Saznajte kako vreme treninga utiče na energiju, stres i san kod žena prema mišljenju stručnjaka

Mnoge žene koje žele napredak u teretani često se pitaju da li je zaista bolje vežbati ujutru ili uveče. Ova dilema prisutna je i među rekreativkama i među sportistkinjama u Srbiji. Prema rečima stručnjaka, vreme kada vežbate može značajno uticati na nivo energije, mršavljenje, snagu i kvalitet sna.

Jutarnji treninzi donose brojne prednosti. Klinički psiholog Danijel Glejzer objašnjava: „cirkadijalni ritam doprinosi tome da se ujutru osećamo budnije i spremnije za fizičku aktivnost, jer tada prirodno raste telesna temperatura i srčani ritam.” Žene koje vežbaju rano često ističu da imaju više energije i koncentracije tokom dana, što im olakšava svakodnevne zadatke.

Pored toga, jutarnje vežbanje može pomoći u kontroli stresa. Sertifikovani lični trener Alana Kejt Derik kaže: „Vežbanje rano u toku dana može sniziti nivo kortizola, hormona stresa, tokom ostatka dana, što olakšava suočavanje sa svakodnevnim pritiscima.” Jutarnja fizička aktivnost podstiče i lučenje endorfina, hormona dobrog raspoloženja, što doprinosi motivaciji i pozitivnom početku dana.

Jedna od važnih prednosti jutarnjeg treninga je doslednost, jer je ujutru lakše održati naviku. „Povišen nivo kortizola ujutru može pomoći u formiranju navika”, ističe Derik. Takođe, trening ujutru i izlaganje dnevnom svetlu regulišu cirkadijalni ritam i doprinose boljem snu i balansu tela, navodi psihoterapeutkinja Eloiz Skiner.

Ipak, za žene koje su ujutru umorne ili žele da se oslobode stresa posle radnog dana, večernji treninzi su dobar izbor. Vežbanje nakon posla može pomoći u opuštanju, ali stručnjaci savetuju da fizička aktivnost ne bude neposredno pred spavanje kako ne bi narušila kvalitet sna.

Na kraju, najvažnije je pronaći deo dana koji odgovara vašim obavezama i navikama, jer je redovnost ključna za napredak i očuvanje zdravlja. Stručnjaci preporučuju da svaka žena izabere vreme koje joj najviše prija i u kojem može da bude konstantna.

Nutricionistkinje otkrivaju zašto je važno uparivati ugljene hidrate sa proteinima, mastima i vlaknima za više energije tokom dana

Na edukativnom seminaru u Beogradu početkom juna, nutricionistkinje su podelile korisne preporuke o tome kako žene mogu održati stabilan nivo šećera u krvi i sprečiti nagle padove energije. Osnovna poruka je da balansirana ishrana, koja kombinuje ugljene hidrate sa proteinima, mastima i vlaknima, igra ključnu ulogu, posebno za žene sa aktivnim dnevnim rasporedom.

Ugljeni hidrati predstavljaju glavni izvor energije za organizam i mozak, ali nije svaki izvor ugljenih hidrata jednak. Složeni ugljeni hidrati, koje nalazimo u voću, povrću, mahunarkama i žitaricama, polako otpuštaju energiju i tako sprečavaju nagle promene glukoze u krvi. Sa druge strane, prosti ugljeni hidrati iz belog hleba, peciva i industrijskih grickalica brzo ulaze u krvotok i mogu dovesti do iznenadne gladi i umora.

April Morgan, nutricionistička direktorka, naglašava: „Goli ugljeni hidrati, odnosno namirnice bogate ugljenim hidratima koje se jedu bez proteina, masti ili vlakana, mogu dovesti do naglih skokova i padova šećera u krvi, naročito ako su rafinisani.“ Preporučuje da se svakom obroku ili užini dodaju proteini kao što su jogurt, jaja ili orašasti plodovi, ili masti poput maslinovog ulja i avokada. Na ovaj način, oslobađanje glukoze se usporava i smanjuje se rizik od umora i iznenadne gladi.

Nutricionistkinja Jessica Shand ističe značaj vlakana: „Rastvorljiva vlakna iz mahunarki i žitarica stvaraju gelastu supstancu u crevima, usporavaju varenje i omogućavaju postepeno oslobađanje glukoze.“ Nerastvorljiva vlakna, koja su prisutna u povrću i celim žitaricama, dodatno olakšavaju varenje i doprinose stabilnosti šećera u krvi. Kao praktičan primer, voće bogato vlaknima kao što je kivi ima manji efekat na šećer u poređenju sa krofnama ili kolačima, te ga nutricionistkinje predlažu kao zdraviju užinu.

Autorka Emi Bardwell napominje da žene u najvećem broju slučajeva ne moraju preterano da brinu o svakom skoku šećera ako ne postoji medicinski razlog. „Potpuno izbegavanje skokova šećera je kao da pokušavate da sprečite ubrzanje pulsa tokom vežbanja – to je deo prirodnog funkcionisanja tela“, kaže Bardwell. Ipak, savetuje da se složeni ugljeni hidrati biraju što češće, dok se prosti konzumiraju umereno i uvek uz druge makronutrijente.

Usvajanjem ovih navika, žene mogu očekivati stabilniji nivo energije, bolje raspoloženje i manje umora tokom dana, što je posebno značajno za one koje balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza.

Istraživanje naučnika otkriva vezu između serotonina i tinitusa, posebno važno za žene na antidepresivima

Najnovija naučna studija donosi optimizam ženama koje pate od neprijatnog zujanja u ušima, poznatog kao tinitus, a posebno je značajna za one koje koriste antidepresive. Istraživački tim sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon i Univerziteta Anhui iz Kine objavio je nova saznanja o ovom čestom problemu kod žena, otkrivši ključnu ulogu hormona serotonina u razvoju tinitusa.

Kroz eksperiment na miševima, naučnici su uspeli da identifikuju poseban moždani krug koji omogućava serotoninu da utiče na auditivni sistem. Deaktivacijom tog kruga, simptomi tinitusa kod životinja su se značajno smanjili. Kako je izjavio koautor istraživanja Ženg-Kuan Tang: „Dugo smo sumnjali da je serotonin uključen u tinitus, ali nismo znali tačno kako. Sada smo otkrili direktnu vezu između ovog hormona i pojave zujanja u ušima.”

Ovo otkriće posebno je važno za žene koje koriste antidepresive iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), jer ovi lekovi povećavaju nivo serotonina u mozgu. Prema rezultatima ove studije, to može dovesti do pojave ili pojačanja simptoma tinitusa, što potvrđuju i pojedinačna iskustva pacijenata koji su prijavljivali ovakve nuspojave tokom terapije.

Naučnici ističu da je neophodno dodatno istražiti ovaj mehanizam kod ljudi, ali se nadaju da bi nova saznanja mogla dovesti do razvoja personalizovanih terapija za tinitus, posebno kod žena koje su zbog hormonskih promena sklonije korišćenju antidepresiva. Novo razumevanje veze između serotonina i auditivnog sistema otvara vrata individualizovanom pristupu lečenju.

Za sada se savetuje povećana pažnja kod propisivanja antidepresiva osobama sa postojećim simptomima tinitusa, kao i obavezna konsultacija sa lekarom radi praćenja i moguće promene terapije. Ova otkrića predstavljaju značajan korak napred u borbi protiv tinitusa i pružaju novu nadu ženama koje se svakodnevno suočavaju sa ovim problemom.