Zamislite da se probudite i ne posegnete odmah za telefonom. Nema poruka, društvenih mreža, mejlova, vesti ni beskrajnog skrolovanja. Samo jedno jutro bez interneta može da deluje neobično, a nakon nekoliko sati mnogi počinju da primećuju koliko često automatski proveravaju ekran.

Telefon danas nije samo sredstvo komunikacije. On je sat, mapa, kamera, televizor, novčanik i izvor informacija.

Prvih nekoliko sati su najčudniji

Najveći izazov često nije dosada, već navika. Ruka sama ide ka telefonu čak i kada nemamo konkretan razlog da ga uzmemo.

Bez njega ostaje više vremena za razgovor, šetnju, čitanje ili jednostavno – za nerad. Neki ljudi bi možda prvi put posle dugo vremena doručkovali bez gledanja u ekran.

Poseban izazov predstavlja posao. Za one koji rade preko interneta, potpuna digitalna pauza praktično je nemoguća, ali nekoliko sati bez društvenih mreža može biti realan eksperiment.

Možda najveće iznenađenje nije to što nemamo telefon, već koliko često mislimo da nam je potreban.

Krenete u prodavnicu po hleb, mleko ili jednu sitnicu, a nekoliko minuta kasnije na kasi shvatite da ste kupili još nekoliko stvari koje uopšte nisu bile na spisku. Ovo se dešava mnogo češće nego što mislimo, a iza toga stoji način na koji naš mozak donosi odluke.

Kada se nađemo među policama, ne reagujemo samo na ono što nam je potrebno. Ambalaža, mirisi, raspored proizvoda i stvari koje su nam u tom trenutku privlačne mogu da probude želju za kupovinom. Posebno lako posežemo za proizvodima koje odmah prepoznajemo ili povezujemo sa prijatnim iskustvom.

Veliku ulogu ima i osećaj da je nešto „povoljno“ ili da bismo mogli da propustimo dobru priliku. Proizvod na akciji može delovati kao pametna kupovina čak i kada nam zapravo nije potreban.

Još jedan razlog je to što odluke donosimo u hodu. Ako smo došli bez konkretnog spiska, svaka nova polica postaje nova prilika za izbor. Tako se nekoliko malih odluka na kraju pretvori u znatno veću kupovinu.

Zato problem često nije u tome što smo zaboravili šta smo želeli da kupimo, već u tome što se naš prvobitni plan promenio čim smo ušli u prodavnicu.

Sledeći put kada krenete po jednu stvar, obratite pažnju na trenutak kada počinjete da dodajete ostale proizvode u korpu. Možda ćete upravo tada primetiti koliko odluka u prodavnici donosimo potpuno spontano.

Mnogi ljudi misle da je dovoljno samo odspavati određeni broj sati kako bi se probudili odmorni. Međutim, količina sna nije jedini faktor koji utiče na to kako ćemo se osećati ujutru.

Kasno korišćenje telefona, neredovan ritam spavanja, alkohol, stres, buđenje tokom noći i nedovoljno kretanja mogu uticati na kvalitet sna.

Umor mogu izazvati i brojna zdravstvena stanja, kao što su anemija, poremećaji štitaste žlezde ili problemi sa disanjem tokom spavanja.

Ako se osećaj iscrpljenosti ponavlja svakodnevno i traje duže vreme, nije dobro samo „gurati dalje“ uz kafu.

Lekar može proceniti simptome i, ukoliko je potrebno, predložiti laboratorijske analize ili druge preglede.

Najvažnije je ne tražiti jedno objašnjenje za svaki slučaj, već posmatrati celokupno zdravstveno stanje.