Elektroprivreda Srbije prva je po prihodima, imovini, kapitalu i broju zaposlenih, ali i ukupnom gubitku

Elektroprivreda Srbije (EPS) zauzela je vodeće mesto na listi sto najjačih preduzeća po poslovnim prihodima, ostvarujući 28,7 odsto prihoda cele privrede Srbije u 2025. godini. Ove podatke objavila je Agencija za privredne registre (APR) u najnovijem izveštaju o poslovanju privrednih društava, ističući značaj EPS-a u ukupnim finansijskim performansama domaće ekonomije. Sto najvećih preduzeća zapošljavalo je 16,4 odsto ukupne radne snage i u proseku ostvarilo 27,9 odsto ključnih finansijskih pokazatelja.

APR navodi da su na listi najuspešnijih preduzeća u Srbiji tokom 2025. godine dominirali veliki poslovni sistemi, kojih je bilo 98, dok su preostala dva bila srednje veličine. Sektor G-Trgovina na veliko i malo je najzastupljeniji sa 35 društava, što osigurava ovom sektoru najveći iznos poslovnih prihoda. Pored toga, većina kompanija sa liste (91) bila je prisutna i prethodne godine, a 76 njih povećalo je prihode tokom posmatranog perioda.

EPS lider po prihodima, imovini i broju zaposlenih

Osim po poslovnim prihodima, EPS je prvi i na listama koje rangiraju preduzeća po ukupnoj imovini, kapitalu i broju zaposlenih. Istovremeno, EPS se nalazi i na vrhu po ukupnom gubitku, što ukazuje na složenu strukturu poslovanja ovog javnog preduzeća. Na listi prema prihodima prate ga NIS Novi Sad, Srbija Ziđin Koper, Srbija Ziđin Majning i Telekom Srbija.

Sto preduzeća sa najvećim neto dobitkom ostvarilo je 43,1 odsto ukupne neto dobiti privrede, dok je njihov prosečan udeo u finansijskim performansama iznosio 22,9 odsto. Ova grupa angažuje 9,6 odsto svih zaposlenih u privredi. Najviše kompanija sa neto dobiti dolazi iz sektora S-Prerađivačka industrija (34), dok se po iznosu dobiti izdvaja sektor V-Rudarstvo sa pet društava.

Struktura i značaj sto najjačih preduzeća

APR je analizirao podatke iz godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu i obuhvatio 112.436 privrednih društava. Na listama „Sto naj…“ izdvojeno je ukupno 343 društva koja imaju najveći uticaj na osnovne finansijske performanse privrede Srbije. Većinu na listi najprofitabilnijih čine velika preduzeća (88), ali su zastupljena i četiri srednja, jedno malo i sedam mikro društava.

Prisustvo na rang-listama ukazuje na kontinuitet poslovanja: 71 društvo zadržalo je mesto na listi najprofitabilnijih i u odnosu na 2024. godinu. Najveći broj preduzeća sa liste dolazi iz sektora trgovine i prerađivačke industrije, dok su iz sektora rudarstva izdvojena društva po iznosu ostvarene dobiti.

Uticaj na ekonomiju i sektorska raspodela

Stopostotna tačnost podataka iz izveštaja APR-a omogućava detaljan uvid u raspodelu poslovnih prihoda i dobitka između sektora. S druge strane, činjenica da EPS prednjači i po ukupnom gubitku ukazuje na finansijske izazove sa kojima se suočava ovo javno preduzeće. Kao rezultat, uloga EPS-a ostaje centralna za stabilnost i razvoj srpske privrede, ali zahteva pažljiv nadzor finansijskih performansi.

Analizom sektorske strukture i kontinuiteta rasta prihoda, jasno je da su veliki sistemi ključni pokretači privredne aktivnosti u Srbiji. Prerađivačka industrija i trgovina ostaju najvažniji sektori, dok rudarski sektor beleži visok nivo profitabilnosti. Izveštaj APR-a podcrtava značaj sto najjačih preduzeća za celokupnu privredu i pruža osnov za dalje strategije razvoja.

Opšte subvencije najviše koriste bogatijima, dok najsiromašniji dobijaju manje od 20 centi po evru državne pomoći

Međunarodni monetarni fond u najnovijem izveštaju ističe da kontrola cena više šteti nego što pomaže, posebno kada je u pitanju kontrola cena goriva u Srbiji. Prema analizi MMF-a, mere kontrole cena i opšte subvencije energenata prelivaju koristi u korist bogatijih građana, dok najugroženiji dobijaju tek manji deo pomoći.

Kada država interveniše kroz smanjenje akciza ili ograničavanje cena, trošak za budžet značajno raste. Prilikom rebalansa republičkog budžeta, procenjeno je da će Srbija godišnje izgubiti najmanje 240 miliona evra zbog smanjenja udela akcize u ceni goriva. Ukoliko bi smanjenje akciza dostiglo 30 odsto, mesečni trošak bi iznosio oko 68 miliona evra. S druge strane, smanjenje od 40 odsto, što je bilo tema javnih diskusija, podiglo bi mesečni gubitak na oko 90 miliona evra.

Kontrola cena goriva u Srbiji i efekti na budžet

MMF navodi da kontrola cena goriva u Srbiji pokazuje koliko su ovakve mere skupe i neefikasne. Naime, bogatiji građani, koji troše više energenata, dobijaju najveći deo pomoći. Računica MMF-a otkriva da od svakog evra uloženog u obaranje cena energenata, najsiromašniji dobiju manje od 20 centi koristi. Kod motornih goriva, najbogatiji sloj društva prisvaja čak 40 centi od svakog evra državne pomoći.

Pokušaji da se cene veštački zadrže na niskom nivou zahtevaju tri do 22 puta više budžetskih sredstava od ciljanih isplata direktno najugroženijima. Država ovaj trošak pokriva zaduživanjem, što kasnije vodi do povećanja poreza ili smanjenja javnih usluga. Kao rezultat, siromašna domaćinstva na kraju pretrpe veće gubitke nego da uopšte nije bilo kontrole cena.

Ekonomija štednje i preporuke MMF-a

Kada se sprovodi kontrola cena goriva u Srbiji, građani i privreda gube motiv za racionalnu potrošnju energenata. To dodatno opterećuje tržište i podstiče novi rast cena na berzama, upozorava MMF. Osim toga, kada više država paralelno interveniše, stvara se veštačka tražnja koja produžava krizu i otežava oporavak.

Stručnjaci MMF-a preporučuju da se izbegava kontrola cena goriva u Srbiji i drugim zemljama. Umesto toga, država bi trebalo da kroz postojeće sisteme socijalne zaštite usmeri privremenu novčanu pomoć isključivo najugroženijima. Na taj način se budžet štiti od nepotrebnog gubitka, a pomoć dobija onaj kome je najpotrebnija.

Ovaj pristup čuva fiskalnu stabilnost i omogućava bolji odgovor na buduće ekonomske šokove. Istovremeno, podstiče odgovorno ponašanje potrošača i doprinosi održivom razvoju tržišta energenata.

Donacija omogućava mobilnim mamografima rad u četiri opštine Srbije tokom oktobra i novembra, uz fokus na rano otkrivanje raka dojke

Wiener Städtische osiguranje obezbedilo je podršku programu besplatnih mamografskih pregleda, omogućivši da mobilni mamografi budu dostupni na teritoriji četiri opštine tokom oktobra i novembra. Tokom ove akcije, biće pregledano više od 2.000 žena starosne dobi od 45 do 69 godina, sa ciljem da se kroz mamografski pregled postigne rano otkrivanje raka dojke. Donacija je realizovana u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i uz podršku Ministarstva zdravlja.

Pregledi će se sprovoditi u mobilnim mamografima na teritoriji opština Aleksandrovac, Trstenik, Vrnjačka Banja i Užice. U Trsteniku i Aleksandrovcu, mamograf će biti dostupan od 14. do 27. oktobra, dok će u Vrnjačkoj Banji raditi od 2. do 15. novembra, a u Užicu od 4. do 24. novembra. Kao rezultat ovih aktivnosti, mamografski pregledi postaće pristupačni ženama iz manjih sredina, čime se smanjuje potreba za putovanjem u veće zdravstvene centre.

Povećanje dostupnosti preventivnih pregleda

Zahvaljujući donaciji kompanije Wiener Städtische Versicherungsverein iz Beča, mobilni mamografi u Srbiji će raditi u dve smene. Ove mobilne jedinice su opremljene digitalnim mamografima i omogućavaju ženama iz udaljenih mesta da obave preventivne preglede bez dodatnih troškova. Prema izjavama iz Instituta za javno zdravlje, tokom prethodnih akcija u opštinama Bajina Bašta, Ivanjica, Svilajnac i Ljig, pregledano je više od 2.100 žena, dok je 188 žena upućeno na dodatnu dijagnostiku nakon očitavanja snimaka.

Mamografski pregled omogućava otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, često pre pojave simptoma, čime se povećavaju šanse za uspešno lečenje. Organizovani skrining putem mobilnih mamografa u Srbiji se sprovodi na svake dve godine za žene uzrasta od 45 do 69 godina. Uporedo sa tim, domovi zdravlja šalju pozive za preglede, ali žene mogu i samostalno da zakažu svoj termin telefonom.

Izjave i društveni značaj inicijative

“Zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije podižemo svest o važnosti redovnih preventivnih pregleda. Kroz program mobilnog mamografskog skrininga omogućavamo i besplatne preglede za žene. Na taj način podržavamo rano otkrivanje raka dojke – kada je lečenje najefikasnije. Kao glavni akcionar Vienna Insurance Group, znamo da je prevencija najbolja vrsta osiguranja. Upravo zato podržavamo preventivnu zdravstvenu zaštitu žena u Srbiji”, izjavio je Robert Lasshofer, generalni direktor Wiener Städtische Versicherungsverein.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u 2024. godini registrovano je 4.544 novoobolelih i 1.700 preminulih žena od raka dojke. Skoro svaka četvrta žena obolela od malignog tumora imala je karcinom dojke. “Briga o zdravlju je najsnažniji argument za nastavak ulaganja u preventivne i skrining programe”, istakla je prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktorke Instituta.

Kao rezultat kontinuirane podrške, projekat mobilnih mamografa doprinosi povećanju obuhvata žena ciljne populacije ovim pregledima. Podaci o obolevanju od raka dojke ukazuju na značaj dostupnosti pregleda u lokalnim sredinama. Osim toga, ovakve inicijative olakšavaju ženama pristup preventivnoj dijagnostici bez velikih troškova i putovanja, čime se jača javno zdravlje i smanjuje opterećenje zdravstvenog sistema.