Nova pravila EU o spajanju kompanija fokusiraju se na konkurenciju, inovacije i investicije, a testiraće ih transakcije u industriji liftova i svemirske tehnologije

Evropska komisija je u aprilu 2026. objavila nacrt novih smernica za procenu velikih spajanja kompanija u Evropskoj uniji. Cilj je da pravila bolje odražavaju dinamične efekte na konkurenciju i dugoročne koristi za potrošače. Ključna izmena odnosi se na procenu kako spajanja utiču na ulaganja, inovacije i otpornost lanaca snabdevanja, a ne samo na cene i izbor proizvoda. Konačna verzija smernica očekuje se do kraja 2026. godine, dok će spajanja kompanija kao što je kupovina TK Elevator od strane Kone za 29,4 milijarde evra biti prvi testovi novog pristupa.

Dosadašnja pravila davala su prednost zaštiti konkurencije kroz kontrolu tržišne koncentracije. Međutim, Komisija sada želi da bolje prepozna koristi koje mogu nastati zahvaljujući ekonomiji obima i povećanim investicijama. U nacrtu se prvi put detaljnije razmatra mogućnost da veće kompanije obezbede više ulaganja u istraživanje i razvoj, stabilnije snabdevanje i razvoj proizvoda koje pojedinačne firme ne bi mogle da finansiraju samostalno. Kao rezultat, poslovna zajednica pažljivo prati kako će ova promena uticati na buduće transakcije.

Nova pravila za spajanja kompanija i test u industriji liftova

Evropska komisija je u sklopu revizije naručila posebnu ekonomsku studiju o dinamičkim efektima koncentracija. Novo istraživanje, koje je obuhvatilo više od 3.000 slučajeva spajanja od 1990. do 2024. godine, pokazalo je da je nakon odobrenja koncentracija u proseku padala inovativnost merena patentnom aktivnošću, dok su marže i profiti rasli. Autori studije ocenjuju da to ukazuje na povećanje tržišne moći, a ne nužno na efikasnost.

Jedan od najzvučnijih primera koji će testirati nova pravila je plan Kone, finske kompanije, da preuzme nemački TK Elevator za 29,4 milijarde evra. Ova transakcija bi stvorila najvećeg proizvođača liftova na svetu. Međutim, da bi dobila odobrenje regulatora, Kone bi prema informacijama Rojtersa morao da proda deo evropskog poslovanja TK ELevatora zbog zabrinutosti za konkurenciju. Očekuje se da ovaj posao neće biti zaključen pre drugog kvartala 2027. godine.

Drugi važan slučaj odnosi se na planirano objedinjavanje satelitskih aktivnosti kompanija Airbus, Thales i Leonardo. Evropski zvaničnici smatraju da je razvoj snažnije svemirske industrije strateški važan za EU. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen podržala je ovu inicijativu, ali je evropska komesarka za konkurenciju Teresa Ribera ponovila da tradicionalni standardi zaštite konkurencije ostaju prioritet. Pored toga, Komisija je produžila rok kompanijama UPM-Kymmene i Sappi da dostave rešenja za planirano spajanje vredno 1,42 milijarde evra, jer bi ono moglo da smanji konkurenciju na tržištu komunikacionog papira.

Konkurentnost evropskih kompanija i regulatorni izazovi

Revizija pravila o spajanjima dolazi u trenutku kada se u Evropskoj uniji sve više govori o potrebi jačanja konkurentnosti u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu. Pitanje veličine evropskih kompanija postalo je ključno, jer fragmentisano tržište često ograničava njihovu sposobnost za ulaganja i inovacije. Komisija je u nacrtu preporučila da se u proceni koncentracija više pažnje posveti ekonomiji obima, inovacijama i otpornosti, ali zadržava mogućnost blokiranja spajanja koja bi narušila konkurenciju.

Shodno tome, novi pristup znači da se ne menja osnovno pitanje pred regulatorom – da li spajanje povećava tržišnu moć – već se širi spektar kriterijuma za procenu koristi. Kompanije sada mogu argumentovati da veća veličina omogućava više ulaganja, inovacija i bolju otpornost na globalne pritiske. Konačan ishod biće poznat do kraja 2026. godine, kada se očekuje usvajanje novih smernica. Do tada će transakcije kao što je spajanje Kone i TK Elevator biti ključni pokazatelj uticaja novih pravila o spajanjima kompanija.

Dugoročna analiza 8,5 miliona ljudi u 24 zemlje otkriva da siromašniji žive kraće uprkos razvijenim sistemima zaštite

Nova analiza koja pokriva oko 8,5 miliona ljudi iz 24 zemlje pokazuje da socioekonomske razlike značajno utiču na dužinu života. Razlika u životnom veku između bogatijih i siromašnijih građana, poznata kao socioekonomske razlike u dužini života, iznosi čak 14 godina u Norveškoj i gotovo 15 godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Studija se zasniva na 102 dugoročne analize i obuhvata decenije podataka o uslovima odrastanja i kasnijem zdravlju.

Rezultati pokazuju da, čak i u državama sa razvijenim socijalnim sistemom, kao što su Norveška i SAD, 40-godišnji muškarci iz najbogatijih 1% stanovništva mogu očekivati da će živeti znatno duže od onih iz najsiromašnijih 1%. Uporedo sa tim, glavni uzroci razlika vezani su za uslove u detinjstvu, uključujući zanimanje oca, obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpane stambene uslove.

Razlozi za veće stope smrtnosti kod siromašnijih

Analiza je pokazala da je u više od 80% poređenja smrtnost bila viša kod ljudi koji su odrastali u nepovoljnim socioekonomskim uslovima. Najizraženija razlika zabeležena je kod osoba čiji su očevi imali najmanje privilegovana zanimanja. Odrasli iz tih porodica imali su oko 26% višu stopu smrtnosti u odnosu na one čiji su očevi imali najprivilegovanija zanimanja.

Pored zanimanja oca, niže obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpani stambeni uslovi dodatno su pogoršavali zdravstvene ishode. Kao rezultat, stručnjaci ističu da mere za smanjenje zdravstvenih nejednakosti ne mogu biti uspešne ako su usmerene samo na odrasle. Potrebno je ulagati u poboljšanje uslova odrastanja, posebno kroz dostupnije obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Uticaj uslova odrastanja na životni vek

Iako studije ne mogu sa sigurnošću potvrditi da je siromaštvo u detinjstvu direktan uzrok ranije smrti, jasno je da su faktori međusobno povezani i utiču na zdravstvena postignuća tokom života. S druge strane, podaci ukazuju da intervencije usmerene na porodice sa finansijskim i stambenim problemima mogu dugoročno doprineti smanjenju razlika u životnom veku.

Zbog toga je naglašeno da je razvoj socijalnih politika usmerenih na decu i porodice ključan za smanjenje socioekonomskih razlika u dužini života. Dostupnije obrazovanje, kvalitetna zdravstvena zaštita i podrška porodicama sa niskim prihodima predstavljaju osnovu za smanjenje mortaliteta i stvaranje pravednijeg društva u budućnosti.

Najveće izdatke poslodavci imaju za zarade i doprinose, dok su ulaganja u obrazovanje i usavršavanje minimalna

Republički zavod za statistiku objavio je da trošak zaposlenih po satu u Srbiji iznosi 1.318 dinara tokom 2024. godine. U okviru tog troška, svega 11 dinara ne otpada na osnovne stavke kao što su zarada, porezi i doprinosi, već na ulaganja u obrazovanje, usavršavanje i zaštitu na radu. Najveće učešće u troškovima rada imaju redovne isplate zaposlenima, dok su izdvajanja za dodatne benefite i razvoj izuzetno niska.

Struktura troškova zaposlenih po satu u Srbiji

Zarade i redovni bonusi, uključujući poreze i doprinose na teret zaposlenih, čine 70,4 odsto ukupnog troška. Obavezni doprinosi na teret poslodavca iznose 11,7 odsto, a isplate za neodrađene dane, kao što su odmori i praznici, čine 8,9 odsto. Ove tri kategorije zajedno čine čak 91 odsto ukupnih troškova rada. Na ulaganja u obrazovanje i usavršavanje poslodavci izdvajaju samo tri dinara po satu rada, dok na ostale troškove, uključujući zaštitu na radu i penale zbog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom, odlazi još pet dinara po satu. Ostali porezi iznose dodatna tri dinara. Subvencije od strane države ili drugih organizacija umanjuju ukupne troškove rada za 0,5 odsto, odnosno sedam dinara po izvršenom satu rada.

Sektorska razlika u troškovima i uticaj na ulaganje u zaposlene

Najviši troškovi zaposlenih po satu zabeleženi su u sektoru informisanja i komunikacija, gde iznose 2.676 dinara, skoro duplo više od republičkog proseka. Najniži troškovi rada nalaze se u sektorima usluga smeštaja i ishrane, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i umetnosti, zabave i rekreacije, gde su manji od 1.015 dinara. Kada je reč o ulaganjima u obrazovanje i usavršavanje, sektor finansijskih delatnosti i osiguranja izdvaja 13 dinara po satu rada, dok je prosek u ostalim sektorima znatno niži. Delatnosti stručnih, naučnih, informacionih i tehničkih usluga izdvajaju osam dinara, poslovanje nekretninama i saobraćaj šest dinara, a informisanje i komunikacije pet dinara po izvršenom času rada.

Ostali troškovi i značaj subvencija

Ostali troškovi poslodavca, koji obuhvataju troškove zapošljavanja novih radnika, oglase, agencije i zaštitu na radu, učestvuju sa 0,4 odsto, odnosno pet dinara po izvršenom času rada. U sektorima snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, ovi izdaci su najviši i iznose 24 dinara po satu, dok su u snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama 12 dinara, a u prerađivačkoj industriji 10 dinara. Najveći iznos subvencija zabeležen je u rudarstvu, gde iznosi 113 dinara po izvršenom času rada, dok u sektoru stručnih i inovacionih delatnosti subvencije dostižu 22 dinara. U trgovini, smeštaju, finansijama, nekretninama, zdravstvu i socijalnoj zaštiti subvencije su prosečno jedan dinar, dok u obrazovanju ne prelaze jedan dinar po satu.

Plaćeni i neizvršeni radni sati

U 2024. godini zaposleni su u proseku radili 80 odsto ukupnog radnog vremena. Preostalih 20 odsto predstavljaju plaćene, ali neizvršene sate, što uključuje godišnje odmore, bolovanja do 30 dana i praznike. Najveće učešće ovih sati zabeleženo je u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (24,3 odsto), a najmanje u administrativnim i pomoćnim uslugama (16,6 odsto). Kao rezultat, podaci o trošak zaposlenih po satu u Srbiji pokazuju da je najveći deo troškova vezan za osnovne obaveze poslodavaca, dok su ulaganja u razvoj zaposlenih i dodatne benefite i dalje na veoma niskom nivou.