Connect with us

Domaće

El Ninjo smanjuje globalnu proizvodnju za 395 milijardi evra, najveći udar za Kinu i SAD

Klimatski fenomen preti ekonomijama 144 zemlje, a Evropa već beleži gubitke i višu inflaciju zbog ekstremnih vremenskih prilika

Objavljeno pre

1 hour

,

Klimatski fenomen preti ekonomijama 144 zemlje, a Evropa već beleži gubitke i višu inflaciju zbog ekstremnih vremenskih prilika

Klimatski fenomen El Ninjo mogao bi do 2027. godine da smanji globalnu ekonomsku proizvodnju za oko 395 milijardi evra. Ovaj iznos odnosi se na 144 zemlje širom sveta, navodi se u izveštaju osiguravajuće kuće Alijanc. Ključni razlog su posledice poput suša, poplava, požara i uragana, koje dodatno povećavaju ekonomske gubitke.

El Ninjo smanjuje globalnu proizvodnju

Prema proceni Alijanc, Kina, Sjedinjene Američke Države i Indija snose skoro 60% ukupnog ekonomskog udara koji izaziva El Ninjo. Evropska unija takođe nije pošteđena — procenjeni gubitak ekonomske proizvodnje u EU iznosi oko 21 milijardu evra, što predstavlja 0,09% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Unije. Kao rezultat toga, ekonomski sistemi sa većom izloženošću klimatskim rizicima trpe znatne posledice koje se odražavaju na proizvodnju, zaposlenost i inflaciju.

Inflacija i gubici u Evropi rastu

Alijanc procenjuje da bi El Ninjo mogao da podigne ukupnu inflaciju u Evropskoj uniji za 0,31 procentni poen. Cene hrane mogle bi biti više za oko 0,5 procentnih poena. Pored toga, ekstremne vremenske prilike su tokom 2025. godine dovele do globalnih ekonomskih gubitaka od oko 184 milijarde evra. To je 32% manje nego prethodne godine, ali i dalje 20% iznad proseka iz perioda 2000-2019. godine. Izgubljena proizvodnja u Evropi tokom 2026. godine, uzrokovana toplotnim talasima, procenjena je na 113 milijardi evra.

Prevencija i ulaganja smanjuju štetu

Iskustva iz 2025. i 2026. godine pokazuju da su zemlje sa razvijenim sistemima prevencije, unapred obezbeđenim finansiranjem i jasnim mehanizmima za reagovanje uspešnije ograničavale ekonomske poremećaje. Zbog toga, ulaganje u klimatsko prilagođavanje, otpornu infrastrukturu i sisteme ranog upozoravanja može biti znatno jeftinije od troškova naknadne sanacije štete. Alijanc navodi da su klimatski rizici postali jasno vidljivi u makroekonomskim pokazateljima. S druge strane, zemlje bez adekvatnih mera suočavaju se sa znatno većim ekonomskim gubicima.

El Ninjo i izazovi za globalnu ekonomiju

El Ninjo predstavlja periodično zagrevanje površinskih voda Tihog okeana, što dovodi do promena u globalnim vremenskim obrascima. Takođe, utiče na smanjenje poljoprivredne proizvodnje, poremećaje u lancima snabdevanja i rast troškova za osiguranje i obnovu infrastrukture. Kao rezultat toga, kompanije i vlade suočavaju se sa izazovima koji zahtevaju brzu adaptaciju i ulaganje u otpornost. Ove promene snažno utiču na globalnu konkurentnost i dugoročni ekonomski rast. Prema izveštaju Alijanc, pravovremena ulaganja u prevenciju mogu umanjiti ukupne ekonomske gubitke i doprinose stabilnosti privreda pogođenih El Ninjom.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Impact SEE’26 u Bukureštu okupio 3.000 učesnika i 200 govornika iz regiona

Konferenciju podržala kompanija Mastercard, fokus na investicijama, talentima i inovacijama u centralnoj i istočnoj Evropi

Objavljeno pre

6 minutes

,

October 5, 2026

Objavio:

Impact SEE’26 u Bukureštu okupio 3.000 učesnika i 200 govornika iz regiona

Konferenciju podržala kompanija Mastercard, fokus na investicijama, talentima i inovacijama u centralnoj i istočnoj Evropi

Impact SEE’26 u Bukureštu okupio je 29. i 30. septembra blizu 3.000 učesnika i oko 200 govornika iz jugoistočne Evrope. Ključni ekonomski akteri i lideri iz regiona analizirali su razvoj talenta, ulogu investicija i značaj inovacija za dalji rast.

Perspektive rasta i inovacija u centralnoj i istočnoj Evropi

Na konferenciji Impact SEE’26 u Bukureštu naglašeno je da region ima značajan potencijal za ekonomski rast. Međutim, potrebno je bolje organizovati inovacije i privući kapital. Ilian Mihov, ekonomista i bivši dekan poslovne škole INSEAD, izjavio je da Evropa ima najveću koncentraciju ljudskog kapitala po kvadratnom kilometru. On je istakao da izazov nije manjak talenata, već veličina i fragmentiranost evropskih berzi koje otežavaju finansiranje inovacija. Kao rezultat, lideri iz kompanija Mastercard, Banca Transilvania, McLaren Racing, Trendyol i UiPath diskutovali su sa predstavnicima vlada i javnog sektora o načinima da se investicije usmere ka održivom rastu.

Kreativnost, pažnja i razvoj talenata kao pokretači rasta

Drugog dana konferencije, Ryan Reynolds je govorio o ulozi kreativnosti u preduzetništvu i istakao važnost učenja na greškama. „Perfekcionizam je bolest koja danas muči gotovo sve nas. Morate biti spremni da u nečemu budete loši da biste u tome postali dobri. Greške su đubrivo. Nije važno da li ste u životu grešili, već šta ste od tih grešaka napravili“, rekao je Reynolds. Prvog dana, Anna Lembke, profesorka sa Stanforda, analizirala je kako digitalna ekonomija utiče na ljudsku pažnju i odgovornost kompanija koje se bore za nju. „Više nije bolje kada ‘više’ znači da neprestano pokušavamo da pobegnemo od stvarnosti. Neumorna potraga za zadovoljstvom radi samog zadovoljstva, nažalost, vodi u bol“, navela je Lembke.

Regionalna iskustva i uloga Srbije u novoj ekonomskoj dinamici

Perspektive iz Srbije i regiona bile su snažno zastupljene kroz diskusije o liderstvu, digitalnoj transformaciji i izgradnji poverenja kod potrošača. Tanja Kuzman iz Inicijative „Digitalna Srbija“, Nataša Pavlović iz Sport Vision Group i Marko Carević iz Ananas E-Commerce govorili su o važnosti veština i inovacija za konkurentnost regiona. Paneli su dodatno osvetlili izazove polarizacije i održivosti na tržištu. Na konferenciji Impact SEE’26 u Bukureštu zaključeno je da su talenat, tehnologija i kapital ključni pokretači budućeg rasta, ali da uspeh zavisi od sposobnosti regiona da te resurse iskoristi kroz saradnju i inovacije.

Pročitaj još

Domaće

Saudi Aramko upozorava: Obnova zaliha nafte može trajati do dve godine

Globalne zalihe nafte pale su za tri milijarde barela, G7 oslobađa 100 miliona barela iz rezervi

Objavljeno pre

26 minutes

,

October 5, 2026

Objavio:

Saudi Aramko upozorava: Obnova zaliha nafte može trajati do dve godine

Globalne zalihe nafte pale su za tri milijarde barela, G7 oslobađa 100 miliona barela iz rezervi

Saudi Aramko, jedna od najvećih svetskih naftnih kompanija, upozorila je da obnova globalnih zaliha nafte može trajati i do dve godine. Prema proceni izvršnog direktora Amina Nasera, od početka sukoba izgubljeno je skoro tri milijarde barela ponude, dok su iz rezervi povučene još milijarda barela. Ove brojke ukazuju na to da su globalne zalihe nafte na “zastrašujuće tankom” nivou, što značajno utiče na tržište.

G7 reaguje oslobađanjem naftnih rezervi

G7 zemlje su, u saradnji sa Međunarodnom agencijom za energiju, odlučile da oslobode do 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz strateških rezervi. Ova mera treba da ublaži pritisak u naredna četiri meseca, pri čemu će najveći deo dizela stići na tržište u prvih 20 dana. Međutim, analitičari navode da je ova količina samo privremeno rešenje i da ne može trajno stabilizovati odnos ponude i potražnje. Prema procenama kompanije Goldman Sachs, ova akcija može amortizovati oko polovinu skoka cene dizela, dok je dnevna globalna potrošnja dizela između 28 i 30 miliona barela.

Tržište nafte pod pritiskom smanjenih zaliha

Situacija na tržištu pokazuje da protok nafte kroz Ormuški moreuz i saudijski naftovod ka Janbuu iznosi oko tri četvrtine predratnih količina. Aramko je ponovo pokrenuo istočno-zapadni naftovod na 80 odsto kapaciteta. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt koriste sve više sopstvenih tankera kako bi obezbedili stabilnost isporuka. Cene nafte ostaju relativno stabilne: Brent za decembarsku isporuku blago je pao na oko 102 dolara, dok je američki WTI na oko 90,60 dolara. Ipak, deo ovog poboljšanja zasniva se na zalihama koje se ne mogu koristiti u nedogled. Kroz Ormuški moreuz inače prolazi oko petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. To znači da će, dok se zalihe nafte ne obnove, svaki novi poremećaj tržište dočekati bez zaštitnog jastuka.

Izjave rukovodstva i implikacije za tržište

“Dok se Ormuz potpuno ne otvori i dok se ne vrati poverenje, realnost je da će pritisak na oba kraja barela – i sirovu naftu i derivate – samo rasti. Čak i tada, obnova zaliha uz istovremeno podmirivanje potražnje mogla bi da potraje do dve godine”, izjavio je Amin Naser, izvršni direktor Saudi Aramka. Ova izjava potvrđuje da tržište nafte ostaje pod pritiskom, čak i nakon kratkoročnih mera. G7 akcija oslobađanja rezervi predstavlja signal tržištu, ali ne rešava dugoročne strukturne probleme. Zemlje uvoznice, uključujući i region Balkana, mogu očekivati da cene goriva, posebno dizela, neće brzo pasti na predratni nivo. Na kraju, globalna tržišna slika pokazuje da je svet ušao u ovu krizu sa najnižim zalihama nafte u poslednjih pet godina. Dok se zalihe nafte ne obnove, tržište će ostati ranjivo na svaki novi poremećaj i volatilnost cena.

Pročitaj još

Domaće

Ministarstvo finansija upozorava na prevare sa lažnim investicionim platformama u Srbiji

Građani prijavili gubitke zbog prevara sa platformama poput RS Invest i Kraken Capital Limited, Ministarstvo finansija apeluje na oprez

Objavljeno pre

31 minutes

,

October 5, 2026

Objavio:

Građani prijavili gubitke zbog prevara sa platformama poput RS Invest i Kraken Capital Limited, Ministarstvo finansija apeluje na oprez

Ministarstvo finansija upozorilo je građane Srbije na prevare sa lažnim investicionim platformama koje se predstavljaju kao projekti ministarstva. Prevara se oglašava kao “državni investicioni projekat na svetskoj berzi u saradnji Evropske unije sa Ministarstvom finansija Republike Srbije”. U poslednje dve nedelje, više građana telefonski je prijavilo da su izgubili novac ulažući u platforme koje koriste imena “RS Invest” i “Kraken Capital Limited”.

Lažne investicione platforme ciljaju građane Srbije

Ministarstvo finansija ističe da nema nijednu investicionu platformu koju podržava ili vodi. Prevaranti zloupotrebljavaju ime Ministarstva finansija i lik ministra finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali u promotivnim materijalima. Kao rezultat toga, građani su pozivani da uplate novac i ostavljaju lične podatke pod lažnim izgovorom državnog projekta. Ove prevare funkcionišu tako što građani dobijaju elektronsku poštu sa lažnim navodima o podršci države i linkovima ka sumnjivim platformama. Ministarstvo finansija izričito savetuje da se takvi linkovi ne otvaraju, niti da se ostavljaju lični ili finansijski podaci.

Reakcija institucija i preporuke za zaštitu

Ministarstvo finansija je o ovim krivičnim radnjama obavestilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nadležni organi preduzimaju mere za utvrđivanje okolnosti i sprečavanje dalje štete. Građanima se savetuje da svaku sumnjivu poruku ili oglas prijave nadležnim organima. Takođe, preporučuje se dodatni oprez pri ulaganju u nepoznate platforme, posebno kada se obećavaju sigurni prinosi ili garantovana dobit bez transparentnosti. Pored toga, građani treba da provere legitimnost svake investicione ponude. Neophodno je da se informišu kod zvaničnih regulatornih tela ili ovlašćenih institucija.

Širi kontekst i značaj edukacije o finansijskim prevarama

U poslednjim godinama, globalni porast internet prevara posebno pogađa tržišta u razvoju poput Srbije. Prevaranti često koriste lažne identitete, imena državnih institucija i aktuelnih funkcionera kako bi stekli poverenje investitora. Kao rezultat toga, ovakve prevare nanose direktnu finansijsku štetu i potkopavaju poverenje u domaće finansijsko tržište. Zbog toga je edukacija građana jedan od ključnih alata za prevenciju. Ministarstvo finansija naglašava važnost informisanja o rizicima ulaganja na internetu i podseća da svaku sumnju treba odmah prijaviti policiji ili drugim nadležnim organima. Ovakvi slučajevi pokazuju potrebu za stalnim praćenjem tržišta i brzim reakcijama regulatora. Edukacija šire javnosti o prevarnim šemama može dugoročno ojačati otpornost finansijskog sistema Srbije.

Pročitaj još

U Trendu