglavnom su se dešavale neposredno pred ključne odluke na skupštini akcionara. Zbog toga su akcionari bili nezadovoljni, a njihovo poverenje u kompaniju dodatno je opadalo.

Slaba zaštita prava manjinskih akcionara

Prava manjinskih akcionara ostala su slabo zaštićena, dok su institucije bile neaktivne u obezbeđivanju ravnopravnih uslova. U takvoj situaciji, mnogi akcionari su odlučili da prodaju svoje akcije i potraže prilike na drugim tržištima. S druge strane, deo akcionara nije bio čak ni svestan da poseduje akcije i mogućnosti koje iz toga proističu.

Tržište određuje pravu vrednost

Tržište je kroz pad cena akcija pokazalo stvarnu vrednost kompanije. Akcije nikada nisu manje vredeli, što je dodatno otežalo poziciju preostalih akcionara. Ipak, ovakva tržišna dinamika otvara mogućnost za buduće promene, jer niska vrednost može biti signal za restrukturiranje ili dolazak novih investitora. Kao rezultat, preostali akcionari i potencijalni novi investitori sada imaju priliku da preispitaju strategiju i uticaj na dalji razvoj kompanije. Ova situacija jasno pokazuje koliko je važno postojanje efikasnih institucija i poštovanje prava svih akcionara, kako bi tržište kapitala bilo atraktivno i održivo.