Necarinske barijere povećavaju troškove za srpske izvoznike na nivo carina od 8-14 odsto, dok EES podiže operativne troškove u šengen zoni za 2-4 odsto

Trgovina Srbije sa EU postaje sve skuplja za domaće firme, uprkos više od dve decenije liberalizacije razmene. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz septembra, nove trgovinske regulative i necarinske barijere podižu ukupne troškove srpskih izvoznika. Skriveni troškovi, prouzrokovani ovim barijerama, dostižu nivo carinske stope od 8 do 14 odsto.

Troškovi pristupa evropskom tržištu rastu

Uvođenje novih industrijskih standarda i dodatne kontrole posebno pogađaju mala i srednja preduzeća iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana. Osim toga, primena Evropskog sistema za ulazak i izlazak (EES) u šengen zoni povećava operativne troškove transportnih kompanija za 2 do 4 odsto. Ovi podaci, ističe MMF, pokazuju da pristup zajedničkom tržištu EU više nije tako povoljan kao ranije. Uporedo sa tim, domaći privrednici i poslovna udruženja navode da je sve teže ispuniti nove tehničke zahteve i standarde.

Necarinske barijere i novi nameti

Pored administrativnih procedura, domaće kompanije se suočavaju i sa novim mehanizmima zaštite tržišta, kao što je porez na ugljenik. Skrivena zaštita evropskih tržišta najviše pogađa izvoznike industrijske robe, koji su, prema analizi MMF-a, izloženi dodatnim troškovima. S druge strane, povećanje troškova transporta zbog uvođenja EES-a dodatno komplikuje logističke procese, što smanjuje konkurentnost srpske robe na tržištu EU. Prema navodima privrednika, bez intenzivnijeg angažovanja države u spoljnotrgovinskim pregovorima, privreda teško može samostalno prevazići ove izazove.

Izazovi za mala i srednja preduzeća

Posebno su ugrožena mala i srednja preduzeća, koja često nemaju resurse da zadovolje kompleksne industrijske standarde i pokriju rastuće logističke troškove. Zbog toga, mnogi izvoznici razmatraju diversifikaciju tržišta ili prelazak na nove modele poslovanja. Ekonomski stručnjaci ukazuju da će rešavanje ovih problema zahtevati veće uključivanje države i unapređenje pregovaračkih kapaciteta u odnosima sa EU. Kao rezultat, trgovina Srbije sa EU ostaje ključna tema za sve učesnike na domaćem tržištu.

Rasprodaja je najviše pogodila kompanije povezane sa veštačkom inteligencijom, dok tržišta očekuju povećanje kamatnih stopa

Rasprodaja tehnoloških akcija produbljena zbog straha od skupljeg zaduživanja zabeležena je 15. oktobra 2026. godine, posebno među kompanijama koje ulažu u veštačku inteligenciju. Investitori su reagovali na rastuće troškove finansiranja i rizike povezane sa zaduživanjem za izgradnju AI infrastrukture.

MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija, koji ne uključuje Japan, pao je za 3,4 odsto. To je bio četvrti uzastopni dan pada ovog indeksa. Terminski ugovori na S&P 500, poznati kao e-mini, oslabili su za 0,4 odsto. Akcije na Volstritu su u sredu, 14. oktobra, zabeležile treći dan uzastopnog pada. Indeks S&P 500 je izgubio 1,1 odsto, dok je Nasdaq Composite pao za 1,9 odsto. Proizvođači poluprovodnika nastavili su pad šesti dan zaredom.

Pad akcija tehnoloških kompanija i inflacija u SAD

Podaci iz septembra pokazali su da je inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama premašila očekivanja. Zbog toga su porasla očekivanja da će američke Federalne rezerve povećati kamatne stope. Ovaj scenario posebno pogađa kompanije poput Oracle, CoreWeave i drugih firmi koje su povezane sa veštačkom inteligencijom. Investitore zabrinjavaju visoki troškovi izgradnje AI infrastrukture i pitanje da li budući prihodi mogu opravdati ulaganja.

Na azijskim berzama, pad je pogodio proizvođače hardvera. Akcije kompanije Taiwan Semiconductor Manufacturing Company pale su 2 odsto. Samsung Electronics zabeležio je pad od oko 9 odsto. Proizvođači memorijskih čipova SK Hynix i Kioxia Holdings izgubili su više od 11 odsto vrednosti. SoftBank Group, veliki investitor u AI, oslabio je oko 9 odsto. Zbog toga su investitori u regionu dodatno oprezni.

Rizik od neizmirenja obaveza i reakcija tržišta

Trošak zaštite od neizmirenja obaveza porastao je za kompanije Oracle, SoftBank i CoreWeave. To se vidi kroz širenje raspona cena njihovih kreditnih svopova za slučaj neizmirenja obaveza (CDS). Osim toga, tržišta su u četvrtak, 15. oktobra, iščekivala podatke o bruto domaćem proizvodu (BDP) Velike Britanije. Iako su investitori strahovali od slabijih rezultata, zvanični podaci su pokazali rast ekonomije od 0,1 odsto u avgustu. Prognoze su predviđale pad od 0,1 odsto.

Međutim, uprkos boljem rezultatu od očekivanja, zabrinutost zbog daljih povećanja kamatnih stopa ostaje visoka. Tržište očekuje da bi Banka Engleske u novembru mogla podići referentnu kamatnu stopu sa 3,75 na 4 odsto. Takva odluka bi dodatno poskupela zaduživanje i uticala na vrednovanje kompanija.

Rasprodaja tehnoloških akcija produbljena zbog straha od skupljeg zaduživanja pokazuje koliko su tržišta osetljiva na promene kamatnih stopa i inflaciju. Investitori pažljivo prate fiskalnu i monetarnu politiku, dok kompanije iz sektora veštačke inteligencije ostaju pod pritiskom visokih troškova kapitala.

Elektroprivreda Srbije prva je po prihodima, imovini, kapitalu i broju zaposlenih, ali i ukupnom gubitku

Elektroprivreda Srbije (EPS) zauzela je vodeće mesto na listi sto najjačih preduzeća po poslovnim prihodima, ostvarujući 28,7 odsto prihoda cele privrede Srbije u 2025. godini. Ove podatke objavila je Agencija za privredne registre (APR) u najnovijem izveštaju o poslovanju privrednih društava, ističući značaj EPS-a u ukupnim finansijskim performansama domaće ekonomije. Sto najvećih preduzeća zapošljavalo je 16,4 odsto ukupne radne snage i u proseku ostvarilo 27,9 odsto ključnih finansijskih pokazatelja.

APR navodi da su na listi najuspešnijih preduzeća u Srbiji tokom 2025. godine dominirali veliki poslovni sistemi, kojih je bilo 98, dok su preostala dva bila srednje veličine. Sektor G-Trgovina na veliko i malo je najzastupljeniji sa 35 društava, što osigurava ovom sektoru najveći iznos poslovnih prihoda. Pored toga, većina kompanija sa liste (91) bila je prisutna i prethodne godine, a 76 njih povećalo je prihode tokom posmatranog perioda.

EPS lider po prihodima, imovini i broju zaposlenih

Osim po poslovnim prihodima, EPS je prvi i na listama koje rangiraju preduzeća po ukupnoj imovini, kapitalu i broju zaposlenih. Istovremeno, EPS se nalazi i na vrhu po ukupnom gubitku, što ukazuje na složenu strukturu poslovanja ovog javnog preduzeća. Na listi prema prihodima prate ga NIS Novi Sad, Srbija Ziđin Koper, Srbija Ziđin Majning i Telekom Srbija.

Sto preduzeća sa najvećim neto dobitkom ostvarilo je 43,1 odsto ukupne neto dobiti privrede, dok je njihov prosečan udeo u finansijskim performansama iznosio 22,9 odsto. Ova grupa angažuje 9,6 odsto svih zaposlenih u privredi. Najviše kompanija sa neto dobiti dolazi iz sektora S-Prerađivačka industrija (34), dok se po iznosu dobiti izdvaja sektor V-Rudarstvo sa pet društava.

Struktura i značaj sto najjačih preduzeća

APR je analizirao podatke iz godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu i obuhvatio 112.436 privrednih društava. Na listama „Sto naj…“ izdvojeno je ukupno 343 društva koja imaju najveći uticaj na osnovne finansijske performanse privrede Srbije. Većinu na listi najprofitabilnijih čine velika preduzeća (88), ali su zastupljena i četiri srednja, jedno malo i sedam mikro društava.

Prisustvo na rang-listama ukazuje na kontinuitet poslovanja: 71 društvo zadržalo je mesto na listi najprofitabilnijih i u odnosu na 2024. godinu. Najveći broj preduzeća sa liste dolazi iz sektora trgovine i prerađivačke industrije, dok su iz sektora rudarstva izdvojena društva po iznosu ostvarene dobiti.

Uticaj na ekonomiju i sektorska raspodela

Stopostotna tačnost podataka iz izveštaja APR-a omogućava detaljan uvid u raspodelu poslovnih prihoda i dobitka između sektora. S druge strane, činjenica da EPS prednjači i po ukupnom gubitku ukazuje na finansijske izazove sa kojima se suočava ovo javno preduzeće. Kao rezultat, uloga EPS-a ostaje centralna za stabilnost i razvoj srpske privrede, ali zahteva pažljiv nadzor finansijskih performansi.

Analizom sektorske strukture i kontinuiteta rasta prihoda, jasno je da su veliki sistemi ključni pokretači privredne aktivnosti u Srbiji. Prerađivačka industrija i trgovina ostaju najvažniji sektori, dok rudarski sektor beleži visok nivo profitabilnosti. Izveštaj APR-a podcrtava značaj sto najjačih preduzeća za celokupnu privredu i pruža osnov za dalje strategije razvoja.