Najveće izdatke poslodavci imaju za zarade i doprinose, dok su ulaganja u obrazovanje i usavršavanje minimalna

Republički zavod za statistiku objavio je da trošak zaposlenih po satu u Srbiji iznosi 1.318 dinara tokom 2024. godine. U okviru tog troška, svega 11 dinara ne otpada na osnovne stavke kao što su zarada, porezi i doprinosi, već na ulaganja u obrazovanje, usavršavanje i zaštitu na radu. Najveće učešće u troškovima rada imaju redovne isplate zaposlenima, dok su izdvajanja za dodatne benefite i razvoj izuzetno niska.

Struktura troškova zaposlenih po satu u Srbiji

Zarade i redovni bonusi, uključujući poreze i doprinose na teret zaposlenih, čine 70,4 odsto ukupnog troška. Obavezni doprinosi na teret poslodavca iznose 11,7 odsto, a isplate za neodrađene dane, kao što su odmori i praznici, čine 8,9 odsto. Ove tri kategorije zajedno čine čak 91 odsto ukupnih troškova rada. Na ulaganja u obrazovanje i usavršavanje poslodavci izdvajaju samo tri dinara po satu rada, dok na ostale troškove, uključujući zaštitu na radu i penale zbog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom, odlazi još pet dinara po satu. Ostali porezi iznose dodatna tri dinara. Subvencije od strane države ili drugih organizacija umanjuju ukupne troškove rada za 0,5 odsto, odnosno sedam dinara po izvršenom satu rada.

Sektorska razlika u troškovima i uticaj na ulaganje u zaposlene

Najviši troškovi zaposlenih po satu zabeleženi su u sektoru informisanja i komunikacija, gde iznose 2.676 dinara, skoro duplo više od republičkog proseka. Najniži troškovi rada nalaze se u sektorima usluga smeštaja i ishrane, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i umetnosti, zabave i rekreacije, gde su manji od 1.015 dinara. Kada je reč o ulaganjima u obrazovanje i usavršavanje, sektor finansijskih delatnosti i osiguranja izdvaja 13 dinara po satu rada, dok je prosek u ostalim sektorima znatno niži. Delatnosti stručnih, naučnih, informacionih i tehničkih usluga izdvajaju osam dinara, poslovanje nekretninama i saobraćaj šest dinara, a informisanje i komunikacije pet dinara po izvršenom času rada.

Ostali troškovi i značaj subvencija

Ostali troškovi poslodavca, koji obuhvataju troškove zapošljavanja novih radnika, oglase, agencije i zaštitu na radu, učestvuju sa 0,4 odsto, odnosno pet dinara po izvršenom času rada. U sektorima snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, ovi izdaci su najviši i iznose 24 dinara po satu, dok su u snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama 12 dinara, a u prerađivačkoj industriji 10 dinara. Najveći iznos subvencija zabeležen je u rudarstvu, gde iznosi 113 dinara po izvršenom času rada, dok u sektoru stručnih i inovacionih delatnosti subvencije dostižu 22 dinara. U trgovini, smeštaju, finansijama, nekretninama, zdravstvu i socijalnoj zaštiti subvencije su prosečno jedan dinar, dok u obrazovanju ne prelaze jedan dinar po satu.

Plaćeni i neizvršeni radni sati

U 2024. godini zaposleni su u proseku radili 80 odsto ukupnog radnog vremena. Preostalih 20 odsto predstavljaju plaćene, ali neizvršene sate, što uključuje godišnje odmore, bolovanja do 30 dana i praznike. Najveće učešće ovih sati zabeleženo je u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (24,3 odsto), a najmanje u administrativnim i pomoćnim uslugama (16,6 odsto). Kao rezultat, podaci o trošak zaposlenih po satu u Srbiji pokazuju da je najveći deo troškova vezan za osnovne obaveze poslodavaca, dok su ulaganja u razvoj zaposlenih i dodatne benefite i dalje na veoma niskom nivou.

Više od 3.600 porodica podnelo zahtev za status roditelja negovatelja, infrastrukturna podrška olakšava inkluziju

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdvojilo je više od 23 miliona dinara za aktivnosti Saveza za cerebralnu paralizu u 2026. godini. Ovaj iznos obezbeđuje podršku kroz inkluzivne kampove i unapređenje pristupačne infrastrukture u Beogradu, saopšteno je povodom Svetski dan cerebralne paralize u Beogradu. Program je održan u Narodnom muzeju Srbije i na Trgu republike, okupljajući osobe sa cerebralnom paralizom, njihove porodice i predstavnike institucija.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski istakla je značaj sistemske podrške, povezivanja i uvažavanja. Naglasila je da inkluzija podrazumeva konkretne mere i ravnopravno učešće u društvu. Po njenim rečima, Ministarstvo je finansiralo aktivnosti kao što su inkluzivni kampovi u Bogovađi i Banji Trepča, čime se direktno poboljšava kvalitet života osoba sa invaliditetom.

Finansijska podrška i značaj statusa roditelja negovatelja

Jedan od ključnih ekonomskih podataka iznetih na događaju odnosi se na finansijsku podršku porodicama kroz novi zakon o negovateljima. Kako je navela ministarka, do sada je 3.600 osoba podnelo zahtev za ostvarivanje statusa roditelja negovatelja. Ovaj status omogućava roditeljima da dobiju dodatnu pomoć i olakšice, što ima direktan uticaj na njihovu ekonomsku stabilnost. Osim toga, ukazano je na važnost pomagala i pristupačne infrastrukture, uključujući rampe, liftove i prilagođena vozila, koji osobama sa cerebralnom paralizom olakšavaju kretanje i korišćenje javnih prostora.

Milena Bibić iz Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije istakla je potrebu za sistemskim rešavanjem izazova sa kojima se suočavaju porodice. Pored toga, naglasila je višegodišnju saradnju sa nadležnim ministarstvima, što doprinosi kontinuiranom unapređenju položaja osoba sa invaliditetom. Savez je najavio da će centralna manifestacija ove godine biti održana u Prolom Banji, u partnerstvu sa Društvom za cerebralnu i dečiju paralizu Prokuplja.

Inkluzivni projekti i društveni uticaj u Beogradu

Program je započeo predstavljanjem knjige „Nisi sama, mama“, koja je rezultat ličnih iskustava majki dece sa cerebralnom paralizom. Knjiga je objavljena uz podršku Ministarstva kulture i simbolizuje važnost zajedništva i podrške porodicama. Dr Dragana Bojić naglasila je značaj međusobnog slušanja i primarne prevencije, poručivši: „Gledajte dete, ali pomozite majci.“

Vladimir Tomašić iz Društva za cerebralnu paralizu Novi Beograd osvrnuo se na svakodnevne potrebe i važnost kontinuirane pažnje društva, a ne samo povodom Svetskog dana cerebralne paralize u Beogradu. Nakon programa u muzeju, obeležavanje je nastavljeno na Trgu republike uz muzički program i simbolično puštanje zelenih balona, dok su znamenitosti Beograda, poput Kule Beograd, Skupštine Srbije i Mosta na Adi, osvetljene zelenom bojom.

Ovaj događaj pokazuje kako finansijska ulaganja i sistemska podrška mogu doprineti boljoj inkluziji i ravnopravnosti osoba sa cerebralnom paralizom, ali i ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem ekonomskih i socijalnih mera u Srbiji.

Kupovina stana u novogradnji ili starogradnji zavisi od poreza i državnih olakšica, što značajno utiče na konačnu cenu za kupce

Razlika u ceni novogradnja ili starogradnja može biti presudna za kupce stanova, naročito kada se u obzir uzmu porezi i olakšice koje nudi država. Na primer, stan od 60 kvadrata u starogradnji košta 200.000 evra, dok je novogradnja iste površine na sličnoj lokaciji 210.000 evra. Ipak, kada se analizira porez na prenos apsolutnih prava i povraćaj PDV-a, novogradnja ili starogradnja postaje pitanje računice, a ne ukusa.

Porez na prenos kod starogradnje iznosi 2,5 odsto vrednosti nekretnine. Za stan od 200.000 evra to znači 5.000 evra dodatnog troška. Ovaj porez najčešće plaća kupac, iako je prodavac zakonski obveznik. Kod novogradnje, umesto ovog poreza, u cenu je već uračunat PDV od 10 odsto, što za stan od 210.000 evra iznosi oko 19.000 evra. Međutim, kupac novogradnje ne plaća porez na prenos, već PDV investitoru.

Različite olakšice za kupce prvog stana

Država omogućava olakšice za kupce prvog stana, ali se način primene razlikuje kod novogradnje i starogradnje. Kod starogradnje, postoji oslobođenje od poreza na prenos za površinu do 40 kvadrata za kupca i dodatnih 15 kvadrata po članu domaćinstva. U tipičnom slučaju dvočlanog domaćinstva, oslobođenje važi za 55 od 60 kvadrata, pa se porez plaća samo na preostalih 5 kvadrata, što ukupno iznosi oko 420 evra umesto 5.000 evra.

Kod novogradnje, kupac mora da plati punu cenu sa PDV-om investitoru, ali kasnije ima pravo na povraćaj PDV-a za isti broj kvadrata. Povraćaj za 55 kvadrata iznosi oko 17.500 evra, što je četiri puta više od poreza na prenos kod starogradnje. Ipak, ovaj iznos kupac dobija tek nekoliko meseci nakon kupovine, što znači da je potrebno unapred obezbediti celokupni iznos kupovine.

Povraćaj PDV-a menja ekonomsku računicu kupovine

Zbog ovakve poreske politike, novogradnja ili starogradnja više nije samo pitanje cene iz oglasa. U konkretnom primeru, kupac starogradnje plaća ukupno oko 200.400 evra nakon oslobođenja od poreza, dok kupac novogradnje, posle povraćaja PDV-a, ima realan trošak oko 192.500 evra. Dakle, iako je cena novogradnje u oglasu 10.000 evra viša, na kraju ona može biti povoljnija za čak 8.000 evra.

Konačno, iako povraćaj PDV-a kod novogradnje znači da kupac inicijalno izdvaja više novca, u praksi dobijeni povraćaj često bude iskorišćen za opremanje stana. S druge strane, starogradnja omogućava da se manji iznos plaća odmah, što može biti prednost za one koji nemaju dovoljno gotovine na raspolaganju. Za kupce koji planiraju kupovinu stana, razumevanje razlike novogradnja ili starogradnja i pravilno obračunavanje svih troškova može doneti značajne uštede.