Rasprodaja je najviše pogodila kompanije povezane sa veštačkom inteligencijom, dok tržišta očekuju povećanje kamatnih stopa

Rasprodaja tehnoloških akcija produbljena zbog straha od skupljeg zaduživanja zabeležena je 15. oktobra 2026. godine, posebno među kompanijama koje ulažu u veštačku inteligenciju. Investitori su reagovali na rastuće troškove finansiranja i rizike povezane sa zaduživanjem za izgradnju AI infrastrukture.

MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija, koji ne uključuje Japan, pao je za 3,4 odsto. To je bio četvrti uzastopni dan pada ovog indeksa. Terminski ugovori na S&P 500, poznati kao e-mini, oslabili su za 0,4 odsto. Akcije na Volstritu su u sredu, 14. oktobra, zabeležile treći dan uzastopnog pada. Indeks S&P 500 je izgubio 1,1 odsto, dok je Nasdaq Composite pao za 1,9 odsto. Proizvođači poluprovodnika nastavili su pad šesti dan zaredom.

Pad akcija tehnoloških kompanija i inflacija u SAD

Podaci iz septembra pokazali su da je inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama premašila očekivanja. Zbog toga su porasla očekivanja da će američke Federalne rezerve povećati kamatne stope. Ovaj scenario posebno pogađa kompanije poput Oracle, CoreWeave i drugih firmi koje su povezane sa veštačkom inteligencijom. Investitore zabrinjavaju visoki troškovi izgradnje AI infrastrukture i pitanje da li budući prihodi mogu opravdati ulaganja.

Na azijskim berzama, pad je pogodio proizvođače hardvera. Akcije kompanije Taiwan Semiconductor Manufacturing Company pale su 2 odsto. Samsung Electronics zabeležio je pad od oko 9 odsto. Proizvođači memorijskih čipova SK Hynix i Kioxia Holdings izgubili su više od 11 odsto vrednosti. SoftBank Group, veliki investitor u AI, oslabio je oko 9 odsto. Zbog toga su investitori u regionu dodatno oprezni.

Rizik od neizmirenja obaveza i reakcija tržišta

Trošak zaštite od neizmirenja obaveza porastao je za kompanije Oracle, SoftBank i CoreWeave. To se vidi kroz širenje raspona cena njihovih kreditnih svopova za slučaj neizmirenja obaveza (CDS). Osim toga, tržišta su u četvrtak, 15. oktobra, iščekivala podatke o bruto domaćem proizvodu (BDP) Velike Britanije. Iako su investitori strahovali od slabijih rezultata, zvanični podaci su pokazali rast ekonomije od 0,1 odsto u avgustu. Prognoze su predviđale pad od 0,1 odsto.

Međutim, uprkos boljem rezultatu od očekivanja, zabrinutost zbog daljih povećanja kamatnih stopa ostaje visoka. Tržište očekuje da bi Banka Engleske u novembru mogla podići referentnu kamatnu stopu sa 3,75 na 4 odsto. Takva odluka bi dodatno poskupela zaduživanje i uticala na vrednovanje kompanija.

Rasprodaja tehnoloških akcija produbljena zbog straha od skupljeg zaduživanja pokazuje koliko su tržišta osetljiva na promene kamatnih stopa i inflaciju. Investitori pažljivo prate fiskalnu i monetarnu politiku, dok kompanije iz sektora veštačke inteligencije ostaju pod pritiskom visokih troškova kapitala.

Kineski izvoz i uvoz beleže rekordne vrednosti uprkos visokim carinama SAD i EU, dok trgovinski suficit sa SAD raste

Kina je u prvih devet meseci 2026. godine ostvarila spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od 39,94 biliona juana (5,3 biliona evra), što predstavlja rast od 18,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Generalna uprava carina Kine objavila je danas da je to najbrži devetomesečni rast u gotovo pet godina. Kineski izvoz je za isti period porastao za 16,4 odsto i iznosio je 23,2 biliona juana (3,1 bilion evra), dok je uvoz povećan za 22,3 odsto, na 16,74 biliona juana (2,2 biliona evra). U septembru je vrednost kineskog izvoza dostigla 3,03 biliona juana (405 milijardi evra), što je rast od 29,6 odsto. Uvoz je u istom mesecu porastao za 24,6 odsto i iznosio je 2,13 biliona juana (285 milijardi evra). Kao rezultat, ukupni trgovinski suficit Kine sa SAD u septembru dostigao je 34 milijarde dolara, najviši nivo u poslednjih 20 meseci, dok je ukupan mesečni suficit iznosio 133,5 milijardi dolara.

Prihodi od izvoza i sektorska struktura rasta

Kineski izvoz integrisanih kola skoro se udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, sa rastom od 99,1 odsto. Izvoz električnih vozila povećan je za 72,3 odsto, dok su isporuke litijumskih baterija porasle za 36,4 odsto. Pored toga, izvoz vetroturbina i pratećih komponenti veći je za 22,4 odsto. Iako je direktna trgovina sa SAD smanjena zbog visokih carinskih tarifa, deo kineskog izvoza preusmeren je ka drugim tržištima, uključujući i Srbiju. Udeo Kine u ukupnom američkom uvozu pao je sa 13,4 odsto u 2024. na 9 odsto u 2025. godini, a američki uvoz iz Kine smanjen je za 23 odsto u prvoj polovini 2026. Međutim, Kina je zabeležila rast izvoza prema svim većim trgovinskim partnerima koje prati njena carinska uprava.

Trgovinski sukobi sa SAD i EU: Carine i diplomatski balans

Trgovinski rat između SAD i Kine traje od 2018. godine, sa eskalacijom tokom 2025. kada su carine obostrano pooštrene. Prosečna američka carina na kineski izvoz iznosila je 35,2 odsto krajem avgusta 2026, a kineska carina na američki izvoz 31,9 odsto. Primirje između dve zemlje produženo je u septembru 2026, uz dogovor o smanjenju carina na robu vrednu 30 milijardi dolara sa obe strane. S druge strane, trgovinski odnosi sa Evropskom unijom karakterišu ciljane mere Brisela protiv kineske prekomerne proizvodnje. Dodatne dažbine EU na kineske električne automobile kreću se od 7,8 do 35,3 odsto, dok su hibridna vozila izuzeta iz šeme carina, što je podstaklo njihov rast od 3.800 na 50.000 jedinica između oktobra 2024. i jula 2026. godine.

Kontekst rasta i perspektive za kraj godine

Prema izjavama Vang Đuna, zamenika direktora kineske carinske uprave, spoljna trgovina Kine zadržala je snažan zamah uprkos brojnim izazovima i neizvesnostima u globalnoj ekonomiji. On je naveo da postoje uslovi za nastavak rasta u četvrtom kvartalu 2026. godine. Kao rezultat preusmeravanja izvoza i tražnje za naprednom opremom, kineski izvoz je uspeo da nadomesti gubitke na američkom tržištu kroz povećanu prodaju na drugim destinacijama. Uporedo sa tim, rast cena opreme za veštačku inteligenciju i data-centre dodatno je podstakao kineski izvoz. S obzirom na pomenute trendove, fokus ključnih aktera biće na daljem prilagođavanju trgovinske politike i očuvanju konkurentnosti na globalnom tržištu.

Opšte subvencije najviše koriste bogatijima, dok najsiromašniji dobijaju manje od 20 centi po evru državne pomoći

Međunarodni monetarni fond u najnovijem izveštaju ističe da kontrola cena više šteti nego što pomaže, posebno kada je u pitanju kontrola cena goriva u Srbiji. Prema analizi MMF-a, mere kontrole cena i opšte subvencije energenata prelivaju koristi u korist bogatijih građana, dok najugroženiji dobijaju tek manji deo pomoći.

Kada država interveniše kroz smanjenje akciza ili ograničavanje cena, trošak za budžet značajno raste. Prilikom rebalansa republičkog budžeta, procenjeno je da će Srbija godišnje izgubiti najmanje 240 miliona evra zbog smanjenja udela akcize u ceni goriva. Ukoliko bi smanjenje akciza dostiglo 30 odsto, mesečni trošak bi iznosio oko 68 miliona evra. S druge strane, smanjenje od 40 odsto, što je bilo tema javnih diskusija, podiglo bi mesečni gubitak na oko 90 miliona evra.

Kontrola cena goriva u Srbiji i efekti na budžet

MMF navodi da kontrola cena goriva u Srbiji pokazuje koliko su ovakve mere skupe i neefikasne. Naime, bogatiji građani, koji troše više energenata, dobijaju najveći deo pomoći. Računica MMF-a otkriva da od svakog evra uloženog u obaranje cena energenata, najsiromašniji dobiju manje od 20 centi koristi. Kod motornih goriva, najbogatiji sloj društva prisvaja čak 40 centi od svakog evra državne pomoći.

Pokušaji da se cene veštački zadrže na niskom nivou zahtevaju tri do 22 puta više budžetskih sredstava od ciljanih isplata direktno najugroženijima. Država ovaj trošak pokriva zaduživanjem, što kasnije vodi do povećanja poreza ili smanjenja javnih usluga. Kao rezultat, siromašna domaćinstva na kraju pretrpe veće gubitke nego da uopšte nije bilo kontrole cena.

Ekonomija štednje i preporuke MMF-a

Kada se sprovodi kontrola cena goriva u Srbiji, građani i privreda gube motiv za racionalnu potrošnju energenata. To dodatno opterećuje tržište i podstiče novi rast cena na berzama, upozorava MMF. Osim toga, kada više država paralelno interveniše, stvara se veštačka tražnja koja produžava krizu i otežava oporavak.

Stručnjaci MMF-a preporučuju da se izbegava kontrola cena goriva u Srbiji i drugim zemljama. Umesto toga, država bi trebalo da kroz postojeće sisteme socijalne zaštite usmeri privremenu novčanu pomoć isključivo najugroženijima. Na taj način se budžet štiti od nepotrebnog gubitka, a pomoć dobija onaj kome je najpotrebnija.

Ovaj pristup čuva fiskalnu stabilnost i omogućava bolji odgovor na buduće ekonomske šokove. Istovremeno, podstiče odgovorno ponašanje potrošača i doprinosi održivom razvoju tržišta energenata.