Mart je savršeno vreme za berbu mladih biljaka iz dvorišta, bogatih dragocenim nutrijentima i potpuno besplatnih

Početak proleća donosi idealnu priliku da u sopstvenom dvorištu ili na obližnjim livadama pronađemo najzdravije sastojke za svakodnevne salate. Tokom marta, priroda nas daruje mladim, jestivim biljkama koje ne samo da su bogate vitaminima i mineralima, već su i dostupne svima bez potrebe za odlaskom u prodavnicu, gde često nailazimo na uvele ili tretirane salate.

Najdragocenije biljke koje možete ubrati su kopriva, maslačak, tušt, sremuš i ljubičica. Iako ih danas mnogi smatraju običnim korovom, nekada su bile osnova ishrane naših baka, a nutricionisti ističu da upravo njihovi mladi izdanci sadrže obilje gvožđa, vitamin C, hlorofil i omega-3 masne kiseline.

Kopriva se posebno izdvaja zbog visokog procenta gvožđa i vitamina C. Prilikom branja treba koristiti rukavice zbog žarenja, ali nakon blanširanja ili sitnog seckanja, postaje potpuno bezbedna i ukusna u salatama. Maslačak, poznat po blagoj gorčini, pomaže varenje i detoksikaciju, dok je tušt jedan od retkih biljnih izvora omega-3 masnih kiselina.

Sremuš, poznat i kao divlji beli luk, javlja se u martu u pojedinim krajevima i prepoznaje se po izraženom ukusu i pozitivnim efektima na imunitet. Ljubičica, osim što dodaje boju, obogaćuje obrok antioksidansima i prijatnim mirisom.

Za pripremu ovakve salate dovoljno je da pomešate šaku mladih listova koprive, maslačka i tušta, dodate nekoliko listova sremuša za intenzivniji ukus i začinite maslinovim uljem, limunovim sokom i prstohvatom soli. Cvetovi ljubičice na kraju daju vizuelni i nutritivni doprinos.

Nutricionistkinja Ivana Petrović ističe: „Biljke koje same uberete u dvorištu nisu tretirane pesticidima niti su danima stajale na policama. Njihova nutritivna vrednost i svežina ne mogu da se porede sa industrijskom zelenom salatom.“

Ovakva praksa pozitivno utiče na zdravlje čitave porodice, ali i jača vezu sa prirodom i tradicijom. Žene sve češće ovu veštinu prenose mlađim generacijama, pokazujući im kako da prepoznaju i iskoriste darove prirode. Uz ispravno branje i pripremu, prolećne salate iz dvorišta mogu postati ne samo zdrav, nego i ukusan i vizuelno privlačan deo svakodnevne ishrane.

Jednostavna vežba pomaže u ublažavanju bolova u leđima, kukovima i kolenima kod žena koje mnogo sede

Sve više žena provodi sate sedeći za računarom, bilo na poslu ili kod kuće, što često dovodi do neprijatnosti i bolova u leđima, kukovima i kolenima. Stručnjaci savetuju da se u svakodnevnu rutinu uvedu jednostavne vežbe koje pomažu jačanju mišića i poboljšavaju pokretljivost. Fatema Contractor, konsultantska osteopatkinja, ističe značaj redovnog vežbanja za očuvanje snage i prevenciju gubitka mišićne mase (sarkopenije), što može početi već nakon četrdesete godine.

Među najefikasnijim vežbama izdvaja se duboki čučanj, koji angažuje gluteus, kvadricepse i mišiće trupa. Ova vežba se izvodi tako što se kukovi spuštaju ispod nivoa kolena, stopala ostaju čvrsto na podu, a grudi su uspravne. Contractor preporučuje da se na početku u ovom položaju ostane svega nekoliko sekundi, a kako napredujete, produžavate vreme zadržavanja. „Nije važno koliko duboko možete da se spustite – važno je da budete dosledne i slušate svoje telo“, poručuje Contractor.

Za žene koje veći deo dana provode u sedećem položaju, duboki čučanj je jednostavan način da povrate snagu i pokretljivost. Preporučuje se izvođenje vežbe tri do pet puta dnevno, ali važno je ne forsirati pokret, posebno ako postoje problemi sa leđima, kukovima ili kolenima. Ukoliko osetite bol, treba odmah prekinuti vežbu i obavezno se konsultovati sa stručnjakom. Contractor naglašava: „Mišići koje aktiviramo u dubokom čučnju su isti oni koje svakodnevno koristimo – kada sedamo, ustajemo, podižemo predmete ili obuvamo cipele. Dobra pokretljivost kukova i kolena olakšava sve ove pokrete, što je posebno važno kako starimo.“

Redovno izvođenje dubokih čučnjeva može doprineti boljoj ravnoteži, jačanju ključnih mišićnih grupa i olakšanom prelasku iz sedećeg u stojeći položaj. Za žene koje žele da unaprede zdravlje i vitalnost, ova vežba može biti odlična osnova za svakodnevnu fizičku aktivnost.

Nagle jutarnje temperature mogu pojačati simptome kod meteoropata, ali tokom dana dolazi do poboljšanja energije i raspoloženja

Žene koje su osetljive na klimatske promene, posebno one koje pate od hroničnih bolesti ili su sklone meteoropatiji, često ujutru primete pogoršanje simptoma zbog naglih temperaturnih oscilacija. U Srbiji je česta pojava da sa izlaskom sunca dolazi do brzog porasta temperature, što može izazvati jutarnju tromost, smanjenje koncentracije, glavobolje i bolove u zglobovima i mišićima. Najizraženije smetnje javljaju se kod osoba sa kardiovaskularnim i respiratornim tegobama.

Stručnjaci preporučuju da se dan započne lagano, bez intenzivnih fizičkih aktivnosti odmah nakon buđenja. Savetuje se slojevito i toplije oblačenje pre izlaska iz doma, kako bi se ublažile posledice temperaturnih promena. Žene sa hroničnim zdravstvenim problemima trebalo bi da pažljivo prate svoje stanje i po potrebi se konsultuju sa lekarom, naročito ako primete pogoršanje simptoma.

Tijana Petrović, specijalista opšte medicine, kaže: “Organizam žena, pogotovo u periodima velikih promena temperature, može burnije reagovati. Postepeno razbuđivanje i lagani početak dana može znatno pomoći da se spreče jutarnje tegobe.”

Kako dan odmiče, vremenski uslovi postaju povoljniji, što donosi više energije i bolje raspoloženje. Sunčani periodi pozitivno utiču na psihofizičko stanje, pa stručnjaci preporučuju boravak na otvorenom i obavljanje zahtevnijih zadataka tokom toplijeg dela dana, kada je koncentracija bolja i simptomi se smanjuju.

Psihološkinja Marija Jovanović naglašava: “Sunčeva svetlost može značajno doprineti poboljšanju raspoloženja i motivacije. Ženama savetujem da iskoriste lepe vremenske prilike za šetnju ili druge aktivnosti na otvorenom, što će dodatno pomoći u prevazilaženju početnih jutarnjih tegoba.”

Dodatno, preporučuje se da žene tokom dana vode računa o unosu tečnosti i obezbede sebi dovoljno kvalitetnog sna, jer su hidriranost i dobar san ključni za lakšu adaptaciju organizma na vremenske promene.