Minimalne temperature spuštaju se do -5°C, a od srede u pojedinim delovima Srbije sledi nagli porast i do 24°C.

Srbiju ovih dana zahvata hladan talas, ali prema najavama meteorologa, od srede sledi osetan temperaturni skok. U mnogim mestima minimalna jutarnja temperatura kretaće se od -5 do 3°C, dok će u Beogradu biti oko 2°C, a na obodu grada oko -2°C. Tokom dana očekuje se pretežno sunčano i toplije vreme, a maksimalne dnevne temperature biće između 10 i 14°C, dok će u Beogradu dostići najviše do 12°C.

Ledeni talas zahvata Srbiju: prognoza po gradovima

Prema najnovijim podacima, trenutno su temperature u većim gradovima sledeće: u Subotici 2°C, u Novi Sadu 2°C, u Beogradu 8°C, u Nišu 4°C, u Čačku 4°C, a u Leskovcu 1°C. Ovo potvrđuje da ledeni talas zahvata Srbiju, naročito tokom večeri i noći kada se očekuje vedro, ali veoma hladno vreme. U dolinama i kotlinama moguća je i magla.

Tokom dana, sa zapada i jugozapada dolazi do postepenog povećanja oblačnosti koja će se prema kraju dana širiti i na ostale delove Srbije. Duvaće jugoistočni vetar, koji će biti pojačan u košavskom području, a u Podunavlju i Braničevskom okrugu može biti i jak.

Promenljivo vreme i nagli temperaturni skok od srede

U večernjim satima i tokom noći u jugozapadnim i zapadnim delovima, a u ponedeljak ujutro i u ostalim oblastima, stiže jače naoblačenje sa Jadrana koje će povremeno donositi kišu. Kiša će najpre početi u Podrinju i na jugozapadu Srbije, a tokom noći kišni talas proširiće se prema zapadnim i ostalim delovima zemlje.

Ovo je uvod u nedelju sa veoma promenljivim vremenom, uz česta prolazna naoblačenja i kišu. Ipak, od srede sledi nagli temperaturni skok, pa će maksimalne dnevne temperature u četvrtak lokalno dostići čak 24°C. Najtoplije će biti u Podrinju, gde će se zbog fenskog efekta zabeležiti najviše temperature. Nakon toga očekuje se novo zahlađenje.

Dakle, ledeni talas zahvata Srbiju na početku nedelje, ali će građani već od srede moći da osete prave prolećne temperature. Preporučuje se da prate vremensku prognozu i pripreme se za česte promene vremena tokom narednih dana.

Raketni napad u julu 2023. godine teško je oštetio Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Odesi, a zajednica vernika i dalje trpi posledice.

Razaranje pravoslavnog hrama u Odesi izazvalo je duboko uznemirenje među vernicima i građanima ovog ukrajinskog grada. Napad je ostavio ozbiljne posledice na Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg, a prema saopštenju, napad se dogodio tokom jula 2023. godine. Tada je raketa pogodila centralni deo ove istorijske svetinje, uništivši veliki deo krovne konstrukcije i izazvavši požar unutar crkve, dok je jedan čuvar ranjen.

Pored fizičkih oštećenja, uništeni su i centralni oltarski prostor, zidovi, stubovi, kao i unutrašnje freske. Ikone i vredni molitveni predmeti su takođe stradali, što je dodatno pogodilo vernike.

Obim štete i reakcija zajednice

Razaranje pravoslavnog hrama u Odesi potvrđeno je i od strane UNESCO-a, što ilustruje značaj ovog objekta ne samo za lokalnu zajednicu već i za svetsku kulturnu baštinu. Iako su štete velike, vernici i građani Odese odmah su započeli obnovu, pokazujući čvrstu solidarnost i odlučnost da sačuvaju svoje duhovno središte.

Protojerej Miroslav Vdovović naglašava da su rat i raketni napadi dodatno ujedinili stanovnike. Prema njegovim rečima, katedrala je duhovno srce i duša grada, a mnogi ljudi nalaze utehu u molitvi i ispovedanju tokom svih ovih godina sukoba. „Mi sveštenici smo primetili da ljudi dolaze ovde u crkvu, mole se, ispovedaju i tako lakše podnose teškoće tokom svih ovih godina rata“, ističe protojerej Vdovović.

Važnost hrama za Odesu i širi kontekst sukoba

Razaranje pravoslavnog hrama u Odesi ima duboke posledice i za samu Odesu, ali i za širu zajednicu vernika u Ukrajini. Hram je vekovima bio simbol duhovnosti i okupljanja, a njegovo oštećenje ostavilo je trag na svakodnevni život stanovnika. Takođe, prema saopštenju, napad na ovaj objekat naglašava kako rat utiče ne samo na infrastrukturu i domove, već i na verske i kulturne objekte od izuzetnog značaja.

Osim toga, zajednica vernika pokazuje spremnost da zajedno prevaziđe teškoće, uprkos razaranju i nesigurnosti koju donosi sukob. Obnova hrama i dalje traje, dok je duhovna podrška sveštenstva postala važnija nego ikada. Na kraju, ovaj događaj još jednom pokazuje koliko je očuvanje kulturne i verske baštine ključno za identitet i otpornost naroda pogođenih ratom.

U Boru je proglašena epidemija malih boginja, među zaraženima su deca i odrasli, a bolnica je privremeno zabranila posete.

U Boru je proglašena epidemija malih boginja, a među obolelima su i bebe koje još nisu u uzrastu za vakcinaciju. Prema zvaničnim podacima, registrovano je 14 slučajeva, od čega je šestoro dece i osmoro odraslih. Zbog epidemije, u borskoj bolnici na svim odeljenjima privremeno su zabranjene posete, kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze među pacijentima i osobljem.

Ova izuzetno zarazna bolest može da izazove ozbiljne komplikacije, kao što su upala pluća i zapaljenje mozga, pa čak i smrtni ishod. Iako se malih boginja uspešno sprečavaju vakcinacijom, poslednje istraživanje Unicefa pokazuje da samo 37 odsto dece u Srbiji primi prvu dozu MMR vakcine do 15. meseca života. To je daleko ispod granice potrebne za kolektivni imunitet.

Kako se razvija epidemija malih boginja u Boru

Epidemiolog Doma zdravlja Bor, Javorka Stankulić, ističe da se infekcija najpre pojavila kod nevakcinisane dece najmlađeg uzrasta, uključujući i bebe mlađe od godinu dana. “Imamo dosta nevakcinisane dece. Roditelji se ponovo pozivaju i svi koji su iz bilo kog razloga propustili vakcinaciju treba sada da se vakcinišu”, naglašava Stankulić.

Bolest obično počinje visokom temperaturom, malaksalošću, gubitkom apetita i pospanošću. Karakterističan osip javlja se tek nekoliko dana kasnije, a osoba može preneti virus i pre nego što se pojave prvi simptomi. Kod male dece često se javlja i tzv. “plačna maska” – lice je crveno, nos curi, oči su suzne. Moguće je i prisustvo Koplikovih mrlja, belih tačkica na sluzokoži usne duplje, koje su važan rani znak bolesti.

Niska stopa vakcinacije povećava rizik od širenja

Prema istraživanju MICS 7 za 2025. godinu, koje je sproveo Republički zavod za statistiku uz podršku Unicefa i u saradnji sa UNFPA, samo 37 odsto dece u opštoj populaciji dobije prvu dozu MMR vakcine do 15. meseca, dok je u romskim naseljima taj procenat svega 27 odsto. Potpuni nivo imunizacije do uzrasta od 24 do 35 meseci ima 79,2 odsto dece u opštoj populaciji, odnosno 56,3 odsto u romskim naseljima.

Takođe, poslednja epidemija malih boginja registrovana je 2017. godine, a sada je, posle gotovo deset godina, ponovo proglašena epidemija. Bor nije jedino mesto gde su se morbile pojavile. Tokom 2025. godine u Srbiji je registrovano 210 slučajeva, najviše u Novom Pazaru, Tutinu i Beogradu. U pojedinim sredinama, kao što je Obrenovac, prijavljena je i lokalna epidemija.

Stručnjaci apeluju na vakcinaciju kao jedinu zaštitu

Pedijatar Dejan Jonev ističe da je vakcinacija protiv malih boginja zakonom obavezna, ali da i dalje postoje epidemije zbog nedovoljne imunizacije i jakog antivakserskog lobija. “Ako imamo slabu vakcinaciju, imamo bolest. Vakcinacija je jedina prava zaštita”, naglašava Jonev.

Takođe, prema obaveznom kalendaru, osim MMR vakcine, deca primaju i vakcine protiv tuberkuloze, hepatitisa B, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, bakterijskog meningitisa i sepse, kao i pneumokokne infekcije.

Zbog aktuelne epidemije malih boginja u Boru, zdravstvene vlasti i stručnjaci apeluju na roditelje i građane da provere status imunizacije i vakcinišu najmlađe, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.