Kompanija planirala refinansiranje duga petogodišnjim obveznicama uz kupon od 9,5%, ali nije ostvarena prodaja

Drenik ND, proizvođač papirne galanterije iz Beograda, nije uspeo da proda nijednu obveznicu tokom javne ponude na Beogradskoj berzi (BGDx). Ova emisija, ukupne nominalne vrednosti 4,68 milijardi dinara, bila je namenjena refinansiranju postojećih finansijskih obaveza. Ključni podatak je da je planirano izdavanje 390.000 petogodišnjih dinarskih obveznica uz fiksnu kamatnu stopu od 9,5 odsto. Izveštaj o ishodu ponude objavljen je dan nakon aukcije.

Minimalni iznos ulaganja iznosio je 1,2 miliona dinara, odnosno 100 obveznica po nominali od 12.000 dinara. Kompanija je planirala da prikupljena sredstva koristi prvenstveno za refinansiranje svojih kratkoročnih kreditnih obaveza. Emisija nije bila garantovana, niti je postavljen minimalni prag uspešnosti, što znači da je prodaja zavisila isključivo od interesa investitora. U prospektu je naglašeno da je cilj zamena kratkoročnih dugova dugoročnim izvorima finansiranja radi smanjenja likvidnosnog rizika.

Razlozi slabog interesovanja za obveznice Drenik ND

Iako je ponuđena kuponska stopa od 9,5 odsto bila viša od prethodnih emisija domaćih privatnih kompanija, investitori nisu pokazali interesovanje. Tako je kompanija Kodar Energomontaža u avgustu ponudila petogodišnje obveznice po kamati od 7 odsto, dok je Elixir prošle godine za isti rok nudio 6 odsto, a Naftna industrija Srbije (NIS) 6,5 odsto. S druge strane, Fashion Company je izdao sedmogodišnje obveznice uz promenljivu kamatu vezanu za tromesečni belibor uvećan za jedan procentni poen, što bi trenutno iznosilo oko 5,7 odsto.

Poređenje pokazuje da je Drenik ND ponudio atraktivniji kupon. Međutim, emisija nije bila garantovana, niti je postavljen minimalni prag uspešnosti, što je moglo uticati na odluku investitora. Sekundarno tržište domaćih korporativnih obveznica je i dalje nerazvijeno. Tako je, na primer, Elixirovim obveznicama trgovano samo jednog dana, dok se obveznicama Fashion Company i Kodar Energomontaže nije trgovalo do sada.

Finansijski rezultati Drenik ND i tržišni kontekst

Tokom 2025. godine, Drenik ND je ostvario poslovne prihode od 14,51 milijardu dinara, što je pad od 5,3 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Poslovna dobit iznosila je 1,7 milijardi dinara. Neto dobit bila je 931,9 miliona dinara, uz napomenu da je pad neto dobiti povezan sa višim finansijskim rashodima, pre svega kamatama na kredite.

Kompanija je deo postojećih obaveza stvorila kroz ulaganja u proizvodne kapacitete, energetsku infrastrukturu i postrojenje za energiju iz biomase. Zbog dugoročnog povraćaja investicija, Drenik ND je pokušao da zameni deo kratkoročnih obaveza dugoročnijim izvorima finansiranja. Ova strategija ima za cilj unapređenje stabilnosti finansiranja i smanjenje izloženosti riziku likvidnosti, što je posebno važno u nestabilnim tržišnim uslovima.

Neuspeh aukcije, međutim, ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju domaće privatne kompanije prilikom pokušaja prikupljanja kapitala putem obveznica. S obzirom na to da sekundarno tržište nije razvijeno, investitori ostaju oprezni, a kompanije često moraju da prihvate više kamatne stope kako bi privukle interesovanje. U međuvremenu, primarna ponuda obveznica Beton Plusa, vredna preko 85 miliona evra, takođe nije dostigla prag uspešnosti i biće ponovljena nakon usaglašavanja dokumentacije.

Pored toga, Orion Telekom se najavljuje kao jedan od narednih emitenata korporativnih obveznica. Ipak, iskustvo Drenik ND pokazuje da razvoj tržišta dugoročnih dinarskih obveznica privatnog sektora i dalje nailazi na prepreke, uprkos pojedinačnim pokušajima i relativno visokim kamatnim stopama.

Irska avio-kompanija zaštitila 80 odsto potreba za gorivom po fiksnoj ceni od 67 dolara po barelu, dok konkurencija najavljuje više cene karata zbog rasta troškova

Ryanair, irska niskotarifna avio-kompanija, saopštila je da neće uvoditi doplatu za gorivo uprkos rastu cena kerozina na globalnom tržištu. Izvršni direktor Majkl O’Liri izjavio je da je kompanija unapred zaštitila 80 odsto potreba za avionskim gorivom po ceni od 67 dolara po barelu. Ova odluka stavlja Ryanair u povoljniji položaj u odnosu na konkurenciju i omogućava kompaniji da zadrži niske cene karata i tokom naredne godine.

Tržišni pritisci i reakcije avio-kompanija

Većina evropskih avio-kompanija bila je zaštićena od naglog rasta cena goriva kroz hedžing do leta 2026. godine. Međutim, kako se ovaj zaštitni period približava kraju, tradicionalni avio-prevoznici najavljuju uvođenje dodatnih doplata za gorivo i povećanje cena karata. Prema rečima O’Lirija, Ryanair neće uvoditi doplatu za gorivo, ali će druge, tradicionalne avio-kompanije, sigurno prebaciti deo povećanih troškova na putnike već sledećeg leta. Kao rezultat, očekuje se da će putovanja kod ovih prevoznika poskupeti. S druge strane, Ryanair ostaje dosledan svojoj strategiji niskih cena, što može doprineti zadržavanju ili povećanju tržišnog udela tokom perioda volatilnosti na tržištu goriva.

Konsolidacija sektora i planovi za naredni period

Visoki troškovi goriva mogli bi ubrzati konsolidaciju evropskog avio-sektora. Prema izjavi O’Lirija, avio-prevoznici koji beleže gubitke mogli bi biti primorani da napuste tržište, što bi dodatno povećalo koncentraciju oko četiri najveće evropske avio-kompanije. Ryanair je početkom septembra najavio još jednu profitabilnu fiskalnu godinu, iako očekuje da će neto dobit biti nešto niža od prošlogodišnjeg rekordnog rezultata. Kompanija procenjuje da će letnju sezonu završiti sa oko 145 miliona putnika, što je više od pet odsto iznad prošlogodišnjih 138 miliona.

Prilagođavanje strategije i uticaj na tržište

Ryanair je smanjio planirani broj putnika za fiskalnu godinu koja se završava u martu 2027. godine sa 216 na 214 miliona. Odluka ima za cilj da smanji izloženost visokim cenama goriva tokom zimske sezone, kada je poslovanje avio-kompanija tradicionalno slabije. Smanjenje zimskog reda letenja trebalo bi da umanji zimske gubitke za 70 do 100 miliona evra. Ovaj pristup omogućava kompaniji da sačuva profitabilnost i minimizira negativan uticaj fluktuacija na tržištu energenata. Iako konkurencija planira povećanje cena, Ryanair ostaje posvećen strategiji niskih troškova. Na taj način, kompanija nastoji da dodatno konsoliduje svoju poziciju lidera među evropskim niskotarifnim prevoznicima.

Kompanije plaćaju više za AI zbog rasta upotrebe, iako su cene modela pale i do 120 puta

Veštačka inteligencija postaje sve pristupačnija, ali trošak veštačke inteligencije za kompanije nastavlja da raste. Prema istraživanju koje su sproveli McKinsey partneri, cena modela po milionu izlaznih tokena pala je sa 60 dolara za GPT-4 iz 2023. godine na manje od jednog dolara za novije modele. Ipak, ukupni računi kompanija za upotrebu AI rešenja rastu zbog sve veće količine obrađenih podataka i složenijih zadataka koje obavljaju autonomni AI agenti.

Tangi Katlin i Lari Hemeleinen, senior partneri kompanije McKinsey, predstavili su ove nalaze tokom radionice “Unapređenje ekonomije agentske veštačke inteligencije”. Oni ističu da, iako je cena po tokenu u AI modelima značajno opala, ukupni trošak za kompanije raste zbog obima i kompleksnosti zahteva. Modeli poput GPT-4, koji su 2023. godine koštali 60 dolara po milionu izlaznih tokena, sada su zamenjeni modelima koji koštaju nekoliko stotina puta manje. Na primer, GPT-6 Luna košta svega 0,10 dolara po milionu ulaznih i 0,50 dolara po milionu izlaznih tokena.

Rast potrošnje kompanija i varijabilni troškovi zadatka

Međutim, trošak veštačke inteligencije ostaje visok jer kompanije povećavaju upotrebu. AI agenti često izvršavaju znatno više zadataka i generišu više koda nego što bi to uradio programer. Isti zadatak može u ponovljenim pokretanjima koštati i do 30 puta više, zavisno od toga koliko puta agent menja ili unapređuje rezultat. Najveći deo troška dolazi iz procesa rasuđivanja i ponovljenog usavršavanja.

Hemeleinen navodi: “Dizajn sistema je ključan: izbor da se koristi jedan agent ili više agenata istovremeno može drastično uticati na cenu izvršavanja zadatka.” On dodaje da lideri treba da procenjuju agente prema trošku i uspešnosti na nivou konkretnog zadatka, a ne samo prema ceni po tokenu. Korišćenje agenta ima smisla kada se rezultat može proveriti za mali deo vremena potrebnog čoveku, već pri uspešnosti iznad 10 odsto agent može stvarati vrednost.

Strategije za kontrolu troškova veštačke inteligencije

Tangi Katlin, direktor McKinsey Global Institute, izdvaja tri poluge za upravljanje troškovima: vidljivost, optimizacija radnih procesa i disciplina u nabavci. Pre svega, kompanije moraju imati jasan uvid u to koji korisnici i AI agenti najviše troše. Optimizacija uključuje usklađivanje složenosti modela sa zadatkom, keširanje konteksta i ograničavanje nepotrebnih poziva alata. Disciplina u nabavci podrazumeva ukidanje nekorišćenih licenci i izbegavanje prevelike zavisnosti od jednog dobavljača.

Katlin ističe da cilj ne treba da bude bezuslovno smanjenje troškova, već fokusiranje na oblasti sa najvećim povratom ulaganja. Kontrola troška veštačke inteligencije postaje pitanje inženjeringa i strateškog upravljanja resursima.

Globalni trendovi i primena na domaće firme

Iako istraživanje obuhvata velike globalne kompanije, zaključci su primenljivi i na firme u regionu koje uvode AI alate. Pad cene po tokenu ne znači nužno niži ukupni trošak, ukoliko se ne uvede kontrola upotrebe. Finansijski direktori treba da prate trošak veštačke inteligencije na nivou zadatka i njegove uspešnosti, a ne samo kroz zbirne račune dobavljača.

Istog dana kada je McKinsey organizovao radionicu o ekonomiji agentske veštačke inteligencije, OpenAI je predstavio modele iz GPT-6 porodice. Najjeftiniji model Luna košta 0,10 dolara po milionu ulaznih i 0,50 dolara po milionu izlaznih tokena, što je oko 120 puta manje od cene GPT-4 iz 2023. godine. Ovaj podatak dodatno potvrđuje trend pada cena, ali i istovremeni rast ukupnih troškova zbog obima korišćenja.