Svečana dodela GODUM priznanja biće održana 14. oktobra u Beogradu, uz posebna priznanja za najemitovanije numere godine.

Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije objavilo je imena ovogodišnjih dobitnika prestižnih GODUM nagrada. Priznanja su pripala rok grupi Galija, džez umetniku Maksimu Kočetovu i pop izvođaču Dejanu Cukiću. Svečana dodela održaće se 14. oktobra u Ustanovi kulture “Vuk” sa početkom u 19:30.

GODUM nagrade za posebna muzička ostvarenja

GODUM nagrade svake godine prepoznaju izuzetne doprinose srpskoj muzičkoj sceni. Ovog puta, Galija je nagrađena za svoj dugogodišnji rad na polju roka, dok Maksim Kočetov ističe se kao jedan od vodećih džez muzičara. Dejan Cukić dobio je priznanje za značajan doprinos pop muzici.

Nagrada za životno delo i posebna priznanja

Pored osnovnih nagrada, ove godine GODUM dodeljuje i nagradu za životno delo. Priznanje je otišlo u ruke džez bubnjaru Lazaru Tošiću. Njegova umetnička karijera traje više od sedam decenija, što ga čini istinskom legendom domaće muzičke scene. U saopštenju se navodi da je Tošićev život obeležen posvećenošću muzici i brojnim dostignućima.

Svečanost u znaku najemitovanijih numera

Osim glavnih nagrada, tokom svečanosti biće uručena i posebna priznanja. Organizacije SOKOJ i PI odvojiće nagrade za interpretacije pesama koje su bile najviše emitovane tokom 2026. godine. Na taj način, GODUM nagrade ističu važnost autorskih prava i doprinosa izvođača srpskoj muzičkoj kulturi. Ovakva priznanja dodatno podstiču kvalitet i raznovrsnost na domaćoj muzičkoj sceni.

Značaj GODUM nagrada za srpsku muziku

GODUM nagrade predstavljaju jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti džeza, zabavne i rok muzike u Srbiji. Svake godine okupe priznate muzičare, autore i izvođače, promovišući njihov rad i inspiraciju za nove generacije. Ovogodišnji dobitnici potvrđuju raznovrsnost i bogatstvo domaće muzičke scene.

Selektor Vojislav Pantić ističe da festival nudi raznovrsnost muzičkih izraza sa svih kontinenata.

Beograd je i ove godine domaćin Beogradskog džez festivala, koji prema rečima selektora Vojislava Pantića pruža presek raznolikih stilova i generacija muzičara iz celog sveta. Kroz poslednjih 20 godina, organizatori festivala iz Doma omladine Beograda dosledno neguju princip da manifestacija okuplja umetnike različitih uzrasta i žanrova, kako bi publici predstavili bogatstvo svetske džez scene. Beogradski džez festival postao je prepoznatljiv kao događaj koji svake godine donosi pregled najvažnijih muzičkih tokova iz Evrope, Amerike, ali i sa domaće scene.

Raznovrsnost na sceni i značaj festivala

Prema rečima Vojislava Pantića, cilj festivala je da kroz pažljivo odabran program publici predstavi ono što je trenutno najznačajnije na evropskoj i američkoj džez sceni. Takođe, festival daje prostor i domaćim muzičarima, omogućavajući im da se predstave zajedno sa svetskim imenima. Ovo doprinosi razmeni iskustava i podstiče razvoj džez muzike kod nas. Svake godine, na festivalu nastupaju umetnici različitih generacija, što dodatno obogaćuje program i pruža publici jedinstven uvid u pravce u kojima se džez razvija.

Džez scena kao ogledalo savremenih muzičkih tokova

Beogradski džez festival, navodi Pantić, predstavlja svojevrsno ogledalo onoga što se dešava na savremenoj džez sceni. Organizatori nastoje da na jednom mestu okupe izvođače koji donose inovacije, ali i one koji neguju tradicionalne vrednosti žanra. Tako festival postaje mesto susreta stilova i generacija, a publika ima priliku da uživa u raznovrsnim muzičkim pristupima. Osim toga, festival doprinosi promociji Beograda kao jednog od važnih centara za džez muziku u regionu.

Doprinos domaćih umetnika i međunarodna razmena

Festival je značajan i zbog toga što omogućava domaćim džez muzičarima da nastupaju rame uz rame sa kolegama iz inostranstva. Na taj način, promoviše se domaća scena i podstiče saradnja sa inostranim umetnicima. Kao rezultat, Beogradski džez festival svake godine potvrđuje svoj značaj i doprinosi razvoju kulturne ponude grada.

Dokumentarni film posvećen herojstvu Prištinskog korpusa prikazan je u Domu Vojske Srbije u Nišu.

Premijera prvog dela dokumentarnog filma „Prištinski korpus – Nama otadžbina komanduje“ održana je danas u Domu Vojske Srbije u Nišu. Na događaju su prisustvovali ministar odbrane u tehničkom mandatu Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović. Premijera filma „Prištinski korpus“ privukla je pažnju javnosti zbog teme koja govori o odbrani otadžbine tokom 1998. i 1999. godine.

Film o herojstvu i žrtvi Prištinskog korpusa

Film je nastao u produkciji Vojnofilmskog centra „Zastava film“, koji posluje u okviru Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane. Njegova svrha je da oda počast svim pripadnicima Prištinskog korpusa. Kroz autentične priče, film podseća na nadljudska herojstva i žrtve koje su vojnici podneli u odbrani Srbije krajem devedesetih godina. Na taj način, kroz svedočanstva i arhivske snimke, prikazuje se koliki značaj ima sećanje na događaje iz tog perioda.

Pored toga, film nosi snažnu poruku o važnosti očuvanja kolektivnog pamćenja naroda. Organizatori su istakli da se ovakvi trenuci ne smeju zaboraviti, jer predstavljaju temelj nacionalnog identiteta i primer hrabrosti za buduće generacije.

Prisutni zvaničnici i značaj premijere

Na premijeri su govorili Bratislav Gašić i Milan Mojsilović. Njihovo prisustvo naglasilo je zvaničnu podršku projektu i važnost teme za društvo. Istaknuto je da „Prištinski korpus“ predstavlja simbol otpora i odanosti otadžbini u teškim vremenima.

Ministar Gašić je istakao da je cilj filma da se „herojstvo i žrtva pripadnika Prištinskog korpusa nikada ne zaborave“. Takođe, prisutni su se složili da ovakvi projekti doprinose razumevanju i poštovanju prošlosti, što je od suštinskog značaja za budućnost države.

Kultura sećanja kroz film

Kako je premijera filma „Prištinski korpus“ izazvala veliko interesovanje, jasno je da tema o odbrani otadžbine i dalje ima snažan odjek u javnosti. Film je deo šireg nastojanja da se kroz kulturne događaje neguje kultura sećanja i jačaju vrednosti kolektivnog identiteta.

Na kraju, događaj u Nišu podsetio je na značaj Prištinskog korpusa, kao i na potrebu za negovanjem istine o događajima iz 1998. i 1999. godine. Premijera je još jednom potvrdila koliko je važno čuvati uspomene na herojske trenutke srpske istorije.