Marija Šrajver podelila je iskustvo o Alchajmerovoj bolesti i objasnila zašto prevencija počinje već u tridesetim godinama

Marija Šrajver, poznata novinarka iz Sjedinjenih Američkih Država, otvoreno govori o važnosti brige za zdravlje mozga i to mnogo pre starosti. Kada je njenom ocu dijagnostikovana Alchajmerova bolest (gubitak pamćenja i sposobnosti razmišljanja), odlučila je da podeli poruku posebno ženama. Zdravlje mozga nije pitanje koje se tiče samo starijih osoba, već treba razmišljati o njemu već u tridesetim godinama. U Srbiji i svetu, žene često brinu zbog porodične istorije ove bolesti. Međutim, navike iz mlađih dana mogu značajno uticati na rizik.

Pre svega, Alchajmerova bolest najčešće se javlja posle 65. godine. Ipak, mnogi faktori rizika nastaju mnogo ranije. Na primer, pušenje, visok krvni pritisak i fizička neaktivnost povećavaju verovatnoću za razvoj ove bolesti. Osim toga, žene su češće pogođene Alchajmerom od muškaraca. Zato je rana prevencija važna za svaku čitateljku.

Zašto zdravlje mozga nije samo pitanje starosti

Naime, zdravlje mozga zavisi od mnogih svakodnevnih navika. Marija Šrajver ističe: “Ne treba čekati starost da bismo brinule o mozgu. Rizični faktori se mogu smanjiti ranije.” Takođe, žene koje imaju bliske članove porodice sa dijagnozom Alchajmera često osećaju dodatnu zabrinutost. Međutim, ni genetski testovi ne mogu sa sigurnošću predvideti razvoj bolesti. S druge strane, promena životnog stila može smanjiti rizik.

Pored toga, dr Katarina Jovanović, neurolog, objašnjava: „Nijedan genetski nalaz nije sudbina. Važno je znati šta možete da preduzmete za svoje zdravlje.“ U međuvremenu, redovno vežbanje, izbegavanje duvana i zdrava ishrana smanjuju šanse za kognitivni pad (slabljenje pamćenja i razmišljanja). Štaviše, ovakve navike korisne su i za druge aspekte zdravlja, uključujući srce i krvne sudove.

Praktične preporuke za žene: kako brinuti o zdravlju mozga

Zapravo, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje fizičku aktivnost, izbegavanje duvana i uravnoteženu ishranu kao osnovu prevencije. Takođe, redovno proveravajte krvni pritisak, šećer i holesterol. Na taj način možete smanjiti rizik od oštećenja mozga. Osim toga, aktivnosti koje podstiču razmišljanje, poput čitanja, učenja jezika ili društvenih igara, pomažu u očuvanju mentalne svežine.

S druge strane, žene sa porodičnom istorijom Alchajmera mogu se posavetovati sa lekarom o genetskom testiranju. “Genetski savetnik može objasniti šta test pokazuje i kakve brige može doneti. Odluku donosite zajedno sa stručnjakom, pre testiranja,” kaže dr Jovanović. Ipak, za većinu žena korisnije je usmeriti pažnju na promene koje su u njihovoj moći.

Zdravlje mozga kroz svakodnevne navike

Pored fizičke aktivnosti, važno je negovati mentalnu stimulaciju i socijalnu uključenost. Marija Šrajver otkriva: „Svakodnevno vežbam, održavam kontakte i trudim se da naučim nešto novo.“ Takođe, podrška porodice i prijatelja ima veliku ulogu. Na kraju, nijedan univerzalni recept ne postoji, ali svaka žena može pronaći rutinu koja joj odgovara.

Na kraju, važno je znati da nije cilj izazvati strah. Preventiva i informisanost pomažu ženama da bolje brinu o sebi. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Finsko istraživanje povezuje svakodnevnu ishranu sa ranijom pojavom znakova starenja kože kod mladih žena

Nedavno istraživanje iz Finske pokazuje snažnu vezu između brza hrana i gazirana pića i ubrzanog starenja kože kod mladih žena. Naučnici sa Univerziteta u Finskoj pratili su više od 800 osoba uzrasta od 21 do 25 godina. Studija je otkrila da žene koje često konzumiraju brzu hranu i slatka gazirana pića primećuju prve promene na koži ranije nego što očekuju. Ovo je važan nalaz jer navike u ishrani iz mladosti često ostaju tokom života, što može imati dugotrajne posledice na zdravlje i izgled kože.

Osim toga, istraživači su koristili specijalne epigenetske satove koji mere biološko starenje ćelija. Rezultati pokazuju da brza hrana i gazirana pića mogu ubrzati ovaj proces. Žene koje biraju ovakvu ishranu često gube elastičnost i blistavost kože pre svojih vršnjakinja koje jedu više voća i povrća. Zbog toga, pravilan izbor namirnica može biti ključan za očuvanje mladolikog izgleda i celokupnog zdravlja.

Kako brza hrana i gazirana pića utiču na kožu

Istraživači su otkrili da ishrana bogata prerađenim mesom i industrijskim proizvodima povećava rizik od ranih znakova starenja. S druge strane, žene koje redovno unose voće i povrće imaju sporije biološko starenje. Štaviše, efekti loše ishrane postaju vidljiviji s godinama. Na taj način, izbor hrane može značajno uticati na pojavu bora, gubitak elastičnosti i tonusa kože.

Pre svega, studija potvrđuje da unos gaziranih pića i brze hrane može izazvati promene na koži već u dvadesetim godinama. Osim toga, ovakve navike mogu povećati rizik od razvoja hroničnih bolesti kasnije u životu. “Opšte dijete koje naglašavaju veću konzumaciju voća i povrća i manji unos mesa, brze hrane i pića zaslađenih šećerom povezane su sa sporijim biološkim starenjem,” navode autori istraživanja. Takođe, dijeta sa malo voća i povrća, a puno mesa i industrijskih proizvoda, ubrzava starenje kože.

Praktični saveti za očuvanje mladolikog izgleda

Na kraju, studija donosi nekoliko praktičnih preporuka. Žene svih uzrasta treba da unesu više svežeg voća i povrća u dnevni jelovnik. Pored toga, važno je smanjiti konzumaciju brze hrane, grickalica i slatkih gaziranih pića. Iako fizička aktivnost može donekle ublažiti negativne efekte loše ishrane, ona ne može potpuno zaštititi kožu od posledica nepravilnog izbora namirnica.

S druge strane, naučnici su analizirali i druge faktore kao što su indeks telesne mase, fizička aktivnost, unos alkohola i pušenje. Ipak, ishrana ostaje najvažniji faktor za očuvanje zdravlja i mladolikog izgleda kože. “Nalazi su u skladu sa studijama provedenim na sredovečnoj i starijoj populaciji, kao i s nekoliko studija na mlađim osobama,” izjavila je Suvi Ravi, jedna od autorki istraživanja.

Zapravo, pravilna ishrana štiti ne samo kožu, već i celokupno zdravlje. Na taj način, žene koje biraju uravnotežene obroke duže zadržavaju lep i zdrav izgled. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Žene širom sveta sve više biraju genetski pregled embriona kako bi povećale šanse za rođenje zdravog deteta.

Sve više žena širom sveta odlučuje se za genetski pregled embriona pre trudnoće. Ova odluka postaje popularna među ženama koje žele da umanje rizik od naslednih bolesti kod svoje dece. Genetski pregled embriona omogućava budućim roditeljima da provere genetsko zdravlje embriona pre implantacije. Ovakva provera posebno je važna za žene sa porodičnom istorijom naslednih bolesti, ali i za one koje žele da smanje neizvesnost majčinstva.

Simone Collins iz Sjedinjenih Američkih Država odabrala je genetski pregled embriona nakon što su joj lekari objasnili kako ova metoda funkcioniše. Preimplantaciono genetsko testiranje, poznato i kao PGT-P, omogućava analizu embriona nastalih vantelesnom oplodnjom (IVF). Zbog toga žene koje se suočavaju sa zdravstvenim izazovima ili strahom od naslednih bolesti sve češće biraju ovu opciju. Ipak, troškovi mogu biti visoki i dostižu iznos od 50.000 dolara, što ovu odluku čini izazovnom za mnoge porodice.

Genetski pregled embriona: prednosti i ograničenja

Sam pregled podrazumeva uzimanje malog uzorka ćelija iz embriona. Nakon toga, stručnjaci analiziraju gene kako bi otkrili potencijalne rizike za ozbiljne bolesti, poput dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili Daunovog sindroma (genetski poremećaj sa dodatnim hromozomom). Takođe, pojedini testovi pokušavaju da procene i karakteristike kao što su visina ili mogućnost za određene sposobnosti.

Međutim, nijedno testiranje ne može garantovati potpuno zdravlje deteta. Mogućnosti su još uvek ograničene, pa rezultati predstavljaju procenu rizika, a ne sigurnu dijagnozu. Osim toga, važno je znati da genetski pregled embriona ne može pružiti uvid u sve potencijalne zdravstvene izazove koji se mogu pojaviti tokom života.

Šta genetski pregled embriona znači za žene i porodice

Zbog sve većih saznanja o genetskim bolestima, žene češće biraju ovu vrstu testiranja. Pre svega, one traže sigurnost i žele da umanje brigu oko zdravlja budućeg deteta. Pored toga, žene sa porodičnom istorijom genetskih poremećaja osećaju veću potrebu da provere embrione pre trudnoće. Ipak, uz visoke troškove, dostupnost ove procedure još uvek je ograničena na žene koje mogu sebi da je priušte.

Na kraju, stručnjaci naglašavaju važnost pravilne informisanosti. Žene koje razmišljaju o genetskom pregledu embriona treba da se konsultuju sa kvalifikovanim genetičarem ili ginekologom. Takođe, preporučuje se da se dobro upoznaju sa mogućnostima i ograničenjima testova, kako bi doneli pravu odluku za sebe i svoju porodicu.

Izjave stručnjaka i praktični saveti

Dr Viktor Petrović, genetičar, ističe: „PGT-P testiranje može pomoći u otkrivanju određenih genetskih rizika, ali ne može predvideti sve zdravstvene probleme.” On dodaje: „Važno je da žene znaju da testovi ne garantuju inteligenciju ili potpuno zdravlje, već samo smanjuju rizik za određene poremećaje.”

Zbog toga, pre svega, svaka žena koja razmišlja o ovoj proceduri treba da razgovara sa lekarom. Na taj način, dobiće tačne informacije o tome šta genetski pregled embriona može da otkrije. Pored toga, važno je da budu svesne da nijedno testiranje ne može ukloniti sve rizike.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.