Kompanije plaćaju više za AI zbog rasta upotrebe, iako su cene modela pale i do 120 puta

Veštačka inteligencija postaje sve pristupačnija, ali trošak veštačke inteligencije za kompanije nastavlja da raste. Prema istraživanju koje su sproveli McKinsey partneri, cena modela po milionu izlaznih tokena pala je sa 60 dolara za GPT-4 iz 2023. godine na manje od jednog dolara za novije modele. Ipak, ukupni računi kompanija za upotrebu AI rešenja rastu zbog sve veće količine obrađenih podataka i složenijih zadataka koje obavljaju autonomni AI agenti.

Tangi Katlin i Lari Hemeleinen, senior partneri kompanije McKinsey, predstavili su ove nalaze tokom radionice “Unapređenje ekonomije agentske veštačke inteligencije”. Oni ističu da, iako je cena po tokenu u AI modelima značajno opala, ukupni trošak za kompanije raste zbog obima i kompleksnosti zahteva. Modeli poput GPT-4, koji su 2023. godine koštali 60 dolara po milionu izlaznih tokena, sada su zamenjeni modelima koji koštaju nekoliko stotina puta manje. Na primer, GPT-6 Luna košta svega 0,10 dolara po milionu ulaznih i 0,50 dolara po milionu izlaznih tokena.

Rast potrošnje kompanija i varijabilni troškovi zadatka

Međutim, trošak veštačke inteligencije ostaje visok jer kompanije povećavaju upotrebu. AI agenti često izvršavaju znatno više zadataka i generišu više koda nego što bi to uradio programer. Isti zadatak može u ponovljenim pokretanjima koštati i do 30 puta više, zavisno od toga koliko puta agent menja ili unapređuje rezultat. Najveći deo troška dolazi iz procesa rasuđivanja i ponovljenog usavršavanja.

Hemeleinen navodi: “Dizajn sistema je ključan: izbor da se koristi jedan agent ili više agenata istovremeno može drastično uticati na cenu izvršavanja zadatka.” On dodaje da lideri treba da procenjuju agente prema trošku i uspešnosti na nivou konkretnog zadatka, a ne samo prema ceni po tokenu. Korišćenje agenta ima smisla kada se rezultat može proveriti za mali deo vremena potrebnog čoveku, već pri uspešnosti iznad 10 odsto agent može stvarati vrednost.

Strategije za kontrolu troškova veštačke inteligencije

Tangi Katlin, direktor McKinsey Global Institute, izdvaja tri poluge za upravljanje troškovima: vidljivost, optimizacija radnih procesa i disciplina u nabavci. Pre svega, kompanije moraju imati jasan uvid u to koji korisnici i AI agenti najviše troše. Optimizacija uključuje usklađivanje složenosti modela sa zadatkom, keširanje konteksta i ograničavanje nepotrebnih poziva alata. Disciplina u nabavci podrazumeva ukidanje nekorišćenih licenci i izbegavanje prevelike zavisnosti od jednog dobavljača.

Katlin ističe da cilj ne treba da bude bezuslovno smanjenje troškova, već fokusiranje na oblasti sa najvećim povratom ulaganja. Kontrola troška veštačke inteligencije postaje pitanje inženjeringa i strateškog upravljanja resursima.

Globalni trendovi i primena na domaće firme

Iako istraživanje obuhvata velike globalne kompanije, zaključci su primenljivi i na firme u regionu koje uvode AI alate. Pad cene po tokenu ne znači nužno niži ukupni trošak, ukoliko se ne uvede kontrola upotrebe. Finansijski direktori treba da prate trošak veštačke inteligencije na nivou zadatka i njegove uspešnosti, a ne samo kroz zbirne račune dobavljača.

Istog dana kada je McKinsey organizovao radionicu o ekonomiji agentske veštačke inteligencije, OpenAI je predstavio modele iz GPT-6 porodice. Najjeftiniji model Luna košta 0,10 dolara po milionu ulaznih i 0,50 dolara po milionu izlaznih tokena, što je oko 120 puta manje od cene GPT-4 iz 2023. godine. Ovaj podatak dodatno potvrđuje trend pada cena, ali i istovremeni rast ukupnih troškova zbog obima korišćenja.

Prva saradnja za promociju IntCO₂ u Srbiji omogućava kompanijama efikasno CBAM izveštavanje i pripremu za EU regulative

Centar za digitalnu transformaciju i Centar za karbon menadžment i održivo poslovanje potpisali su ugovor o saradnji na promociji IntCO₂, prvog regionalnog CBAM MRV softverskog rešenja namenjenog kompanijama Zapadnog Balkana. Ova saradnja usmerena je na olakšavanje procesa CBAM izveštavanje za proizvođače čelika i aluminijuma u Srbiji, u skladu sa zahtevima EU CBAM regulative.

IntCO₂, kao specijalizovano softversko rešenje, omogućava kompanijama da uspostave celovit, automatizovan i sledljiv sistem za monitoring, obračun i CBAM izveštavanje. Osim toga, rešenje pruža organizaciju podataka, kalkulacija i dokumentacije, što je ključno za uspešnu verifikaciju ugrađenih emisija. Kao rezultat, domaći proizvođači dobijaju pouzdanu podršku u pripremi za monitoring i obračun emisija prema evropskim standardima.

CBAM izveštavanje kao odgovor na evropske zahteve

CBAM izveštavanje postaje centralna ekonomska tema za izvozno orijentisane kompanije iz Srbije. Evropska unija uvodi stroge zahteve za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija CO₂. Zbog toga je važno što je kroz saradnju CDT-a i CKM-a razvijeno rešenje prilagođeno lokalnim potrebama. U narednom periodu, kroz zajedničke promotivne i informativne aktivnosti, kompanije će imati priliku da se upoznaju sa praktičnim zahtevima CBAM regulative i načinom implementacije pouzdanog internog MRV (monitoring, reporting, verification) sistema.

Prvi stručni događaj na ovu temu biće održan 29. septembra u Svečanoj sali Skupštine grada Kragujevca. Tokom skupa biće predstavljeno softversko rešenje IntCO₂, uz učešće predstavnika Privredne komore Srbije i verifikacione organizacije. Ova inicijativa ima za cilj jačanje konkurentnosti domaće industrije na evropskom tržištu.

Važnost pouzdanog CBAM MRV sistema za industriju

CBAM MRV sistem (monitoring, reporting, verification) predstavlja osnovu za transparentno i precizno izveštavanje o emisijama CO₂, što je postalo obavezno za sve kompanije iz sektora čelika i aluminijuma koje izvoze na evropsko tržište. Efikasno CBAM izveštavanje donosi kompanijama prednost pri izvozu i smanjuje rizike od regulatornih prepreka. Takođe, digitalizacija procesa kroz IntCO₂ omogućava uštedu vremena i resursa, dok verifikacija podataka povećava poverenje partnera i kupaca iz EU.

Upravo zbog toga, saradnja CDT-a i CKM-a dolazi u trenutku kada domaće kompanije traže konkretna rešenja za usklađivanje sa novim pravilima. Učešće Privredne komore Srbije u ovom projektu dodatno potvrđuje značaj inicijative za privredu Srbije. Na taj način, domaći proizvođači čelika i aluminijuma dobijaju potrebnu stručnu i tehničku podršku za izlazak na zahtevno evropsko tržište.

Mesečna kirija za 60 kvadrata u Beogradu iznosi 870 evra, dok je rata za kredit 860 evra uz učešće od 40.000 evra

Tržište nekretnina u Beogradu suočava se sa dilemom: kirija ili rata za stan. Prema najnovijim podacima, mesečna kirija za stan od 60 kvadrata u glavnom gradu iznosi 870 evra. S druge strane, rata za stambeni kredit za istu kvadraturu dostiže 860 evra, pod uslovom da je početno učešće 40.000 evra, a ostatak kredita 160.000 evra uz kamatu od 5 odsto na 30 godina. Ova razlika od 260 evra mesečno između kirije koju mladi par trenutno plaća za manji stan (600 evra) i buduće rate kredita, često je pogrešno interpretirana kao cena vlasništva.

Razlozi sličnosti iznosa kirije i rate

Podudarnost iznosa kirije i rate nije slučajna. Vlasnici stanova određuju cenu zakupa na osnovu očekivanog prinosa na kapital, koji se u Beogradu kreće između četiri i šest odsto godišnje. Na primer, stan od 200.000 evra izdaje se za nešto više od 800 evra mesečno, što odgovara visini mesečne rate kredita. Kada cena kvadrata poraste, proporcionalno rastu i iznosi kirije i rate. Zbog toga, prolongiranje kupovine stana ne donosi značajne uštede, jer rast tržišne vrednosti nekretnina povlači za sobom rast svih troškova.

Troškovi vlasništva i podstanarstva

Šira analiza pokazuje da vlasnici stanova snose dodatne troškove, poput poreza na imovinu (do 20.000 dinara godišnje uz umanjenje za prijavljeno prebivalište), osiguranja u korist banke i održavanja zgrade. Godišnje održavanje nekretnine iznosi oko jedan odsto njene vrednosti. Sa druge strane, podstanari propuštaju prinos koji bi ostvarili oročavanjem učešća, što za 40.000 evra na kamati od 3,5 odsto sa porezom iznosi oko 1.200 evra godišnje. Međutim, podstanari ne plaćaju notara, procenu, obradu kredita ili adaptaciju, što kod kupovine često premaši 7.000 evra. Popravke kvarova takođe su trošak stanodavca.

Struktura otplate i promena tokom vremena

Na početku otplate kredita, najveći deo rate odlazi na kamatu, a manji deo na otplatu glavnice. U prvoj godini, od 10.300 evra ukupno plaćenih rata, tek 2.360 evra smanjuje dug, dok 7.950 evra odlazi na kamatu. To znači da je 660 evra mesečno trošak bez povraćaja, dok se samo 197 evra mesečno pretvara u vlasništvo. S druge strane, kirija od 870 evra mesečno može tokom godina rasti. Uz godišnji rast kirije od tri odsto, za deset godina može premašiti 1.100 evra mesečno. Istovremeno, udeo kamate u rati kredita postepeno opada, pa se nakon deset godina sve veći deo svake rate koristi za otplatu glavnice.

Zaključak: dve cene istog stana

Kirija i rata za stan u Beogradu predstavljaju dve cene istog krova, obe proistekle iz tržišne vrednosti nekretnine. Iako je rasprostranjeno mišljenje da je kirija „bačen novac“, analiza pokazuje da i kod kupovine stana najveći deo mesečnog iznosa na početku otplate odlazi banci kroz kamatu. Pored toga, ukupni izdaci vlasnika rastu zbog dodatnih obaveza, dok podstanari snose manje fiksnih troškova, ali nemaju rast imovine. Na kraju, odluka između kirije i rate u Beogradu zavisi od individualnih finansijskih ciljeva, spremnosti za dugoročne obaveze i trenutnih tržišnih uslova.