Kineski izvoz i uvoz beleže rekordne vrednosti uprkos visokim carinama SAD i EU, dok trgovinski suficit sa SAD raste

Kina je u prvih devet meseci 2026. godine ostvarila spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od 39,94 biliona juana (5,3 biliona evra), što predstavlja rast od 18,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Generalna uprava carina Kine objavila je danas da je to najbrži devetomesečni rast u gotovo pet godina. Kineski izvoz je za isti period porastao za 16,4 odsto i iznosio je 23,2 biliona juana (3,1 bilion evra), dok je uvoz povećan za 22,3 odsto, na 16,74 biliona juana (2,2 biliona evra). U septembru je vrednost kineskog izvoza dostigla 3,03 biliona juana (405 milijardi evra), što je rast od 29,6 odsto. Uvoz je u istom mesecu porastao za 24,6 odsto i iznosio je 2,13 biliona juana (285 milijardi evra). Kao rezultat, ukupni trgovinski suficit Kine sa SAD u septembru dostigao je 34 milijarde dolara, najviši nivo u poslednjih 20 meseci, dok je ukupan mesečni suficit iznosio 133,5 milijardi dolara.

Prihodi od izvoza i sektorska struktura rasta

Kineski izvoz integrisanih kola skoro se udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, sa rastom od 99,1 odsto. Izvoz električnih vozila povećan je za 72,3 odsto, dok su isporuke litijumskih baterija porasle za 36,4 odsto. Pored toga, izvoz vetroturbina i pratećih komponenti veći je za 22,4 odsto. Iako je direktna trgovina sa SAD smanjena zbog visokih carinskih tarifa, deo kineskog izvoza preusmeren je ka drugim tržištima, uključujući i Srbiju. Udeo Kine u ukupnom američkom uvozu pao je sa 13,4 odsto u 2024. na 9 odsto u 2025. godini, a američki uvoz iz Kine smanjen je za 23 odsto u prvoj polovini 2026. Međutim, Kina je zabeležila rast izvoza prema svim većim trgovinskim partnerima koje prati njena carinska uprava.

Trgovinski sukobi sa SAD i EU: Carine i diplomatski balans

Trgovinski rat između SAD i Kine traje od 2018. godine, sa eskalacijom tokom 2025. kada su carine obostrano pooštrene. Prosečna američka carina na kineski izvoz iznosila je 35,2 odsto krajem avgusta 2026, a kineska carina na američki izvoz 31,9 odsto. Primirje između dve zemlje produženo je u septembru 2026, uz dogovor o smanjenju carina na robu vrednu 30 milijardi dolara sa obe strane. S druge strane, trgovinski odnosi sa Evropskom unijom karakterišu ciljane mere Brisela protiv kineske prekomerne proizvodnje. Dodatne dažbine EU na kineske električne automobile kreću se od 7,8 do 35,3 odsto, dok su hibridna vozila izuzeta iz šeme carina, što je podstaklo njihov rast od 3.800 na 50.000 jedinica između oktobra 2024. i jula 2026. godine.

Kontekst rasta i perspektive za kraj godine

Prema izjavama Vang Đuna, zamenika direktora kineske carinske uprave, spoljna trgovina Kine zadržala je snažan zamah uprkos brojnim izazovima i neizvesnostima u globalnoj ekonomiji. On je naveo da postoje uslovi za nastavak rasta u četvrtom kvartalu 2026. godine. Kao rezultat preusmeravanja izvoza i tražnje za naprednom opremom, kineski izvoz je uspeo da nadomesti gubitke na američkom tržištu kroz povećanu prodaju na drugim destinacijama. Uporedo sa tim, rast cena opreme za veštačku inteligenciju i data-centre dodatno je podstakao kineski izvoz. S obzirom na pomenute trendove, fokus ključnih aktera biće na daljem prilagođavanju trgovinske politike i očuvanju konkurentnosti na globalnom tržištu.

Donacija omogućava mobilnim mamografima rad u četiri opštine Srbije tokom oktobra i novembra, uz fokus na rano otkrivanje raka dojke

Wiener Städtische osiguranje obezbedilo je podršku programu besplatnih mamografskih pregleda, omogućivši da mobilni mamografi budu dostupni na teritoriji četiri opštine tokom oktobra i novembra. Tokom ove akcije, biće pregledano više od 2.000 žena starosne dobi od 45 do 69 godina, sa ciljem da se kroz mamografski pregled postigne rano otkrivanje raka dojke. Donacija je realizovana u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i uz podršku Ministarstva zdravlja.

Pregledi će se sprovoditi u mobilnim mamografima na teritoriji opština Aleksandrovac, Trstenik, Vrnjačka Banja i Užice. U Trsteniku i Aleksandrovcu, mamograf će biti dostupan od 14. do 27. oktobra, dok će u Vrnjačkoj Banji raditi od 2. do 15. novembra, a u Užicu od 4. do 24. novembra. Kao rezultat ovih aktivnosti, mamografski pregledi postaće pristupačni ženama iz manjih sredina, čime se smanjuje potreba za putovanjem u veće zdravstvene centre.

Povećanje dostupnosti preventivnih pregleda

Zahvaljujući donaciji kompanije Wiener Städtische Versicherungsverein iz Beča, mobilni mamografi u Srbiji će raditi u dve smene. Ove mobilne jedinice su opremljene digitalnim mamografima i omogućavaju ženama iz udaljenih mesta da obave preventivne preglede bez dodatnih troškova. Prema izjavama iz Instituta za javno zdravlje, tokom prethodnih akcija u opštinama Bajina Bašta, Ivanjica, Svilajnac i Ljig, pregledano je više od 2.100 žena, dok je 188 žena upućeno na dodatnu dijagnostiku nakon očitavanja snimaka.

Mamografski pregled omogućava otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, često pre pojave simptoma, čime se povećavaju šanse za uspešno lečenje. Organizovani skrining putem mobilnih mamografa u Srbiji se sprovodi na svake dve godine za žene uzrasta od 45 do 69 godina. Uporedo sa tim, domovi zdravlja šalju pozive za preglede, ali žene mogu i samostalno da zakažu svoj termin telefonom.

Izjave i društveni značaj inicijative

“Zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije podižemo svest o važnosti redovnih preventivnih pregleda. Kroz program mobilnog mamografskog skrininga omogućavamo i besplatne preglede za žene. Na taj način podržavamo rano otkrivanje raka dojke – kada je lečenje najefikasnije. Kao glavni akcionar Vienna Insurance Group, znamo da je prevencija najbolja vrsta osiguranja. Upravo zato podržavamo preventivnu zdravstvenu zaštitu žena u Srbiji”, izjavio je Robert Lasshofer, generalni direktor Wiener Städtische Versicherungsverein.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u 2024. godini registrovano je 4.544 novoobolelih i 1.700 preminulih žena od raka dojke. Skoro svaka četvrta žena obolela od malignog tumora imala je karcinom dojke. “Briga o zdravlju je najsnažniji argument za nastavak ulaganja u preventivne i skrining programe”, istakla je prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktorke Instituta.

Kao rezultat kontinuirane podrške, projekat mobilnih mamografa doprinosi povećanju obuhvata žena ciljne populacije ovim pregledima. Podaci o obolevanju od raka dojke ukazuju na značaj dostupnosti pregleda u lokalnim sredinama. Osim toga, ovakve inicijative olakšavaju ženama pristup preventivnoj dijagnostici bez velikih troškova i putovanja, čime se jača javno zdravlje i smanjuje opterećenje zdravstvenog sistema.

Zbog birokratskih procedura, firme snose finansijski teret i do nekoliko meseci nakon samovoljnog odlaska zaposlenih

Poslodavci u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim administrativnim problemom kada radnik samovoljno napusti posao bez najave. U takvim slučajevima, zbog komplikovane procedure otkaza, poslodavac je prinuđen da i dalje plaća poreze i doprinose za lice koje više ne dolazi na posao. Ovaj problem, poznat kao ‘golgota poslodavca’, može da traje mesecima, što značajno utiče na ukupne troškove poslovanja.

Procedura otkaza radniku koji nestane bez obaveštenja

Prema važećem Zakonu o radu, kada zaposleni ne dođe na posao najmanje tri dana zaredom bez objašnjenja, poslodavac mora prvo da mu pošalje pisano upozorenje pred otkaz ugovora o radu. Međutim, pošto radnik često nije dostupan, pošiljka ostaje neuručena i vraća se kompaniji, što oduzima dragoceno vreme. Nakon toga, upozorenje se kači na oglasnu tablu firme i čeka se osam dana da bi se smatralo uručenim. Osim toga, radnik ima dodatnih osam dana da se izjasni o navodima iz upozorenja. Samo ova faza može da potraje više od 20 dana.

Birokratski izazovi i finansijski efekti na kompanije

U sledećoj fazi, poslodavac piše i šalje rešenje o otkazu, koje prolazi istu proceduru slanja poštom, vraćanja i kačenja na oglasnu tablu, uz novo čekanje od osam dana. Tek nakon toga, rešenje postaje pravosnažno i omogućava odjavu zaposlenog iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Ipak, elektronski sistem CROSO dozvoljava odjavu unazad za samo tri dana. Zato poslodavac mora da traži ručnu intervenciju Fonda PIO, što dodatno produžava ceo proces. U međuvremenu, kompanija je obavezna da nastavi sa plaćanjem poreza i doprinosa na minimalnu zaradu.

Neefikasnost sistema i posledice za tržište rada

Advokatica Dušica Jež Bojović ističe da nisu sve filijale Fonda PIO dosledne u postupanju, ali u praksi često šalju dopise bivšem zaposlenom koji se već duže vreme ne pojavljuje na poslu, tražeći njegov pristanak za odjavu iz sistema. Ova situacija stvara apsurd u kojem radnik već radi kod novog poslodavca, dok prethodni poslodavac i dalje snosi finansijske obaveze. Kao rezultat, poslodavci u Srbiji mesecima plaćaju poreze za radnike koji su napustili posao bez obaveštenja, što povećava troškove i opterećuje poslovanje. Pravna nesigurnost i sporost administracije dodatno utiču na fleksibilnost tržišta rada i ukupnu konkurentnost domaće privrede.