Sa pravim izborom pića i balansiranom ishranom možete sprečiti nagle padove šećera i umor tokom radnog dana

Mnoge žene osećaju nagli pad energije i pospanost nakon ručka, što može poremetiti produktivnost u drugom delu dana. Prema endokrinologu dr Eiriny Eskander, osnovni razlog ovog problema su nagle promene nivoa šećera u krvi izazvane obrocima bogatim ugljenim hidratima ili preobilnim ručkom. Kada pojedemo takav obrok, telo luči više insulina, pa šećer brzo opadne i javlja se osećaj umora, nervoze ili ubrzan rad srca.

“Visok nivo šećera u krvi može se javiti kroz glavobolju i umor, a zatim često sledi nagli pad koji izaziva nervozu i razdražljivost”, ističe dr Eskander. Iako se ovakve oscilacije obično vezuju za dijabetes, stabilan šećer u krvi važan je i za ljude bez ovog stanja.

Glavni uzrok popodnevnog umora leži u sastavu ručka. Obroci sa puno ugljenih hidrata podstiču organizam na pojačano lučenje insulina, što uzrokuje brzi pad šećera sat-dva kasnije. Još jedan faktor je preusmeravanje krvi ka sistemu za varenje nakon obilnog jela, zbog čega se dodatno smanjuje koncentracija i javlja pospanost.

Važno je i kakva pića birate uz obrok. Gazirani sokovi i napici sa puno šećera mogu trenutno povećati šećer u krvi i izazvati još veće oscilacije – istraživanja pokazuju da ovakva pića mogu povisiti šećer čak do 72% za pola sata.

Zato dr Eskander savetuje zeleni čaj kao odličan izbor za ručak ili prepodnevni obrok. „Aktivno jedinjenje EGCG, koje je najzastupljeniji katehin u zelenom čaju, pomaže da izbegnemo nagle padove insulina i šećera u krvi”, ističe ona. Studije su pokazale da svakodnevno konzumiranje zelenog čaja može sniziti nivo glukoze u krvi natašte i poboljšati energiju i raspoloženje.

Zeleni čaj je najbolje piti ujutru ili uz ručak, dok bi uveče trebalo izbegavati zbog prisutnog kofeina koji može poremetiti san. Ipak, dr Eskander naglašava da je najvažnija izbalansirana ishrana, dok napici kao što je zeleni čaj mogu biti korisna dopuna svakodnevnim navikama.

Obratite pažnju na to šta jedete i pijete tokom dana – i male promene mogu značajno uticati na nivo energije i dobro raspoloženje dok ste na poslu.

Divlji beli luk je zdrav, ali neophodno je temeljno ga oprati zbog rizika od parazita sa šumskog tla

Sremuš, poznat i kao divlji beli ili medveđi luk, postao je omiljen prolećni izbor u mnogim domaćinstvima širom Srbije. Ova biljka se od davnina koristi zbog svojih lekovitih svojstava, naročito među ženama koje žele da svojoj porodici obezbede prirodne izvore zdravlja. Sremuš se uglavnom konzumira sirov, u salatama ili kao dodatak raznim jelima, a poznat je po tome što pozitivno utiče na imuni sistem, krvni pritisak i proces varenja.

Ipak, važno je imati na umu da sremuš raste na šumskom tlu, što ga izlaže mogućnosti kontaminacije jajima parazita Echinococcus multilocularis, poznatog kao lisičja pantljičara. Ovaj parazit može prouzrokovati ozbiljnu bolest jetre, alveolarnu ehinokokozu, koja se razvija sporo i često ostaje neprimećena dugi niz godina. Infektolog dr Milena Petrović upozorava: ‘zaraza se najčešće prenosi unošenjem sirovih, neoprane hrane sa šumskog tla ili kontaktom sa zaraženim životinjama.’

Lisičja pantljičara je najčešće prisutna kod lisica, vukova i sitnih glodara, ali i kućni ljubimci poput pasa i mačaka povremeno mogu biti prenosioci. Do infekcije kod ljudi dolazi unošenjem jaja parazita preko prljavih ruku, zagađene hrane ili vode. Alveolarna ehinokokoza zahteva dugotrajno i skupo lečenje, a potpuno izlečenje je retkost.

Pošto se sremuš kod nas najčešće jede sirov, stručnjaci preporučuju poseban oprez u pripremi. Listove je potrebno temeljno oprati u toploj vodi, a idealno je ostaviti ih potopljene sat do dva pre konzumacije, a zatim ih još jednom dobro isprati. Ovaj jednostavan postupak značajno smanjuje rizik od infekcije, a pri tome ne umanjuje korisne efekte koje sremuš ima na zdravlje.

Za žene koje brinu o zdravlju porodice, bitno je da budu informisane o mogućim zdravstvenim rizicima i da sremuš pripremaju na bezbedan način. Uz pažljivo pranje i pravilnu obradu, sremuš može ostati dragocen dodatak ishrani i saveznik u očuvanju zdravlja.

Savršeno rešenje za žene koje žele lagan, ukusan i nutritivno bogat obrok bez mesa – gotovo za samo 20 minuta

Sve više žena se okreće zdravim obrocima i traži jednostavne alternative klasičnim jelima bez mesa. Sojine pljeskavice su odličan izbor za večeru ili ručak, posebno ako želite da smanjite unos mesa, ali da zadržite bogat ukus i hranljivost. Ovo jelo se sprema za svega 20 minuta, a svi potrebni sastojci lako se mogu pronaći u prodavnicama. Prvo, sojine ljuspice ili granule prelijte vrelom vodom ili povrtnim bujonom i ostavite oko deset minuta da omekšaju. Kada soja upije svu tečnost, višak procedite i onda dodajte začine po ukusu. U omekšanu soju umešajte sitno seckani crni i beli luk, prezle, so, biber i omiljene začine. Po želji, ubacite rendanu šargarepu ili svež peršun kako biste obogatili teksturu i miris. Sve dobro sjedinite i rukama oblikujte pljeskavice. Pljeskavice pržite na malo ulja u zagrejanom tiganju po nekoliko minuta sa obe strane dok ne dobiju zlatnu koricu. Ako želite još zdraviju varijantu, pljeskavice možete peći i u rerni, čime dodatno smanjujete unos masnoće. Ovaj obrok je naročito popularan kod žena koje brinu o ishrani, jer donosi visok sadržaj biljnih proteina, daje dug osećaj sitosti, a lako je svarljiv. Najlepše ih je poslužiti uz svežu salatu, pečeno povrće ili integralno pecivo. Nutricionistkinja Marija Petrović naglašava: “Sojine pljeskavice su odličan izbor za žene koje žele balansiran obrok, pogotovo u užurbanim danima. Priprema je brza, a jelo je puno proteina i vlakana, što je važno za energiju i opšte zdravlje.” Ako želite praktičan i ukusan obrok koji će zadovoljiti celu porodicu i ne zahteva mnogo vremena, sojine pljeskavice su pravi izbor – zdrave, ukusne i jednostavne za pripremu.