Korisnici kartice ostvaruju 20% popusta na osiguranje domaćinstva i dodatne pogodnosti na putno osiguranje do oktobra 2027.

DDOR osiguranje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nastavljaju saradnju kroz program Penzionerska kartica, omogućavajući penzionerima širom Srbije posebne pogodnosti na osiguranje u periodu od 1. oktobra 2026. do 1. oktobra 2027. godine. Zahvaljujući ovoj inicijativi, penzioneri mogu ostvariti 20% popusta na osiguranje domaćinstva „Moja kućica“ i jedan gratis dan putničkog zdravstvenog osiguranja za putovanja u trajanju od 7 do 30 dana. Program Penzionerska kartica pruža dodatnu finansijsku sigurnost i povoljnije uslove, što je važan korak u unapređenju kvaliteta života najstarijih građana.

Penzionerska kartica omogućava značajne benefite

Pre svega, pravo na Penzionerska kartica imaju svi penzioneri i korisnici prava iz sistema PIO. Osim toga, kartica donosi brojne benefite kod različitih partnera širom Srbije. Kao rezultat, penzioneri dobijaju priliku da obezbede sigurnost svog doma i putovanja pod povoljnijim uslovima. Pogodnosti važe za ugovaranje polisa do 1. oktobra 2027, dok polise mogu trajati do 30. septembra 2028. godine. Na taj način, korisnici ostvaruju dugoročnu zaštitu imovine i zdravlja po pristupačnijim cenama.

DDOR nastavlja razvoj programa za penzionere

Kao kompanija sa dugom tradicijom u sektoru osiguranja, DDOR potvrđuje posvećenost unapređenju bezbednosti i finansijske zaštite penzionera. Takođe, kroz nastavak programa Penzionerska kartica, DDOR podiže standarde u pristupu osiguranju za najstariju populaciju. Ova inicijativa ima za cilj da olakša svakodnevni život penzionera i pruži im sigurnost u različitim životnim situacijama. S obzirom na rastuće potrebe za specijalizovanim proizvodima, ovakav vid podrške ima poseban značaj za tržište osiguranja u Srbiji. Program Penzionerska kartica tako ostaje primer saradnje privatnog i javnog sektora u korist najugroženijih grupa stanovništva.

Rast od 6,3 odsto na godišnjem nivou najviši od marta 2022, Federalne rezerve pod pritiskom novih odluka

Proizvođačke cene u SAD zabeležile su rast od 1,3 odsto u septembru, što predstavlja najbrži mesečni skok od marta 2022. godine, saopštio je američki Biro za statistiku rada. Na godišnjem nivou, proizvođačke cene u SAD porasle su 6,3 odsto. Za rast je najviše zaslužan nagli skok troškova energije, što dodatno komplikuje odluke Federalnih rezervi o monetarnoj politici.

Proizvođačke cene u SAD pod uticajem energenata

Indeks proizvođačkih cena (PPI) porastao je 1,3 odsto u odnosu na avgust, dok je na godišnjem nivou rast iznosio 6,3 odsto. Ovi rezultati premašili su očekivanja analitičara i ukazuju na snažne inflatorne pritiske u američkoj privredi. Cene fizičkih proizvoda porasle su 2,6 odsto, što je najviša mesečna stopa od kada se ovaj podatak beleži od decembra 2009. godine. Glavni pokretač ovog rasta bio je skok cena energije, koja je poskupela 10,8 odsto. Više od 80 odsto ukupnog mesečnog povećanja cena robe povezano je sa skupljim energentima. S druge strane, cene robe bez hrane i energije zabeležile su skromniji rast od 0,3 odsto. Cena benzina porasla je 20,3 odsto, dok su dizel, avionsko gorivo, sirova nafta i električna energija za domaćinstva takođe zabeležili rast.

Inflacija i implikacije za Federalne rezerve

Međutim, pritisci nisu ograničeni samo na energente. Cene usluga u SAD porasle su 0,8 odsto tokom septembra. Troškovi transporta i skladištenja povećani su za 3,4 odsto. Kao rezultat, ova kretanja mogu se preneti i na druge sektore privrede, poput poljoprivrede, prehrambene industrije i distribucije. Prema oceni Bil Adams, glavnog američkog ekonomiste banke Fifth Third Commercial Bank, rast cena stočne hrane, uključujući kukuruz, seno i uljarice, može dovesti do viših cena mesa naredne godine. Dan pre objave podataka o proizvođačkim cenama saopšteno je da su potrošačke cene u SAD u septembru porasle 3,7 odsto na godišnjem, odnosno 0,6 odsto na mesečnom nivou. Oba ključna pokazatelja inflacije ostala su iznad cilja Federalnih rezervi od dva odsto. Ukupna maloprodaja u SAD porasla je 0,8 odsto u septembru, na 745 milijardi dolara prema podacima američkog Biroa za popis stanovništva. Ovaj podatak nije prilagođen inflaciji, pa rast delom može predstavljati efekat viših cena goriva i robe, a ne nužno veću količinu kupovine.

Izjave i potezi Federalnih rezervi

Uprkos ponovnom jačanju inflatornih pritisaka, zvaničnici Federalnih rezervi ne najavljuju hitno povećanje kamatnih stopa. Potpredsednica Feda za nadzor Mišel Boumen izjavila je da centralna banka ima vremena da prati ekonomske i finansijske pokazatelje pre donošenja odluka o daljim merama. Predstavnici Feda sada se suočavaju sa izazovom: potrebno je suzbiti inflaciju, ali i izbeći nepotrebno usporavanje privredne aktivnosti. Nagli rast cena energenata dodatno otežava balansiranje između rasta i stabilnosti. Viši troškovi poslovanja i života mogu uticati na potrošače, ali ne moraju biti praćeni proporcionalnim rastom proizvodnje ili potrošnje.

Širi kontekst i posledice za američku privredu

Proizvođačke cene u SAD i dalje su ključni indikator inflacionih kretanja, jer utiču na lanac snabdevanja i konačne cene za potrošače. Rast troškova energije može imati lančane efekte, od transportnih i logističkih usluga do prehrambene industrije. Ovakve promene zahtevaju pažljivu analizu svih sektora privrede i mogu uticati na odluke investitora i poslovnog sektora. U narednom periodu, pažnja tržišta biće usmerena na reakciju Federalnih rezervi i potencijalne promene monetarne politike, u zavisnosti od budućih inflacionih pokazatelja.

Države evrozone zadužuju se po kamatama iznad 4 odsto, Francuska refinansira 340 milijardi evra obveznica

Ministarstva finansija država članica evrozone planiraju rekordne emisije državnih obveznica za 2027. godinu. Prinosi na tržištu pokazuju da severne zemlje sada plaćaju više za zaduživanje, dok MMF upozorava da su troškovi zaduživanja dostigli najviši nivo u poslednje dve decenije. Ključni podatak je da prinosi na desetogodišnje obveznice u Belgiji iznose 4,29 odsto, a u Grčkoj 4,35 odsto. Time se emisije obveznica u evrozoni postavljaju kao centralna tema finansijskih tokova naredne godine.

Četrnaest godina posle dužničke krize iz 2012. godine, finansijska slika Evrope se promenila. Iako je nekada stabilni sever bio sinonim za niske troškove zaduživanja, danas Belgija i Francuska beleže rast kamata i budžetskih deficita. Istovremeno, zemlje južne periferije, poput Grčke i Portugala, ostvaruju bolju fiskalnu disciplinu. Grčka je u 2025. godini ostvarila budžetski suficit od 1,7 odsto BDP-a i smanjila javni dug za više od devet procentnih poena.

Rast kamatnih stopa i rekordni iznosi emisija obveznica

Belgija, sedište ključnih evropskih institucija, sada se zadužuje po prinosu od 4,29 odsto na deset godina. Grčka, koja je tri puta spasavana međunarodnim paketima pomoći, plaća 4,35 odsto. Francuska je dospela u fokus investitora jer državna potrošnja dostiže 57,2 odsto BDP-a, što je najviši nivo među članicama G20. Javni dug Francuske iznosi 3,6 biliona evra (119 odsto BDP-a), dok je budžetski deficit u Belgiji prošle godine porastao na 5,2 odsto BDP-a, a ukupni dug premašio 109 odsto BDP-a u prvom kvartalu 2026. godine.

Francuski trezor planira da sledeće godine plasira rekordnih 340 milijardi evra u srednjoročnim i dugoročnim obveznicama. Kako se dugovi iz perioda pandemije i energetske krize refinansiraju po znatno višim kamatama, godišnji trošak kamata u Francuskoj skočiće sa 62,6 milijardi evra u 2026. na 72,9 milijardi evra u 2027. godini. To predstavlja gotovo petinu ukupnih državnih prihoda iz prethodne godine.

Fiskalna disciplina i tržišna percepcija rizika

Zahvaljujući strožoj fiskalnoj politici i digitalizaciji naplate poreza, Grčka je uspela da popravi javne finansije i obnovi bankarski sektor. S druge strane, Francuska i Belgija suočavaju se sa rastućim deficitima i dugom. Prinos na francuske desetogodišnje obveznice početkom oktobra kratko je dostigao pet procenata, što je najveća razlika u odnosu na nemačke obveznice još od 2012. godine.

Analitičari švajcarske banke Lombard Odier ocenjuju da tržišta trenutno samo uračunavaju povećanu neizvesnost, a ne predviđaju novu dužničku krizu. Prema njihovoj proceni, otplate kamata u Francuskoj ostaju održive na nivou nešto iznad dva odsto BDP-a, što je upola manje nego u Italiji. Francuska, za razliku od zemalja periferije tokom 2012. godine, ne zavisi u tolikoj meri od stranog kapitala.

MMF upozorava da je u sve više zemalja kamata na novi dug viša od stope privrednog rasta. To znači da dug raste sam od sebe ukoliko vlade ne obezbede primarni budžetski suficit. Takođe, dok je 2012. godine pitanje bilo opstanak prezaduženih južnih zemalja, danas je glavno pitanje ko zapravo čini evropsku periferiju i kako će emisije obveznica u evrozoni uticati na finansijsku stabilnost u narednim godinama.