Klimatski fenomen preti ekonomijama 144 zemlje, a Evropa već beleži gubitke i višu inflaciju zbog ekstremnih vremenskih prilika

Klimatski fenomen El Ninjo mogao bi do 2027. godine da smanji globalnu ekonomsku proizvodnju za oko 395 milijardi evra. Ovaj iznos odnosi se na 144 zemlje širom sveta, navodi se u izveštaju osiguravajuće kuće Alijanc. Ključni razlog su posledice poput suša, poplava, požara i uragana, koje dodatno povećavaju ekonomske gubitke.

El Ninjo smanjuje globalnu proizvodnju

Prema proceni Alijanc, Kina, Sjedinjene Američke Države i Indija snose skoro 60% ukupnog ekonomskog udara koji izaziva El Ninjo. Evropska unija takođe nije pošteđena — procenjeni gubitak ekonomske proizvodnje u EU iznosi oko 21 milijardu evra, što predstavlja 0,09% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Unije. Kao rezultat toga, ekonomski sistemi sa većom izloženošću klimatskim rizicima trpe znatne posledice koje se odražavaju na proizvodnju, zaposlenost i inflaciju.

Inflacija i gubici u Evropi rastu

Alijanc procenjuje da bi El Ninjo mogao da podigne ukupnu inflaciju u Evropskoj uniji za 0,31 procentni poen. Cene hrane mogle bi biti više za oko 0,5 procentnih poena. Pored toga, ekstremne vremenske prilike su tokom 2025. godine dovele do globalnih ekonomskih gubitaka od oko 184 milijarde evra. To je 32% manje nego prethodne godine, ali i dalje 20% iznad proseka iz perioda 2000-2019. godine. Izgubljena proizvodnja u Evropi tokom 2026. godine, uzrokovana toplotnim talasima, procenjena je na 113 milijardi evra.

Prevencija i ulaganja smanjuju štetu

Iskustva iz 2025. i 2026. godine pokazuju da su zemlje sa razvijenim sistemima prevencije, unapred obezbeđenim finansiranjem i jasnim mehanizmima za reagovanje uspešnije ograničavale ekonomske poremećaje. Zbog toga, ulaganje u klimatsko prilagođavanje, otpornu infrastrukturu i sisteme ranog upozoravanja može biti znatno jeftinije od troškova naknadne sanacije štete. Alijanc navodi da su klimatski rizici postali jasno vidljivi u makroekonomskim pokazateljima. S druge strane, zemlje bez adekvatnih mera suočavaju se sa znatno većim ekonomskim gubicima.

El Ninjo i izazovi za globalnu ekonomiju

El Ninjo predstavlja periodično zagrevanje površinskih voda Tihog okeana, što dovodi do promena u globalnim vremenskim obrascima. Takođe, utiče na smanjenje poljoprivredne proizvodnje, poremećaje u lancima snabdevanja i rast troškova za osiguranje i obnovu infrastrukture. Kao rezultat toga, kompanije i vlade suočavaju se sa izazovima koji zahtevaju brzu adaptaciju i ulaganje u otpornost. Ove promene snažno utiču na globalnu konkurentnost i dugoročni ekonomski rast. Prema izveštaju Alijanc, pravovremena ulaganja u prevenciju mogu umanjiti ukupne ekonomske gubitke i doprinose stabilnosti privreda pogođenih El Ninjom.

Evropska privreda beleži ubrzanje poslovanja uz inflaciju od 3,8 odsto, dok evro dostiže najniži nivo od maja 2025.

Poslovna aktivnost u evrozoni tokom septembra zabeležila je najbrži rast u poslednje tri i po godine. Evropska valuta, evro, pala je na 1,11 dolara, što je najniži nivo od maja 2025. godine. Ove promene dolaze u trenutku kada je inflacija u evrozoni porasla na 3,8 odsto u odnosu na 3,2 odsto iz avgusta, prvenstveno zbog viših cena energenata.

Rast tražnje i inflacije utiču na poslovnu aktivnost u evrozoni

Septembarski rast poslovne aktivnosti rezultat je iznenađujućeg povećanja tražnje, uprkos rastu inflacije. Kao rezultat, privreda evrozone pokazuje otpornost na spoljne šokove. Inflacija je, međutim, nastavila rast i dosegla 3,8 odsto, što dodatno opterećuje budžete potrošača i kompanija. Pre svega, glavni uzrok inflacije je rast cena energenata, dok se dodatni pritisci očekuju zbog mogućih poremećaja na tržištu energenata usled sukoba na Bliskom istoku. Takođe, analitičari napominju da bi dalji rast cena mogao dodatno povećati troškove poslovanja.

Evro pod pritiskom fiskalnih i političkih rizika

Evropska valuta je danas pala na 1,11 dolara. To je njen najniži nivo od maja 2025. godine. Glavni razlog je zabrinutost investitora zbog fiskalnog deficita Francuske. Naime, francuski budžet za 2027. godinu predviđa smanjenje deficita sa 5,4 odsto ove godine na 5 odsto naredne, ali mnogi smatraju da je ostvarenje tog cilja upitno. Uporedo sa tim, u Španiji se povećava politička nestabilnost zbog stambene krize. Godinama unazad, izgradnja stanova nije pratila rast broja stanovnika, zaposlenosti i turizma. Prema proceni Banke Španije koju prenosi Reuters, ovoj zemlji trenutno nedostaje oko 750.000 stanova. Očekuje se da bi manjak do 2028. godine mogao premašiti milion. Osim toga, prosečna cena stanova i kuća u drugom kvartalu 2026. porasla je za 12,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Otpornost privrede uz rast rizika

Iako evropska privreda pokazuje veću otpornost nego što se očekivalo, rizici ostaju prisutni. Poslovna aktivnost raste, ali istovremeno cene energenata i potrošačkih dobara nastavljaju da rastu. Fiskalni izazovi Francuske i stambena kriza u Španiji ukazuju na strukturne slabosti pojedinih velikih evropskih ekonomija. Na kraju, septembarski rast poslovne aktivnosti više je pokazatelj da evropska privreda uspeva da apsorbuje aktuelne izazove, nego dokaz da su svi problemi rešeni.

Pad inflacije ispod 30 odsto signalizira olakšanje za tursku privredu, ali pojedini sektori i dalje beleže rast cena

Turski statistički zavod (Turkstat) objavio je da je inflacija u Turskoj pala na 29,73 odsto u septembru 2026. godine. To znači da je inflacija dostigla najniži nivo od novembra 2021. godine, što predstavlja značajan preokret za ekonomiju zemlje. Prethodnog meseca, godišnja inflacija iznosila je 31,51 odsto, što ukazuje na nastavak trenda usporavanja rasta cena.

Detaljna kretanja inflacije u Turskoj

Pad inflacije u Turskoj ispod 30 odsto rezultat je usporavanja rasta cena u nekoliko ključnih sektora. Naime, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su 32,95 odsto, što je manje u poređenju sa avgustom kada je rast bio 33,79 odsto. U sektoru transporta, inflacija je pala sa 35,08 odsto na 31,8 odsto. Ova kretanja imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana, jer su troškovi osnovnih životnih potreba najosetljiviji na promene inflacije.

Međutim, nisu svi sektori zabeležili usporavanje rasta. U kategoriji stanovanja i komunalnih usluga, inflacija je ubrzala sa 39,77 odsto u avgustu na 44,37 odsto u septembru. To ukazuje na različite pritiske u pojedinim segmentima potrošnje, što dodatno komplikuje borbu protiv visoke inflacije. Kod odeće i obuće, rast cena je takođe usporio, sa 13,16 odsto u avgustu na 10,47 odsto u septembru. Zdravstvene usluge su zabeležile pad inflacije sa 43,46 odsto na 33,85 odsto.

Makroekonomski kontekst i očekivanja

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Turskoj porasle su za 1,84 odsto, što je isti tempo kao u avgustu. Ova stabilnost mesečne inflacije pokazuje da mere monetarne politike polako daju rezultate. Ipak, inflacija u Turskoj ostaje visoka u poređenju sa evropskim prosekom, što predstavlja izazov za privredu i standard građana.

Posmatrajući istorijski kontekst, trenutni nivo inflacije je najniži od novembra 2021. godine. To je signal da su restriktivne mere i intervencije centralne banke počele da usporavaju rast cena. Kao rezultat, pojedini ekonomski sektori beleže olakšanje, ali i dalje postoji zabrinutost zbog visokih cena stanovanja i komunalnih usluga.

Dalji koraci i šira slika

Turska će nove zvanične podatke o inflaciji za oktobar objaviti 3. novembra. Do tada, analitičari prate kako se kretanja inflacije odražavaju na svakodnevni život i privredne tokove. S druge strane, pad inflacije ispod 30 odsto može pozitivno uticati na investitorski sentiment i potencijalno olakšati pristup međunarodnim tržištima kapitala.

Pored toga, praćenje razlika između sektora ostaje ključno za ocenu ukupne stabilnosti ekonomije. Pre svega, sektori hrane i energenata tradicionalno najviše utiču na potrošačku korpu. Na kraju, nastavak trenda pada inflacije može omogućiti veće planiranje i sigurnost za domaće i strane investitore.