Necarinske barijere povećavaju troškove za srpske izvoznike na nivo carina od 8-14 odsto, dok EES podiže operativne troškove u šengen zoni za 2-4 odsto

Trgovina Srbije sa EU postaje sve skuplja za domaće firme, uprkos više od dve decenije liberalizacije razmene. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz septembra, nove trgovinske regulative i necarinske barijere podižu ukupne troškove srpskih izvoznika. Skriveni troškovi, prouzrokovani ovim barijerama, dostižu nivo carinske stope od 8 do 14 odsto.

Troškovi pristupa evropskom tržištu rastu

Uvođenje novih industrijskih standarda i dodatne kontrole posebno pogađaju mala i srednja preduzeća iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana. Osim toga, primena Evropskog sistema za ulazak i izlazak (EES) u šengen zoni povećava operativne troškove transportnih kompanija za 2 do 4 odsto. Ovi podaci, ističe MMF, pokazuju da pristup zajedničkom tržištu EU više nije tako povoljan kao ranije. Uporedo sa tim, domaći privrednici i poslovna udruženja navode da je sve teže ispuniti nove tehničke zahteve i standarde.

Necarinske barijere i novi nameti

Pored administrativnih procedura, domaće kompanije se suočavaju i sa novim mehanizmima zaštite tržišta, kao što je porez na ugljenik. Skrivena zaštita evropskih tržišta najviše pogađa izvoznike industrijske robe, koji su, prema analizi MMF-a, izloženi dodatnim troškovima. S druge strane, povećanje troškova transporta zbog uvođenja EES-a dodatno komplikuje logističke procese, što smanjuje konkurentnost srpske robe na tržištu EU. Prema navodima privrednika, bez intenzivnijeg angažovanja države u spoljnotrgovinskim pregovorima, privreda teško može samostalno prevazići ove izazove.

Izazovi za mala i srednja preduzeća

Posebno su ugrožena mala i srednja preduzeća, koja često nemaju resurse da zadovolje kompleksne industrijske standarde i pokriju rastuće logističke troškove. Zbog toga, mnogi izvoznici razmatraju diversifikaciju tržišta ili prelazak na nove modele poslovanja. Ekonomski stručnjaci ukazuju da će rešavanje ovih problema zahtevati veće uključivanje države i unapređenje pregovaračkih kapaciteta u odnosima sa EU. Kao rezultat, trgovina Srbije sa EU ostaje ključna tema za sve učesnike na domaćem tržištu.

Britanski regulator uvodi stroža pravila za online prodavce, ograničava psihološki pritisak i obmanjujuće taktike na internetu

Internet trgovine koriste “mračne obrasce” kako bi pojačale pritisak na odluku o kupovini kod potrošača. Poruke poput „Požurite, ostala su još samo dva komada“ ili „Pedеsetoro ljudi trenutno gleda ovaj artikal“ postale su svakodnevica u online kupovini. Ove taktike stvaraju osećaj hitnosti, povećavaju mentalno opterećenje i često navode korisnike da kupe nešto što možda ne bi želeli.

Pritisak na odluku o kupovini i regulativa u Velikoj Britaniji

Ovakve poruke predstavljaju takozvane “dark patterns” – psihološke trikove ugrađene u sajtove i aplikacije. Regulator u Velikoj Britaniji, Uprava za konkurenciju i tržišta (CMA), već nekoliko godina istražuje upotrebu ovih taktika kod trgovaca. Kao rezultat, pojedine kompanije su morale da odustanu od obmanjujućih tajmera i poruka koje sugerišu da će ponuda uskoro isteći.
Od aprila 2025. godine, CMA ima ovlašćenje da izrekne kazne do 10% globalnog godišnjeg prometa kompanijama koje koriste ovakve prakse. Očekuje se da početkom 2027. stupi na snagu i novi set pravila za pretplatničke ugovore, kojima će se ograničiti pritisak na korisnike prilikom obnavljanja i otkazivanja pretplata.

Psihološke posledice i izazovi za regulatore

Iako nova regulativa donosi značajne promene, psihološke posledice stalnog izlaganja signalima oskudice ostaju problem. Istraživanja pokazuju da tajmeri i slični signali ne utiču samo na kupovne odluke, već izazivaju i osećaj vremenske stiske i povećan stres. Digitalno sagorevanje, koje nastaje usled intenzivnog korišćenja internet platformi, dodatno pogoršava situaciju.
Sa razvojem veštačke inteligencije, internet trgovine sve preciznije personalizuju ponude i poruke, što individualni pritisak na potrošače čini još izraženijim. Regulator može da zabrani lažne tvrdnje o ograničenim zalihama, ali je znatno teže proceniti dugoročni uticaj stalnih poruka koje stvaraju osećaj hitnosti.

Dalji koraci i šira tržišna slika

Uvođenje kazni i novih pravila predstavlja važan korak u zaštiti potrošača na tržištu internet kupovine. Međutim, kako regulativa ne može u potpunosti da obuhvati psihološke aspekte digitalnog pritiska, ostaje otvoreno pitanje kako zaštititi korisnike od stalnih podsticaja na potrošnju.
Pitanje „mračnih obrazaca“ postaje sve relevantnije s obzirom na rast tržišta online prodaje i sve sofisticiranije marketinške strategije. Time je jasno da će regulatorne i tržišne promene u narednim godinama morati da obezbede ravnotežu između zaštite potrošača i inovacija u digitalnoj trgovini.

Rasprodaja je najviše pogodila kompanije povezane sa veštačkom inteligencijom, dok tržišta očekuju povećanje kamatnih stopa

Rasprodaja tehnoloških akcija produbljena zbog straha od skupljeg zaduživanja zabeležena je 15. oktobra 2026. godine, posebno među kompanijama koje ulažu u veštačku inteligenciju. Investitori su reagovali na rastuće troškove finansiranja i rizike povezane sa zaduživanjem za izgradnju AI infrastrukture.

MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija, koji ne uključuje Japan, pao je za 3,4 odsto. To je bio četvrti uzastopni dan pada ovog indeksa. Terminski ugovori na S&P 500, poznati kao e-mini, oslabili su za 0,4 odsto. Akcije na Volstritu su u sredu, 14. oktobra, zabeležile treći dan uzastopnog pada. Indeks S&P 500 je izgubio 1,1 odsto, dok je Nasdaq Composite pao za 1,9 odsto. Proizvođači poluprovodnika nastavili su pad šesti dan zaredom.

Pad akcija tehnoloških kompanija i inflacija u SAD

Podaci iz septembra pokazali su da je inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama premašila očekivanja. Zbog toga su porasla očekivanja da će američke Federalne rezerve povećati kamatne stope. Ovaj scenario posebno pogađa kompanije poput Oracle, CoreWeave i drugih firmi koje su povezane sa veštačkom inteligencijom. Investitore zabrinjavaju visoki troškovi izgradnje AI infrastrukture i pitanje da li budući prihodi mogu opravdati ulaganja.

Na azijskim berzama, pad je pogodio proizvođače hardvera. Akcije kompanije Taiwan Semiconductor Manufacturing Company pale su 2 odsto. Samsung Electronics zabeležio je pad od oko 9 odsto. Proizvođači memorijskih čipova SK Hynix i Kioxia Holdings izgubili su više od 11 odsto vrednosti. SoftBank Group, veliki investitor u AI, oslabio je oko 9 odsto. Zbog toga su investitori u regionu dodatno oprezni.

Rizik od neizmirenja obaveza i reakcija tržišta

Trošak zaštite od neizmirenja obaveza porastao je za kompanije Oracle, SoftBank i CoreWeave. To se vidi kroz širenje raspona cena njihovih kreditnih svopova za slučaj neizmirenja obaveza (CDS). Osim toga, tržišta su u četvrtak, 15. oktobra, iščekivala podatke o bruto domaćem proizvodu (BDP) Velike Britanije. Iako su investitori strahovali od slabijih rezultata, zvanični podaci su pokazali rast ekonomije od 0,1 odsto u avgustu. Prognoze su predviđale pad od 0,1 odsto.

Međutim, uprkos boljem rezultatu od očekivanja, zabrinutost zbog daljih povećanja kamatnih stopa ostaje visoka. Tržište očekuje da bi Banka Engleske u novembru mogla podići referentnu kamatnu stopu sa 3,75 na 4 odsto. Takva odluka bi dodatno poskupela zaduživanje i uticala na vrednovanje kompanija.

Rasprodaja tehnoloških akcija produbljena zbog straha od skupljeg zaduživanja pokazuje koliko su tržišta osetljiva na promene kamatnih stopa i inflaciju. Investitori pažljivo prate fiskalnu i monetarnu politiku, dok kompanije iz sektora veštačke inteligencije ostaju pod pritiskom visokih troškova kapitala.